Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Материјална депривација

Материјална депривација и финансијско сиромаштво су концепти који треба да укажу на различите аспекте услова живота појединаца и домаћинстава. Док се финансијско сиромаштво (сиромаштво према дохотку) заснива на недостатку финансијских средстава која треба да омогуће појединцима задовољавање својих потреба (које се сматрају основним у друштву у ком живе), материјална депривација се односи на стваран положај који је појединац успео да достигне (могућност обезбеђивања добара и услуга које се сматрају неопходним за квалитетан живот).

У оквиру концепта депривације угроженост се сагледава помоћу немонетарних показатеља, који су усмерени на исходе. Док финансијско сиромаштво на основу дохотка процењује потенцијал појединца да задовољи своје потребе, концепт материјалне депривације омогућава да се сагледава ефективан животни стандард[1].

Стога се на материјалну депривацију може гледати као на последицу сиромаштва.

Појединац је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање три од девет предвиђених ставки, изразито је материјално депривиран уколико не може да приушти најмање четири ставке, a екстремно је депривиран уколико себи не може да приушти пет и више ставки.

Стопа материјалне депривације се дефинише као удео становништва које је материјално депривирано у укупној популацији. На аналоган начин се дефинишу стопа изразите материјалне депривације и стопа екстремне материјалне депривације.

Интензитет материјалне депривације показује средњу вредност броја ставки које материјално депривирани део популације не може да приушти.

Материјална депривација (МД) се процењује у зависности од тога да ли појединац живи у домаћинству које може да приушти ставке са следеће листе:

  1. Адекватно загревање стана;
  2. Подмиривање неочекиваног трошка у износу од 10.000,00 динара;
  3. Оброк од меса или рибе (или вегетаријанске замене) сваки други дан;
  4. Недељу дана одмора ван куће;
  5. Редовно плаћање ренте, рате за стан или другог кредита или комуналних услуга за стан;
  6. Телевизор у боји;
  7. Машину за прање веша;
  8. Аутомобил и
  9. Телефон.

Стопа материјалне депривације у Републици Србији је 2018. године износила 30,4% и иако у посматраним годинама бележи пад, остаје знатно изнад просека чланица ЕУ. У ЕУ стопа материјалне депривације у 2017. години је износила 14,5%, стопа изразите материјалне депривације 6,6%, а екстремне 2,4% (подаци за 2018. годину још увек нису доступни).

Република Србија се налази у самом врху 28 земаља ЕУ са највећим вредностима ових показатеља. Неповољније вредности бележе једино Буграска, Румунија и Грчка и Северна Македонија.

Интензитет материјалне депривације, односно просечан број ставки које не може да приушти материјално депривиран појединац у Републици Србији 2018. године износи 4 и незнатно је изнад просечне вредности у ЕУ (3,8).

Стопе материјалне депривације, изразите и екстремне материјалне депривације, 2013–2018.

Стопе 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Материјалне депривације (недостају најмање 3 ставке) 44,3 44,1 40,9 37,4 30,7 30,4[2]
Изразите МД 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4
Екстремне МД (недостаје најмање 5 ставки) 14,2 13,1 11,8 9,6 8,1
Извор: Eurostat database Table Material deprivation rate for the ‘Economic strain’ and ‘Durables’ dimensions, by number of item of deprivation

Економска димензија материјалне депривације (првих пет ставки са листе) много је значајнија за објашњење угрожености него немогућност да се приуште поједина трајна потрошна добра, која, осим аутомобила углавном могу да приуште готово сва домаћинства у Републици Србији. Судећи према подацима у наставку, највећи удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште одлазак на годишњи одмор (52,0), али је забрињавајуће да значајан удео појединаца живи у домаћинствима која не могу да приуште базичне потребе као што су адекватно загревање стана (10,0%) и адекватна исхрана (18,8%).

Током година примећује се тренд смањивања угрожености по свим ставкама.

Изабрани показатељи економске димензије материјалне депривације у Републици Србији, 2013-2018.

Домаћинство не може да приушти: 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Адекватно загревање стана 18,3 17,1 15,2 13,3 13,1 10,0
Недељу дана одмора ван куће 67,2 68,4 68,5 62,8 56,9 52,0
Оброк са месом или рибом (или вегетеријански еквивалент) сваког другог дана 30,6 26,1 24,6 20,3 21,2 18,8
Неочекивани трошак 50,1 50,7 47,3 48,3 44,1 39,8
Дуговања и кашњења 39,0 43,5 37,8 36,7 20,4 30,1
Извор: Eurostat database Tables Economic strain

Профил изразите материјалне депривације приказан у наставку указује на следеће:

  • Не постоје статистички значајне разлике у стопи изразите материјалне депривације према полу, што се објашњава заједничким животом у домаћинствима у којима су најчешће присутна оба пола.
  • Разлике према старости нису велике, али се ипак уочавају – деца су мање угрожена, а старији од 65 година су угроженији од просека. У овом смислу се профил угрожености разликује од профила и апсолутног и релативног сиромаштва.
  • Посматрано према типу домаћинства, једночлана домаћинства, самохрани родитељи и породице са двоје одраслих и троје и више издржаване деце највише су изложене изразитој материјалној депривацији. У целини посматрано, домаћинства без деце су угроженија од оних са децом.
  • Међу појединцима у најсиромашнијем доходовном квинтилу 2018. године чак 38,2% не може да приушти 4 или више ставки, док је у најбогатијем доходовном квинтилу овај удео свега 1,9%. Очекивано, виши доходак значи да може да се приушти већи број ставки.
  • Посматрано према најчешћем статусу на тржишту рада, незапослени су најугроженији. За разлику од профила релативног сиромаштва угроженост запослених и самозапослених је једнака, а пензионери су у лошијем положају од обе категорије.

 

Стопа изразите материјалне депривације према карактеристикама становништва у Републици Србији, 2013–2018. (%)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Укупно 26,9 26,3 24,0 19,5 17,4 15,9
Мушко 26,8 26,5 24,0 19,3 16,9 15,4
Женско 27,0 26,1 24,0 19,7 17,9 16,3
Старост
Деца (<18 година) 27,4 24,4 22,0 17,6 16,3 15,3
18-64 године 26,7 26,6 24,0 19,7 16,8 15,4
65 и више 26,9 27,1 25,9 20,9 20,5 17,8
Тип домаћинства
Једночлано домаћинство 37,2 38,7 40,8 29,6 31,7 31,9
Једна одрасла особа са издржаваном децом 44,9 43,8 42,6 30,2 28,0 33,5
Две одрасле особе са једним издржаваним дететом 26,7 22,9 18,9 16,7 19,2 14,3
Две одрасле особе, 2 деце 20,3 19,1 15,6 9,3 7,7 9,4
Две одрасле особе, 3 и више деце 36,1 26,8 28,0 28,0 23,5 23,4
Домаћинства без издржаване деце 28,2 30,0 27,9 22,9 20,4 18,6
Домаћинства са издржаваном децом 25,9 23,4 21,0 16,9 15,0 13,7
Квинтили дохотка
I 53,3 50,5 49,1 43,8 38,5 38,2
II 37,4 35,9 33,7 26,8 24,9 20,1
III 23,7 25,1 22,7 16,2 14,5 13,3
IV 14,2 14,4 10,5 8,7 6,6 5,9
V 5,8 5,7 4,3 2,6 2,7 1,9
Најчешћи статус на тржишту рада (18 и више година)
Запослени код послодавца 18,0 17,0 14,6 11,1 9,8 9,7
Самозапослени 20,9 18,7 13,7 11,1 5,7 6,5
Незапослени 44,7 42,0 37,2 33,1 29,4 25,5
Пензионери 25,1 25,7 24,7 19,4 18,8 16,3
Остали неактивни 30,4 30,1 28,8 21,8 16,9 19,4
• Током посматраног периода стопа изразите материјалне депривације се смањује код свих појединаца, независно од статуса на тржишту рада.
Извор: Eurostat database Table Severe material deprivation rate by income quintile and household type; Severe material deprivation rate by most frequent activity status (population aged 18 and over)

Више о материјалној депривацији видети у следећим публикацијама:

—————

[1] Више о kонцепту материјалне депривације видети у Матkовић, Г., Мијатовић, Б., & Крстић, Г. (2015). Приходи и услови живота 2013. Београд: Републички завод за статистику.
[2] Саопштење Републичког завода за статистику: Сиромаштво и социјална неједнакост, 2018.

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

sipru - logo - aktuelno
Uticaj Covid-19 krize na zaposlenost: Fokus na ranjive kategorije - актуелности
Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku - uzroci, ishodi i preporuke
Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
Inovativne prakse u oblasti socijalne zaštite na lokalnom nivou u Republici Srbiji - Odgovor na vanredno stanje usled pandemije Covid-19
Indeks društvenog razvoja gradova i opština - aktuelnosti
sipru - logo - aktuelno
Dodela nagrada jedinicama lokalne samouprave za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2019. godini
sipru - logo - aktuelno
Upoznajte porodicu Normal – Avanture univerzalnog dizajna

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Primena projektne nastave u trenutnim uslovima nastave u malim grupama, uz prisutvo posebnih mera zaštite, predstavlja poseban izazov za svakog [...]
Пон, јан 18, 2021
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Različitim kanalima komunikacije do nas sve češće dopiru poruke o važnosti podsticanja razvoja deteta i kreiranja sigurnog okruženja u kojem [...]
Пет, дец 25, 2020
Source: Inkluzija blog
Vukašin Kolarević
Pitanje odgovarajućeg ranog vaspitanja dece i postojanja objekata za osnovno obrazovanje u ruralnim sredinama je ujedno i pitanje opstanka naselja [...]
Пет, дец 11, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević
U prethodnim tekstovima sam spomenula da dijagnoza raka i lečenje ne utiču samo na obolelog člana, već na celu porodicu. [...]
Пон, дец 07, 2020
Source: Inkluzija blog
Ivona Živković
Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Ivona Živković Pandemija Covid-19 u potpunosti je izmenila svakodnevni život ljudi širom sveta, a sa sobom [...]
Нед, дец 06, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Смернице о реализацији отвореног учења и учења на даљину за ученике/це са сметњама у развоју и инвалидитетом док су школе затворене: Унапређивање инклузивног учења у време COVID-19
децембар, 2020 arrow right pdf [8 MB]
Индекс друштвеног развоја градова и општина у Републици Србији – Брошура
децембар, 2020 arrow right pdf [313 KB]
Последице Ковид-19 на положај осетљивих група и група у ризику – узроци, исходи и препоруке
децембар, 2020 arrow right pdf [5 MB]
Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима и приступу правима у Републици Србији са нарочитим освртом на Covid-19 епидемију
децембар, 2020 arrow right pdf [12 MB]
Иновативне праксе у области социјалне заштите на локалном нивоу у Републици Србији – Одговор на ванредно стање услед пандемије Covid-19
децембар, 2020 arrow right pdf [709 KB]
Последице COVID-19 пандемије на приходе и потрошњу домаћинстава из перспективе осетљивих група
новембар, 2020 arrow right pdf [703 KB] arrow right doc [249 KB] arrow right xlsx [28 KB]
Оцена кретања сиромаштва, животног стандарда и одговор на последице Covid-19 пандемије
октобар, 2020 arrow right pdf [1 MB] arrow right docx [114 KB] arrow right xlsx [33 KB]
Водич кроз транзицију за транс особе у Србији
октобар, 2020 arrow right pdf [2 MB]
Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији
септембар, 2020 arrow right pdf [8 MB] arrow right xlsx [485 KB] arrow right xlsx [268 KB]