Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Школа, посао, успех – прича о Ромима

Објављено 09.10.2019.

Фото: DG NEAR

Фото: DG NEAR

У мају 2018. поводом Дана Министарства унутрашњих послова, по први пут у историји српске полиције на рад у ову службу примљено је двоје Рома са завршеним факултетом. Једна од њих је Марија Демић, магистар правних наука из Ниша која је пре тога била активисткиња ромског удружења грађана. Рођена Нишлијка у свом је граду дипломирала и магистрирала, једно време живела је у Северној Македонији, верује да ће знањем, али и познавањем језика у културе Рома, значајно допринети бољем укључивању ромске националне мањине у савремене животне токове у Србији.

Запошљавање је добар начин интеграције мањина у друштво, али само под условом да су особе стручне и да испуњавају услове које налаже закон”, рекла је тада Марија. Она сматра да би Роми могли да заузму важне позиције у друшту због чега је важно да се школују и зато је свака помоћ у раду са родитељима ромске деце, школама, цивилним сектором и установама, веома важна.

Фото: DG NEAR

Фото: DG NEAR

Марија је прва припадница ромске заједнице која је магистрирала, а затим нашла стално запослење. У МУП-у Србије иначе ради 132 Рома, али таквих примера, на жалост, нема много. У Србији је званично незапослено преко 27.000 Рома, а према незваничним подацима реалан број премашује 100.000 радно способних припадника ове мањине. Највећи проблем у запошљавању представља то што велики број њих нема завршену основну школу, а то их додатно лишава могућности укључивања у процесе модернизације и налажења савремених послова. Додатно, број незапослених Ромкиња четири пута је већи у односу на број незапослених Рома. Због тога је питање образовања и стварања бољих шанси за будућност посебно битна за нове генерације жена, које уз помоћ различитих програма подршке, могу достићи тражене квалификације на тржишту рада.

Роми су друга по величини национална мањина у Србији која чини око два одсто укупне популације. На основу последњег пописа становништва (из 2011.), у Србији је живело 147.604 Рома. Процене цивилног сектора су да их има и до 500.000, а највећи проценат (39%) живи у југоисточној Србији. Међу општинама са највећим процентом Рома убрајају се Костолац (19,5%), Бојник (14,9%) и Врањска Бања (14,4%).

Европска унија (ЕУ) помаже процес инклузије Рома у Србији буџетом од 11 милиона евра, а у перспективи је додатних 20 милиона за период до краја 2019. Пироритети ове помоћи усмерени су су на образовање, запошљавање, становање, као и на унапређење здравствене и социјалне заштите.

Фото: DG NEAR

Фото: DG NEAR

Озбиљан и дугогодишњи партнер у раду са Ромима су и удружења грађана, међу њима посебно ромски женски центар Бибија. Директорка овог центра, Славица Васић, више од две деценије подржава Ромкиње у борби за своја права и успела је да упорношћу и активизмом покрене промене које су младим девојкама омогућиле да стекну боље образовање и самосталност. Тако је Славица постала шампион у свом послу, а у мају ове године за тај рад добила је и престижно признање – Европска комисија доделила јој је награду ЕУ за интеграцију Рома на Западном Балкану. Покренута 2014. награда има за циљ да нагласи политички значај интеграције Рома у процесу проширења ЕУ и да покаже одлучност и посвећеност ЕУ да побољша социјалну инклузију Рома.

Славичина борба траје од средине деведесетих година прошлог века. Прво је у оквиру ауторске емисије на Радио Београду покушавала да скрене пажњу на проблеме Ромкиња, али није успела да учини довољно. Убрзо је покренула магазин за Ромкиње, но и то је било кратког даха будући да већина њих нису знале да читају. Зато се одлучила да им помаже кроз директне активности у центра. Ступала је с корисницама у директан конктакт и заједнички су тражили решења проблема.

До сада су у женском ромском центру организована бројна саветовалишта и образовни програми, учествовали су у пројектима заговарања и лобирања, а значајно је у активно учешће „Бибије“ у писању предлога свих стратегија, акционих планова који се тичу ромског питања, као и Националног плана за Стратегију за родну равноправност за Роме. Центар посебно подржава нову Националну коалицију за окончање дечјих бракова коју је покренула Влада Србије.

Награда ЕУ за интеграцију Рома на Западном БалкануЖелимо да смањимо број раних бракова, да Ромкиње буду образоване, да буду као и друге жене у Србији“, истакла је Славица након добијања награде ЕУ. „У насељима у којима дуже радимо смањен је број малолетничких бракова. Девојке иду у школу, образованије су и то је битно.“

Особе са инвалидитетом и Роми су на врху листе дискриминисаних група. То потврђују бројна истраживања ове појаве као и извештаји контролних и регулаторних тела, тврде у „Бибији“. Због тога је повећање равноправности и перспективна будућност Ромкиња и ромских породица њихова дугогодишња мисија. Овај женски центар своје деловање види кроз дефиницију феминизма из речника који је још у 19. веку феминизам описао као доктрину чији је предмет „ширење права и улоге жена у друштву“. Ово је, како кажу, веома битно јер иако је жена осовина ромске породице она и даље нема самосталност да доноси одлуке и у великој мери учествује у обликовању сопственог живота. Због тога је свака акција Славице и њеног тима, до сада била веома захтеван подвиг.

Фото: DG NEAR

Фото: DG NEAR

Име ромског центра потиче из приче о Бибији, чудотворној жени која је дошла међу народ у тешким тренуцима и заговарала несебичност и међусобну помоћ у заједници. Роми је стога сматрају заштитницом деце и у њену част Роми православне вере славе празник – свету Бибију.

Инспирисана том причом, Славица истиче да све почива на упорном теренском раду, очи у очи са Ромкињама. Поносно истиче да је један од битнијих послова којим је Центар остварио значајне резултате, пројекат економског оснаживања Ромкиња који је финансирала ЕУ. У оквиру тог посла, више од 500 Ромкиња стекло је нова знања, вештине и алате неопходне за сналажење на савременом тржишту рада. Поред тога, изузетно су мотивисале једна другу у активном тражењу посла и предлозима за покретање сопственог малог бизниса.

Остварење мог сна било би да све Ромкиње буду равноправне са другим људима. Тада више не би било више потребе да постоји наш центар, а наша мисија била би испуњена“, истиче Славица.

Европска унија донирала је Србији више од 3.6 милијарди евра од 2000. године и највећи је донатор и најзначајнији партнер у модернизацији друштва и инситуција. Средства ЕУ коришћена су за реформе бројних области: инфраструктура, образовање, пољопривреда, култура, привреда, индустрија, мала и средња предузећа, енергетика, државна администрација, социјална инклузија, заштита од поплава, животна средина. Европска унија је и највећи и најзначајнији трговински партнер Србије. Две трећине страних инвестиција долази из ЕУ и две трећине трговинске размене одвија се са земљама чланицама ЕУ. Поред донација, европске банке уложиле су и инвестирале више од 8 милијарди евра. Све донације и инвестиције ЕУ у Србији реализују се са институцијама Републике Србије.

Извор: europa.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

Блог

Earlier
Društvene inovacije
Obavezno osnovno obrazovanje danas je uobičajeno širom sveta. Slično je i sa obdaništima, univerzalnom zdravstvenom zaštitom, penzijskim fondovima. Iako su [...]
Пет, јан 17, 2020
Source: Inkluzija blog
Milutin Savić
LICEULICE prodavce ste i prošle godine sretali na ulicama, na kojima se svakoga dana trude da zarade za dostojanstven život, [...]
Уто, јан 14, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević i Milica Šimonović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Milice Šimonović i Milkice Dimitrijević na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Foto: Sara Ristić
Foto: Sara Ristić Zovem se Vladimir Janković. Imam trideset osam godina. Od prošlog leta, posle duže pauze zbog psihološke krize, prodajem [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
Пет, нов 01, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Национални акциони план запошљавања за 2020. годину
јануар, 2020 arrow right pdf [619 KB]
60. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
децембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [1 MB]
Брошура о првих десет година рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије – SIPRU
децембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
E2E: Друштвене иновације – људи у центру јавних политика
новембар, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
новембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Приручник за увођење родне перспективе у наставу српског језика за први циклус образовања
септембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
септембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]