Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Материјална депривација и финансијско сиромаштво су концепти који треба да укажу на различите аспекте услова живота појединаца и домаћинстава. Док се финансијско сиромаштво (сиромаштво према дохотку) заснива на недостатку финансијских средстава која треба да омогуће појединцима задовољавање својих потреба (које се сматрају основним у друштву у ком живе), материјална депривација се односи на стваран положај који је појединац успео да достигне (могућност обезбеђивања добара и услуга које се сматрају неопходним за квалитетан живот).

У оквиру концепта депривације угроженост се сагледава помоћу немонетарних показатеља, који су усмерени на исходе. Док финансијско сиромаштво на основу дохотка процењује потенцијал појединца да задовољи своје потребе, концепт материјалне депривације омогућава да се сагледава ефективан животни стандард^[1].

Стога се на материјалну депривацију може гледати као на последицу сиромаштва.

Појединац је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање три од девет предвиђених ставки, изразито је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање четири ставке, а екстремно је депривиран уколико себи не може да приушти пет и више ставки.

Стопа материјалне депривације се дефинише као удео становништва које је материјално депривирано у укупној популацији. На аналоган начин се дефинишу стопа изразите материјалне депривације и стопа екстремне материјалне депривације.

Интензитет материјалне депривације показује средњу вредност броја ставки које материјално депривирани део популације не може да приушти.

Материјална депривација (МД) се процењује у зависности од тога да ли појединац живи у домаћинству које може да приушти ставке са следеће листе:

1. Адекватно загревање стана;
2. Подмиривање неочекиваног трошка у износу од 10.000,00 динара;
3. Оброк од меса или рибе (или вегетаријанске замене) сваки други дан;
4. Недељу дана одмора ван куће;
5. Редовно плаћање ренте, рате за стан или другог кредита или комуналних услуга за стан;
6. Телевизор у боји;
7. Машину за прање веша;
8. Аутомобил и
9. Телефон.

Стопа материјалне депривације у Републици Србији је 2019. године износила 25,5% и иако у посматраним годинама бележи пад, остаје знатно изнад просека чланица ЕУ. У ЕУ стопа материјалне депривације у 2019. години је износила 12,0%, стопа изразите материјалне депривације 5,4%, а екстремне 1,9%.

Република Србија се налази у самом врху 27 земаља ЕУ са највећим вредностима ових показатеља. Неповољније вредности бележе једино Буграска, Румунија и Грчка и Северна Македонија.

Интензитет материјалне депривације, односно просечан број ставки које не може да приушти материјално депривиран појединац у Републици Србији 2019. године износи 4 и незнатно је изнад просечне вредности у ЕУ27 (3,7).

Стопе материјалне депривације, изразите и екстремне материјалне депривације, 2013–2019.

Извор: Eurostat database Table Material deprivation rate for the ‘Economic strain’ and ‘Durables’ dimensions, by number of item of deprivation

Економска димензија материјалне депривације (првих пет ставки са листе) много је значајнија за објашњење угрожености него немогућност да се приуште поједина трајна потрошна добра, која, осим аутомобила углавном могу да приуште готово сва домаћинства у Републици Србији. Судећи према подацима у наставку, највећи удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште одлазак на годишњи одмор (50,5), али је забрињавајуће да значајан удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште базичне потребе као што су адекватно загревање стана (9,9%) и адекватна исхрана (15,1%).

Током година примећује се тренд смањивања угрожености по свим ставкама.

Изабрани показатељи економске димензије материјалне депривације у Републици Србији, 2013-2019.

Извор: Eurostat database Tables Economic strain

Профил изразите материјалне депривације приказан у наставку указује на следеће:

• Не постоје статистички значајне разлике у стопи изразите материјалне депривације према полу, што се објашњава заједничким животом у домаћинствима у којима су најчешће присутна оба пола.
• Разлике према старости нису велике, али се ипак уочавају – деца су мање угрожена, а старији од 65 година су угроженији од просека. У овом смислу се профил угрожености разликује од профила и апсолутног и релативног сиромаштва.
• Посматрано према типу домаћинства, једночлана домаћинства, самохрани родитељи и породице са двоје одраслих и троје и више издржаване деце највише су изложене изразитој материјалној депривацији. У целини посматрано, домаћинства без деце су угроженија од оних са децом.
• Међу појединцима у најсиромашнијем доходовном квинтилу 2019. године чак 39,4% не може да приушти 4 или више ставки, док је у најбогатијем доходовном квинтилу овај удео свега 2,5%. Очекивано, виши доходак значи да може да се приушти већи број ставки.
• Посматрано према најчешћем статусу на тржишту рада, незапослени су најугроженији. За разлику од профила релативног сиромаштва угроженост запослених и самозапослених је једнака, а пензионери су у лошијем положају од обе категорије.

Стопа изразите материјалне депривације према карактеристикама становништва у Републици Србији, 2013–2019. (%)

• Током посматраног периода стопа изразите материјалне депривације се смањује код свих појединаца, независно од статуса на тржишту рада.

Извор: Eurostat database Table Severe material deprivation rate by income quintile and household type; Severe material deprivation rate by most frequent activity status (population aged 18 and over)

Више о материјалној депривацији видети у следећим публикацијама:

• Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
• Други национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
• Мерење сиромаштва – теоријски концепти, стање и препоруке за Републику Србију
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
• Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Индикатори материјалне депривације
• Подаци о материјалној депривацији за ЕУ и Србију доступни су на адреси ec.europa.eu

—————

[1] Више о kонцепту материјалне депривације видети у Матkовић, Г., Мијатовић, Б., & Крстић, Г. (2015). Приходи и услови живота 2013. Београд: Републички завод за статистику.

[2] Саопштење Републичког завода за статистику: Сиромаштво и социјална неједнакост, 2018.