Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Унапређење приступа људским правима старијих у Републици Србији

Објављено 18.02.2016.

stari“Унапређење приступа људским правима старијих у Републици Србији” је пројекат који Црвени крст Србије успешно спровео у партнерству са организацијом HelpAge International из Уједињеног Краљевства, а финансијски подржала Делегација Европске уније у Србији. Пројекат је спроведен у неколико сегмената током две године, од 1. децембра 2013. до 29. новембра 2015.

Разлози из којих је пројекат био усмерен на приступ људским правима су многобројни. Пре свега, удео старијих лица у укупном становништву на земљи се повећава огромном брзином, а Србија је према попису из 2011. једна од земаља са најстаријим становништвом на свету, са 17,4 одсто старије популације. Осим тога, дискриминација заснована на годинама старости и предрасуде према старијима су уобичајена појава у српском друштву што је један од разлога због којих су старија лица под већим ризиком од злостављања и искључивања. Има још показатеља који говоре у прилог томе да су старија лица чешће суочена са злостављањем и насиљем, односно да је њихова безбедност угрожена. О старијима се углавном говори у оквирима милосрђа, пре него у смислу људских права која су им дата и која се морају поштовати. Када су старија лица у питању, постоји огроман јаз у погледу примењивих стандарда људских права. Ово значи да се велики број земаља не обрачунава са дискриминацијом коју трпи старија популација.

Поштовање људских права старијих доноси недвосмислене предности читавом друштву будући да старија популација даје кључни допринос друштву кроз своје искуство и знање. Боља заштита и приступ људским правима старијих, друштвима помаже да боље искористе потенцијал старијих. Не треба заборавити ни чињеницу да демографско старење друштва значи да старији чине већи проценат гласача те креатори политика морају узети у обзир ову групу становништва приликом решавања проблема у приступу људским правима.

Пројекат се састојао из неколико сегмената:

  • Развој група за самопомоћ и њихових редовних активности и размене искустава
  • Едукација старијих о људским правима
  • Истраживање о људским правима: правни оквир за заштиту људских права и препоруке за унапређење положаја старијих
  • Водич кроз људска права старијих у Републици Србији
  • Конференције и састанци
  • Кампања “Старење захтева акцију”
  • Глобалне активности

Групе за самопомоћ се састоје од 10-15 чланова који се састају најмање два пута месечно, док се већина група састаје једном недељно. Основно обележје група је флексибилност која групама омогућује да имају сопствену динамику и да одлучују о њима својственим циљевима у складу са потребама локалне заједнице. Ове групе су добар модел активизма и друштвене инклузије старијих будући да припадницима ове популације омогућују да прошире своје контакте и постану активни чланови у својим заједницама. Још једна од карактеристика ових група је солидарност, јер се њихови чланови међусобно помажу и подржавају, док неки од њих раде на међугенерацијској солидарности улагањем напора у унапређење положаја младих у својим локалним заједницама. У неким општинама, групе за самопомоћ су функционисале као интересне групе у име читаве заједнице. Пројектом је предвиђено креирање 50 група за самопомоћ у 25 општина са 500 активних чланова припадника старије популације. Захваљујући великој мотивацији и препознавању вредности овог модела рада од стране појединих локалних самоуправа, пројекат је на крају бројао 54 групе за самопомоћ са 572 члана старије популације.

Током две године колико је трајао пројекат, чланови група за самопомоћ су помогли члановима својих локалних заједница да остваре своја законом гарантована права:

  • Чланови група за самопомоћ су обезбедили право на здравствену заштиту за 997 старијих лица (помоћ при оверавању здравствених књижица, помоћ у прикупљању документације неопходне за остваривање права на здравствено осигурање, помоћ при остваривању права на изузимање од партиципације за лекове, помоћ у прибављању лекова или медицинских помагала, помоћ при ступању у контакт са заштитником права пацијената…)
  • Путем група за самопомоћ, помоћ у приступу људским правима везаним за социјалну заштиту је добило 221 старије лице (помоћ за добијање финансијске подршке на име инвалидитета, помоћ за добијање једнократне финансијске помоћи, помоћ при смештају у домове за старе…)
  • 87 старијих лица је добило помоћ за приступ правима везаним за пензијско и инвалидско осигурање
  • Јавно залагање је једна од кључних активности група за самопомоћ, а ово су само неке од њихових активности: петиција за поновно отварање библиотеке, петиције за подизање ограде са звучном изолацијом поред железничке пруге, поправку тротоара и јавне чесме, постављање лежећег полицајца… Чланови група за самопомоћ су у неким случајевима уложили захтеве локалним самоуправама док су се у другим обраћали чак и министарствима.

Едукација о људским правима је још један сегмент пројекта. Едукације су осмишљене као обуке тренера: старија лица, чланови група за самопомоћ који су похађали тренинге, касније су имали задатак да на исту тему едукују друга старија лица у својој заједници, да их подстакну да препознају када им је приступ људским правима ускраћен од стране институција система и да им помогну при остваривању права. Сваки од 572 члана група за самопомоћ је прошао кроз овакву обуку, а обукама је присуствовало и 89 младих волонтера Црвеног крста Србије. Укупан број едукованих је 661. Чланови који су прошли обуку су потом организовали 96 локалних едукативних састанака те је укупан број учесника износио 1992.

Публикација “Увод у старење и људска права одраслих – пилот студија о финансијском злостављању старијих” има два дела. Први део садржи опште демографске податке о карактеристикама и последицама демографског старења, податке о напорима које локалне заједнице улажу како би боље заштитиле људска права старијих, податке о правном оквиру на глобалном, европском и националном нивоу. У другом делу су изложени резултати истраживања које је Црвени крст Србије спровео у сарадњи са повереником за заштиту равноправности, проф. др Невеном Петрушић. Истраживање је било усмерено на један од најчешћих видова злостављања старијих лица: финансијско злостављање. Почетне претпоставке у истраживању су биле: финансијско злостављање старијих је вид родно заснованог злостављања будући да је усмерено на оне који нису у могућности да се заштите; финансијско злостављање старијих је вид дискриминације засноване на старости; финансијско злостављање старијих је истовремено и предуслов и последица других видова злостављања; финансијско злостављање старијих је присутно у контекстима како породичног тако и јавног живота; невидљиво је, прикривено другим видовима злостављања, нарочито економског злостављања чији су починиоци чланови породице; не препознају га ни жртве ни професионалци. Истраживање је обезбедило основно знање о економском злостављању и његовим ризицима. Спроведено је на узорку од 140 насумично одабраних учесника из 10 градова/општина широм Србије. Резултати су обухватили и резултате студије случаја: случаја одузимања пословне способности и случаја раскида уговора о доживотном издржавању који је иницирало старије лице.

Препоруке за унапређење положаја старијих лица и заштиту од финансијског злостављања:

  • Успоставити делотворан систем бесплатне правне помоћи који ће обезбедити да свака старија особа у стању социјалне угрожености добије бесплатну правну помоћ у остваривању личних, имовинских и других права пред судовима и другим државним органима.
  • Унапредити прописе о поступку за расправљање заоставштине, како би старије особе које учествују у поступку добиле сва обавештења и разјашњења у складу са принципима отвореног правосуђења.
  • Апсолутно одузимање пословне способности је са аспекта људских права неприхватљиво – у одређеним случајевима се може прихватити делимично одузимање пословне способности.
  • Уместо заступника приликом доношења одлука, старијим особама треба обезбедити пружање подршке у остваривању пословне способности, што укључује пружање подршке у доношењу и саопштавању одлука када то особа тражи.
  • Старије особе имају право да учествују у избору лица која ће им пружати подршку у остваривању пословне способности.
  • Приступити без одлагања изради нове националне стратегије о старењу за наредни период праћена детаљним акционим планом.
  • Припремити и реализовати националну кампању за сузбијање стереотипа и предрасуда о старости и старијима, којом се утиче на подизање свести јавности о способностима, потребама и правима старијих особа, гради позитивна слика о старијим особама и промовише њихова активна улога у друштву.
  • Припремити и реализовати програм информисања старијих особа о њиховим правима.
  • Подстицати и подржавати самоорганизовање старијих (подржавати активности које код старијих особа подижу ниво самовредновања и асертивности, а смањују самозанемаривање и неуважавање сопствених потреба и интереса).
  • Предузети одговарајуће мере којима ће се спречити појава економског насиља и занемаривања старијих особа, посебно жена.
  • Обезбеђивање адекватне финансијске подршке породицама које брину о старијим члановима.
  • Иницирати оснивање прихватилишта за бескућнике старијег узраста, подстаћи ширу примену хранитељства као адекватног облика збрињавања старијих особа.
  • Едукација професионалаца.

Током трајања пројекта је организовано десет великих националних састанака/конференција које су биле усредсређене на приступ људским правима старијих у којима је укупно било 620 учесника. Једна од ових конференција је организована у сарадњи са Владиним Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва и повереником за заштиту равноправности. На конференцијама су учествовали представници Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, Министарства здравља, Министарства спољних послова, Министарства унутрашњих послова, омбудсман, као и представници Института за јавно здравље, Националног института за социјалну заштиту, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. На конференцијама су учествовали и представници Фонда Уједињених нација за становништво, Светске здравствене организације, београдске Канцеларије високог комесара за људска права УН, као и представници Тима за спровођење антидискриминационих политика Републике Србије.

Осим поменутих, учествовали су и међународни експерти: Вивијан Брун (UNECE); Калид Хасин из Канцеларије високог комесара за људска права из Женеве; Бриџит Пенхејл са Универзитета у Источној Англији; Ричард Паули из организације Age UK и други експерти из организације HelpAge International.

Представници Црвеног крста Србије су такође учествовали у више домаћих и међународних конференција, где су представили рад група за самопомоћ и промовисали иницијативе за заштиту људских права старијих. Рад са медијима је такође био значајан, будући да је помогао у промоцији позитивне слике о старијима и представљању њиховог доприноса друштву. На позив шефа UNDESA, Данијела Баса, др Милутин Врачевић из Црвеног крста Србије је учествовао у панел расправи на петом састанку отворене радне групе о старењу у УН. Састанак је одржан у Њујорку од 30. јула до 1. августа 2014, а др Врачаревић је говорио о финансијском злостављању старијих и представио резултате истраживања.

На позив генералног секретара Међународне мреже за спречавање злостављања старијих, Сузан Симерс, Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је учествовала на 8. Конгресу геријатриста и геронтолога који је одржан од 23. до 26. априла у Даблину. Тодоровић је представила искуства европских земаља у спречавању злостављања старијих као и резултате пројекта Унапређење приступа људским правима старијих у Републици Србији.

Пројекат је био усмерен на традиционалне активности у оквиру кампање Старење захтева акцију, која је организована на иницијативу организације HelpAge International. Те активности су глобалног карактера са циљем да се старија популација упозна са доносиоцима одлука и одржи дијалог у оквиру ког ће старија лица артикулисати проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу и предложити потенцијална решења. Кампања се води у преко 60 земаља (7. априла, 15. јуна и 1. октобра), а Србија је међу овим земљама спровела неке од најуспешнијих акција. Захваљујући пројекту који је спроведен уз подршку ЕУ, делегација старијих лица је у организацији Црвеног крста Србије успела да посети три министра (одржана су два састанка са министром спољних послова Ивицом Дачићем, један са министром рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александром Вулином и један са министром омладине и спорта Вањом Удовичићем током трајања Олимпијских игара трећег доба) као и два заменика министара (Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања и Министарство здравља).

Старија лица, чланови група за самопомоћ су учествовали и у неколико глобалних истраживања: у истраживању Глобалне алијансе за људска права о дискриминацији старијих особа и у истраживању УН о старењу. Осим тога, Црвени крст Србије је попунио упитник о спровођењу MIPAA који је владама и цивилном сектору доставио независни експерт о људским правима. У партнерству са организацијом HelpAge International, учествовали смо у саветодавном раду како бисмо обезбедили да питање старења буде инкорпорирано у одрживе развојне циљеве.

Закључак је да старији људи морају да знају да су њихова права заштићена и да их могу остварити у пракси; право на сигурност и минимални доходак, право на управљање сопственом имовином, право на рад, целоживотно учење и здравље… Сва наведена права су гарантована законом и другим конвенцијама али се у пракси често не поштују. Пред нама је још много рада уколико желимо да унапредимо положај старијих у Србији, нарочито у погледу информисања и мотивисања старијих да буду активни јер је то једини начин за постизање пуне равноправности и приступа људским правима.

Извор: europa.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Блог > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
Уто, сеп 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
Чет, сеп 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
Сре, сеп 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
Пон, авг 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
Пет, авг 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе
август, 2020 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [153 KB]
Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Доступност услуга и мера подршке за децу ромске националности на локалном нивоу
април, 2020 arrow right pdf [737 KB]