Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Сиромаштво у доба COVID-19 пандемије и у посткризном периоду у Србији

Објављено 01.06.2020.

Криза глобалних размера изазвана COVID-19 пандемијом донела је бројне здравствене и социо-економске изазове и отворила питања о приступима за санирање последица. Једно од питања је утицај пандемије на сиромаштво у кризном и посткризном периоду. Међународни експерти у сарадњи са Светском банком процењују да је око 49 милиона људи у екстремном сиромаштву због последица COVID-19 пандемије, као и да је ова пандемија изазвала раст глобалног сиромаштва по први пут након 1998. године (када се догодила финансијска криза у Азији).[1] Чак и уз претпоставку да економски раст земље утиче једнако на све грађане/ке тј. да COVID-19 пандемија не утиче на неједнакости унутар земље, пројекције показују да можемо очекивати раст сиромаштва на глобалном нивоу (од 8,2% у 2019. на 8,6% у 2020. години, односно од 632 милиона на 635 милиона људи који живе са мање од 1.9 долара дневно).[2]

Колико ће снажно пандемија утицати на раст сиромаштва у одређеној земљи, према процени међународних експерата, зависи пре свега од два фактора: 1) утицаја пандемије на економску активност и 2) броја људи који живе близу линије сиромаштва.[3] Овим факторима потребно је додати и расподелу прихода унутар земље, односно питање како ће изгледати расподела новостворене вредности међу становницима земље.

У Републици Србији, сиромаштво је посебно изражено у домаћинствима у којима носилац има низак ниво образовања (незавршена основна школа) или је ван тржишта рада (неактиван) или незапослен.[4] Према подацима из 2018. године, постоји значајна концентрација становништва близу линије сиромаштва. Сходно томе, повећање линије сиромаштва (која је у 2018. години по потрошачкој јединици на месечном нивоу износила 12.286 дин) за само 5% довело би нових 70.000 грађана/ки у стање апсолутног сиромаштва, а повећање линије сиромаштва за 10% довело би до чак 147.000 „ново сиромашних“.[5]

Stopa siromaštva Биљана Младеновић, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва

Социјални трансфери[6] значајно утичу на смањивање стопе сиромаштва и у редовним околностима, односно ван кризног периода. У 2018. години социјални трансфери су смањили стопу сиромаштва за 28% тј. без социјалних трансфера, уместо 7,1%, чак 9,9% популације у Србији би било сиромашно.[7] Новчана социјална помоћ као један од најзначајнијих социјалних трансфера за сиромашне у Србији, представља важан ресурс за умањење последица COVID-19 пандемије на најрањивије категорије становништва. Уз изузетно добру таргетираност (скоро 90% расхода одлази на најсиромашније међу сиромашнима[8]), доступни административни подаци о корисницима новчане социјалне помоћи, као и о одбијенима и лицима којима је право исекло пред избијање епидемије, изузетно су вредан ресусрс који омогућава брзу и прецизну заштиту најрањијих у друшвту. Поред тога, Закон о социјалној заштити у члану 110 омогућава обезбеђивање једнократне новчане помоћи из буџета Републике Србије у ситуацијама ванредног угрожавања живота великог броја људи. Ова законска одредба је драгоцен ресурс за заститу најрањивијих, а на основу доступних административних података.

Биљана Младеновић, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва[9]

Ширење мреже социјалне сигурности хоризонтално (кроз повећање износа) и вертикално (кроз повећање обухвата, тј. укључивање нових лица у право), препознато је од стране говорника/ца и учесника/ца као једна од кључних потреба у кризном и посткризном периоду, током online конференције „Сиромаштво у периоду пандемије Covid-19 вируса и у пост-кризном периоду у Републици Србији“, коју је Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије организовао 20. маја 2020. године. На овој конференцији истакнуто је и да до сада предузете мере подршке радницима/ама у многим земљама обухватају искључиво формални сектор, тако да неактивно становништво и/или неформално запослени (који су и пре кризног периода били у неповољном положају) остају у додатном ризику. Чињеница да пандемија представља здравствени ризик за све и социо-економски ризик за већину грађана/ки, навела је бројне државе на примену циљаних мера подршке угроженом становнишвту (тако осигуравајући да подршка стигне до најугроженијих уз пажљив однос према јавним ресусрима). Међутим, позитивни ефекти оваквог приступа у односу на најрањивије категорије становништва остају упитни. У случају новог таласа пандемије, као и у посткризном периоду, посебно је важно размотрити мере подршке које ће таргетирати најрањивије категорије становништва како би се благовремено реаговало на утицај пандемије на пораст глобалног и сиромаштва у Републици Србији.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

—————

[1] The impact of COVID-19 (Coronavirus) on global poverty: Why Sub-Saharan Africa might be the region hardest hit
[2] PovcalNet, инструмент Светске банке за процену стопе глобалног сиромаштва тј. удела светског становништва које живи са мање од 1.90 долара дневно.
[3] The impact of COVID-19 (Coronavirus) on global poverty: Why Sub-Saharan Africa might be the region hardest hit
[4] Оцена апсолутног сиромаштва у Републици Србији у 2018. години
[5] Процена на основу података Републичког завода за статистику из децилне расподеле потрошње и прихода у Републици Србији за 2018. годину.
[6] У обрачун социјалних трансфера укључене су следеће компоненте прихода: (1) Примања на основу здравственог осигурања (накнада за боловање и сл.), (2) Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, (3) Социјална помоћ, додаци и друга примања на основу социјалне заштите (новчана социјална помоћ, нега и помоћ другог лица, родитељски додатак и сл.), (4) Примања на име материјалног обезбеђења незапослених и привремено незапослених лица, (5) Лична, породична инвалиднина и додаци на основу инвалидности, цивилни инвалиди рата и учесници рата, (6) Примања на име алиментације, издржавања, (7) Дечији додатак, (8) Стипендије ђака и студената, накнаде за ученике школа за квалификоване раднике, награде и сл.
[7] Оцена апсолутног сиромаштва у Републици Србији у 2018. години
[8] Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва 2014–2017, табела 11 Анекс 1
[9] Прилагођено на основу илустрација у публикацији „Јачање система социјалне заштите у републици Србији ради спремности и одговора у ванредним ситуацијама“, Светска банка 2019 (Serbia Strengthening Social Protection for Disaster Responce, World bank 2019)

 

(Текст је изворно објављен као Уводник 61. Билтена о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.)

 

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

24.09.2020.

До информација без баријера

SIPRU - uspešne priče

Информационо-комуникациона приступачност као кључ друштвеног укључивања У промишљању инклузивног друштва XXI века, међу кључним питања…
Више детаља

 
0 Коментари

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Блог > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
Уто, сеп 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
Чет, сеп 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
Сре, сеп 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
Пон, авг 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
Пет, авг 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији
септембар, 2020 arrow right pdf [8 MB] arrow right xlsx [485 KB] arrow right xlsx [268 KB]
Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе
август, 2020 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [153 KB]
Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]