Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Материјална депривација

Материјална депривација и финансијско сиромаштво су концепти који треба да укажу на различите аспекте услова живота појединаца и домаћинстава. Док се финансијско сиромаштво (сиромаштво према дохотку) заснива на недостатку финансијских средстава која треба да омогуће појединцима задовољавање својих потреба (које се сматрају основним у друштву у ком живе), материјална депривација се односи на стваран положај који је појединац успео да достигне (могућност обезбеђивања добара и услуга које се сматрају неопходним за квалитетан живот).

У оквиру концепта депривације угроженост се сагледава помоћу немонетарних показатеља, који су усмерени на исходе. Док финансијско сиромаштво на основу дохотка процењује потенцијал појединца да задовољи своје потребе, концепт материјалне депривације омогућава да се сагледава ефективан животни стандард[1].

Стога се на материјалну депривацију може гледати као на последицу сиромаштва.

Појединац је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање три од девет предвиђених ставки, изразито је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање четири ставке, а екстремно је депривиран уколико себи не може да приушти пет и више ставки.

Стопа материјалне депривације се дефинише као удео становништва које је материјално депривирано у укупној популацији. На аналоган начин се дефинишу стопа изразите материјалне депривације и стопа екстремне материјалне депривације.

Интензитет материјалне депривације показује средњу вредност броја ставки које материјално депривирани део популације не може да приушти.

Материјална депривација (МД) се процењује у зависности од тога да ли појединац живи у домаћинству које може да приушти ставке са следеће листе:

  1. Адекватно загревање стана;
  2. Подмиривање неочекиваног трошка у износу од 10.000,00 динара;
  3. Оброк од меса или рибе (или вегетаријанске замене) сваки други дан;
  4. Недељу дана одмора ван куће;
  5. Редовно плаћање ренте, рате за стан или другог кредита или комуналних услуга за стан;
  6. Телевизор у боји;
  7. Машину за прање веша;
  8. Аутомобил и
  9. Телефон.

Стопа материјалне депривације у Републици Србији је 2019. године износила 25,5% и иако у посматраним годинама бележи пад, остаје знатно изнад просека чланица ЕУ. У ЕУ стопа материјалне депривације у 2019. години је износила 12,0%, стопа изразите материјалне депривације 5,4%, а екстремне 1,9%.

Република Србија се налази у самом врху 27 земаља ЕУ са највећим вредностима ових показатеља. Неповољније вредности бележе једино Буграска, Румунија и Грчка и Северна Македонија.

Интензитет материјалне депривације, односно просечан број ставки које не може да приушти материјално депривиран појединац у Републици Србији 2019. године износи 4 и незнатно је изнад просечне вредности у ЕУ27 (3,7).

Стопе материјалне депривације, изразите и екстремне материјалне депривације, 2013–2019.

Стопе 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.
Материјалне депривације (недостају најмање 3 ставке) 44,3 44,1 40,9 37,4 30,7 30,4[2] 25,5
Изразите МД 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4 15,9 14,6
Екстремне МД (недостаје најмање 5 ставки) 14,2 13,1 11,8 9,6 8,1 7,8 6,6
Извор: Eurostat database Table Material deprivation rate for the ‘Economic strain’ and ‘Durables’ dimensions, by number of item of deprivation

Економска димензија материјалне депривације (првих пет ставки са листе) много је значајнија за објашњење угрожености него немогућност да се приуште поједина трајна потрошна добра, која, осим аутомобила углавном могу да приуште готово сва домаћинства у Републици Србији. Судећи према подацима у наставку, највећи удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште одлазак на годишњи одмор (50,5), али је забрињавајуће да значајан удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште базичне потребе као што су адекватно загревање стана (9,9%) и адекватна исхрана (15,1%).

Током година примећује се тренд смањивања угрожености по свим ставкама.

Изабрани показатељи економске димензије материјалне депривације у Републици Србији, 2013-2019.

Домаћинство не може да приушти: 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.
Адекватно загревање стана 18,3 17,1 15,2 13,3 13,1 10,0 9,9
Недељу дана одмора ван куће 67,2 68,4 68,5 62,8 56,9 52,0 50,5
Оброк са месом или рибом (или вегетеријански еквивалент) сваког другог дана 30,6 26,1 24,6 20,3 21,2 18,8 15,1
Неочекивани трошак 50,1 50,7 47,3 48,3 44,1 39,8 35,5
Дуговања и кашњења 39,0 43,5 37,8 36,7 20,4 30,1 27,5
Извор: Eurostat database Tables Economic strain

Профил изразите материјалне депривације приказан у наставку указује на следеће:

  • Не постоје статистички значајне разлике у стопи изразите материјалне депривације према полу, што се објашњава заједничким животом у домаћинствима у којима су најчешће присутна оба пола.
  • Разлике према старости нису велике, али се ипак уочавају – деца су мање угрожена, а старији од 65 година су угроженији од просека. У овом смислу се профил угрожености разликује од профила и апсолутног и релативног сиромаштва.
  • Посматрано према типу домаћинства, једночлана домаћинства, самохрани родитељи и породице са двоје одраслих и троје и више издржаване деце највише су изложене изразитој материјалној депривацији. У целини посматрано, домаћинства без деце су угроженија од оних са децом.
  • Међу појединцима у најсиромашнијем доходовном квинтилу 2019. године чак 39,4% не може да приушти 4 или више ставки, док је у најбогатијем доходовном квинтилу овај удео свега 2,5%. Очекивано, виши доходак значи да може да се приушти већи број ставки.
  • Посматрано према најчешћем статусу на тржишту рада, незапослени су најугроженији. За разлику од профила релативног сиромаштва угроженост запослених и самозапослених је једнака, а пензионери су у лошијем положају од обе категорије.

Стопа изразите материјалне депривације према карактеристикама становништва у Републици Србији, 2013–2019. (%)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019.
Укупно 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4 15,9 14,6
Мушко 26,8 26,5 24,0 19,3 16,9 15,4 14,0
Женско 27,0 26,1 24,0 19,7 17,9 16,3 15,1
Старост
Деца (<18 година) 27,4 24,4 22,0 17,6 16,3 15,3 16,2
18-64 године 26,7 26,6 24,0 19,7 16,8 15,4 13,9
65 и више 26,9 27,1 25,9 20,9 20,5 17,8 15,4
Тип домаћинства
Једночлано домаћинство 37,2 38,7 40,8 29,6 31,7 31,9 26,0
Једна одрасла особа са издржаваном децом 44,9 43,8 42,6 30,2 28,0 33,5 27,3
Две одрасле особе са једним издржаваним дететом 26,7 22,9 18,9 16,7 19,2 14,3 14,1
Две одрасле особе, 2 деце 20,3 19,1 15,6 9,3 7,7 9,4 9,9
Две одрасле особе, 3 и више деце 36,1 26,8 28,0 28,0 23,5 23,4 33,2
Домаћинства без издржаване деце 28,2 30,0 27,9 22,9 20,4 18,6 16,2
Домаћинства са издржаваном децом 25,9 23,4 21,0 16,9 15,0 13,7 13,2
Квинтили дохотка
I 53,3 50,5 49,1 43,8 38,5 37,4 39,4
II 37,4 35,9 33,7 26,8 24,9 20,2 18,7
III 23,7 25,1 22,7 16,2 14,5 12,4 8,1
IV 14,2 14,4 10,5 8,7 6,6 7,2 4,4
V 5,8 5,7 4,3 2,6 2,7 2,2 2,5
Најчешћи статус на тржишту рада (18 и више година)
Запослени код послодавца 18,0 17,0 14,6 11,1 9,8 9,7 7,5
Самозапослени 20,9 18,7 13,7 11,1 5,7 6,5 5,2
Незапослени 44,7 42,0 37,2 33,1 29,4 25,5 27,8
Пензионери 25,1 25,7 24,7 19,4 18,8 16,3 13,8
Остали неактивни 30,4 30,1 28,8 21,8 16,9 19,4 16,0
• Током посматраног периода стопа изразите материјалне депривације се смањује код свих појединаца, независно од статуса на тржишту рада.
Извор: Eurostat database Table Severe material deprivation rate by income quintile and household type; Severe material deprivation rate by most frequent activity status (population aged 18 and over)

Више о материјалној депривацији видети у следећим публикацијама:

 

—————

[1] Више о kонцепту материјалне депривације видети у Матkовић, Г., Мијатовић, Б., & Крстић, Г. (2015). Приходи и услови живота 2013. Београд: Републички завод за статистику.
[2] Саопштење Републичког завода за статистику: Сиромаштво и социјална неједнакост, 2018.

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji 2021
Сиромаштво у Републици Србији
sipru - logo - aktuelno
sipru - logo - aktuelno
sipru - logo - aktuelno
Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji zaa period 2021. do 2026. godine
Dodeljene nagrade jedinicama lokalne samouprave za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2020. godini
Predstavljen projekat „Smanjenje dodatne ranjivosti Roma, Romkinja i drugih marginalizovanih grupa, izazvane pandemijom COVID-19 u 18 lokalnih samouprava“
Pristupačnost - aktuelnosti
sipru - logo - aktuelno

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Prazna, neugledna gradska ulica. Mrak koji remete samo slaba svetla, koja trepere sa vrhova bandera. Tišinu prekidaju poneki lavež pasa [...]
Пон, окт 18, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Nastava u osnovnoj školi je vrlo složen proces i treba mu pristupiti iz različitih uglova. Najlakše je kada ispred sebe [...]
Пон, окт 04, 2021
Source: Inkluzija blog
Radmila Urošević
U uvodu priče o usamljenosti moramo poći od konstatacije da je reč o još jednoj epidemiji koja ozbiljno muči savremenog [...]
Уто, сеп 28, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Koliko god bile lepe i uzbudljive, selidbe su uvek izazovne. Sa sobom nose bezbroj misli o stvarima koje se ne [...]
Пон, сеп 27, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Pre pokušaja da vas bolje upoznam sa zanimljivim ljudima i inicijativama iza društveno korisnih zadruga, mali osvrt na zadružnu tradiciju [...]
Пон, сеп 20, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Индекс родне равноправности у Републици Србији 2021.
октобар, 2021 arrow right pdf [12 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа са инвалидитетом
октобар, 2021 arrow right pdf [194 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај Рома и Ромкиња
септембар, 2021 arrow right pdf [182 KB]
Неактивност на тржишту рада у Републици Србији
август, 2021 arrow right pdf [1 MB]
Стратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
август, 2021 arrow right pdf [6 MB]
Акциони план за период од 2021. до 2023. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
август, 2021 arrow right pdf [10 MB]
Студија о процени политика дигиталне приступачности у Републици Србији
јун, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2020. години
мај, 2021 arrow right pdf [295 KB]
Ефекти таргетиране једнократне новчане помоћи на кретање индикатора сиромаштва и неједнакости
мај, 2021 arrow right pdf [247 KB] arrow right doc [167 KB]
Приручник о outreach раду: организовање, спровођење и развој outreach програма
мај, 2021 arrow right pdf [2 MB]