Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Основни показатељ за праћење спровођења стратегије Европа 2020 у домену социјалног укључивања и смањења сиромаштва је показатељ AROPE. Као нови и проширени примарни показатељ сиромаштва и социјалне искључености, формулисан је 2010. године са циљем да се статистички измере нематеријални аспекти сиромаштва и искључености са тржишта рада како би се што боље сагледао мултидимензионални аспект сиромаштва и социјалне искључености уз постојање индиција и да је овај показатељ продукт политичког компромиса^[1].

Овај показатељ представља комбинацију три индикатора – стопе ризика сиромаштва, стопе изразите материјалне депривације и стопе веома ниског интензитета рада, који оскудицу и животни стандард мере на основу три критеријума: дохотка, немонетарних исхода и запослености/рада.

Тај показатељ, под називом „популација под ризиком сиромаштва или социјалне искључености“, приказује део популације који је:

1. У ризику сиромаштва после социјалних трансфера (лица чији је еквивалентни доходак мањи од 60% медијане еквивалентног дохотка), и/или
2. Изразито материјално депривиран (лица која због недостатка финансијских средстава не могу да приуште најмање четири од следећих девет ставки материјалне депривације домаћинства: 1) адекватно загревање стана; 2) недељу дана одмора бар једном годишње; 3) месо или рибу у оброку сваког другог дана; 4) неочекивани трошак; 5) кашњење са плаћањем ренте, рате кредита или комуналних услуга; 6) телефон; 7) телевизор у боји; 8) машину за прање веша; 9) аутомобил), и/или
3. У домаћинствима са нултим или веома ниским радним интензитетом (одрасли раде мање од 20% од укупног броја месеци у којима су могли да раде током референтног периода).

Будући да овај показатељ представља унију три различита фактора ризика, могуће је израчунати и различите „комбинације ризика“.

Иако је наизглед становништво које је изложено свим трима факторима ризика (пресек три скупа) најугроженије, треба имати у виду да због дефиниције ниског интензитета рада у пресеку не могу да се нађу старији од 60 година^[2], чак и када су без дохотка и изразито материјално депривирани. По природи ствари у пресеку је практично веома мали удео и запослених и самозапослених, као и чланова њихових домаћинстава. За боље разумевање проблема вишеструке угрожености поједини аутори предлажу праћење конзистентног сиромаштва, односно популације која је истовремено у ризику сиромаштва и изразито материјално депривирана.

Према подацима истраживања SILC (2018), 34,3% становништва Републике Србије (2,28 милиона) изложено је ризику сиромаштва или социјалној искључености. Та вредност је знатно већа од вредности просека 28 земаља ЕУ (21,7%). Већи удео становништва које је изложено ризику сиромаштва или социјалне искључености није забележен ни у једној другој земљи у којој се ово истраживање спроводи (иако су високе вредности од преко 30% популације, забележене у Румунији, Бугарској и Грчкој).^[3].

Посматрано према факторима ризика, укупно 24,3,% (1,79 милиона) становништва Републике Србије је у ризику од сиромаштва, 16,0% (1,37 милиона) је изразито материјално депривирано и 13,0% живи у домаћинствима са ниским интензитетом рада (1,01 милиона).

Приближно 40% становништва, које је изложено ризику сиромаштва или социјалној искључености, суочено је са комбинацијом два или три фактора ризика, тј. налази се у пресеку два или три скупа. Најмање је преклапање између скупова који се односе на низак интензитет рада и изразиту материјалну депривацију.

Формирање стопе ризика сиромаштва или социјалне искључености у Републици Србији, 2018. година, %

Напомена – Референтни период за прикупљене податке који се односе:
– на приходе је 12 месеци у претходној календарској години – 2017. година,
– на материјалну депривираност је тренутак анкетирања – 2018. година

Лица изложена ризику од сиромаштва или социјалној искључености
(графикон лево: удео у укупној популацији, графикон десно: изражено у милионима лица).

Извор: Истраживање SILC, РЗС

Више видети у следећим публикацијама:

• Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
• Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
• Мерење сиромаштва – теоријски концепти, стање и препоруке за Републику Србију
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
• Подаци о АROPE за ЕУ и Србију доступни су на адреси ec.europa.eu

—————

[1] Више о индикатору видети у Матковић, Г., Мијатовић, Б., & Крстић, Г. (2015). Приходи и услови живота 2013. Београд: Републички завод за статистику, стр.102

[2] Старији од 60 година не могу истовремено да припадају свим трима категоријама јер скуп појединаца који живе у домаћинствима са ниским интензитетом рада обухвата само млађе од ове старосне границе, тј. популацију 0-59.

[3] Eurostat database Table People at risk of poverty or social exclusion