Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Олге Девић и Андрее Рајичић на 42. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 7” (11. децембар 2019. године, Impact Hub, Београд)

Долазимо из Дечјег информативно културног центра, сервиса DX у оквиру Центра за права детета. Данас ћемо причати о активном учешћу деце и где је дете у нашем правосудном систему, у односу на наше искуство у Центру.

Као вршњачке едукаторке и активисткиње, активне на многим пољима, стално се сусрећемо с тим да нам говоре да су млади и деца лидери будућности. Да, јесу, можемо се сложити: мењају свет свуда, причају о темама едукације, о климатским променама, једнаким шансама, равноправности. Али, некако нам се чини да тај глас не стиже до оних до којих треба да дође и који су одговорни да на њега одреагују, а то су доносиоци одлука. Млади почињу да преузимају одговорност оних чија је стварна улога да мењају ствари. Ако нам говорите да смо лидери будућности, хајде припремите нас за ту будућност пре него што она стварно дође. Када би 1,9 милијарди младих људи у свету веровало да може да направи неку промену, то би било феноменално. Морамо показати доносиоцима одлука да, иако смо можда мали или незрели, можда имамо боље идеје него они како нешто да решимо и стога нам треба дати шансу – не треба заборавити да и ми постојимо у овом друштву.

Кроз DX клуб имали смо прилике да радимо с много деце, међу њима и са маргинализованом децом, и увек помислимо како је њима. Чули смо многе приче, од тога да немају кров над главом, основне хигијенске услове, играчке… Да не могу, као ми, да иду на журку, у бисокоп, на концерт. Немају приступ многим базичним стварима које су нама очигледно свакодневица. То нас много боли и погађа јер мислимо да наши вршњаци нису свесни колико је њима потребна подршка. А опет, они говоре о стварима које су свима нама битне и које ће свима нама учинити боље сутра. Они несебично пружају, а не траже ништа заузврат. Морамо мислити на њих као едукатори, као деца која су активисти и причају у име оних чији глас се очигледно не чује. Морамо бити свесни да они постоје.

Треба да будемо свесни да деца нису, као што каже Јован Јовановић Змај, украс овог света и украс ове баште. Она су највреднији ресурс који поседујемо и у њих морамо улагати. Морамо их активно укључити у све оно што се тиче њиховог живота, јер ће они креирати и вашу будућност, не само своју. То је једини начин да створимо активне грађане и друштвено свесне грађане, који ће се борити за своја права и права оних који то не могу.

Какав је положај деце у процесу правосуђа? Наш систем, као што сви знамо, поготово правосудни, није најбољи за децу и има доста простора за његово унапређење. Веома је лоша комуникација између институција и деце – деца су генерално у лошој позицији на суду, с обзиром на то да она нису странка и да се третирају као објекат. Виљушке иду код тебе, ножеви иду код мене, софа иде код тебе, кауч иде код мене, прво дете иде код тебе, друго код мене. Још једна ствар која мора да се поправи јесте комуникација између самих институција, пошто Центар за социјални рад, суд и Саветовалиште за брак и породицу уопште немају добру међусобну комуникацију, а немају је ни с децом. Институције морају да схвате да дете није објекат.

Србија је још 1989. године потписала конвенцију којом се регулишу ове ствари – Конвенцију о правима детета. Али ми данас уопште не видимо да се она спроводи. Треба да постоји правосуђе по мери детета, где би дете имало свог правног заступника и где би се оно питало нешто на том суду. Детету се често дешава да, када се суђење једном заврши, остане на милост и немилост родитеља коме је припало да му каже шта се десило на суду, а можда му и не каже. Следећа ствар с којој се срећемо јесте то да уколико се примењу одредбе ове конвенције, то је често пука формалност. Али ваша формалност јесте наша стварност, а требало би да се такве ствари примењују у стварности како би се нешто заиста променило. Деца би требало сама да се заступају на суду – наравно, требало би да имају свог правног заступника, који ће им објаснити шта ће да се деси и да их припреми. Ово није проблем само несрећне деце која се затекну у судском процесу, ово је проблем свих нас као друштва и зато утиче на све нас.

***

42. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 7”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 11. децембра 2019. године, у београдском Impact Hub-у. Догађај су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске Конфедерације. Овогодишњи Београдски Ignite о социјалном укључивању организован је у знаку десетогодишњице рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, чији су чланови и чланице отворили вече посвећено социјалном укључивању, истакавши значај свих појединаца и појединки и њиховог гласа у процесу изградње инклузивнијег и праведнијег друштва.

Београдски Ignite обележиле су приче о свакодневици транс особе у Србији, о слици света из угла особе са аутизмом и кориснице колица, проблемима особа са HIV-ом у Србији, младих Ромкиња које се боре за бољи статус своје заједнице, друштвеним искључивањем особа које одслуже затворску казну, важности система психосоцијалне помоћи младима који су лечени од рака, или имају проблеме са менталним здрављем, економском оснаживању жена које су биле кориснице сигурних кућа и важности концепта колективног становања за старе који укључује децу и младе.

Андреа Рајичић и Олга Девић су, уз Симониду Комазец, чланице Дечјег информативно културног сервиса – Клуб DX, основаног при Центру за права детета. Оне заговарају креирање света по мери људских и права детета, а све три су активисткиње и вршњачке едукаторке.