Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Агате Милана Ђурића на 42. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 7” (11. децембар 2019. године, Impact Hub, Београд)

Моје име је Агата Милан Ђурић и оно доста говори о мом идентитету, али и идентитету многих других особа с којима радим, дружим се и које припадају мојој заједници. Наиме, у свом животу радила сам с најразличитијим маргинализованим, стигматизованим групама људи, онима који имају мање моћи у друштву. И са слепом и слабовидом децом, и у Ромском културном центру, такође и у мировним организацијама, женским организацијама и слично. Али мој примарни фокус у раду били су људи за које истраживања показују да трпе највећи степен насиља, социјалне дистанце и предрасуда у нашем друштву, а то су лезбејке, геј мушкарци, бисексуалне, транс, интерсекс и квир особе. Опет, и у тој групацији постоје нивои, интерсекционални односно преплићући: транс, интерсекс и квир особе су биле, а и дан-данас су, још мање видљиве од осталих чланова наше заједнице. Покушаћу кроз своју личну призму да представим живот људи попут мене.

Почећу од сопственог рођења и рођења многе друге деце, од тога шта се дешава кад се дете роди. Прво питање гласи: плаво или розе, дечак или девојчица. Свака 2000. беба рађа се с анатомском структуром полних органа или хромозома који не одговарају ономе што медицина званично признаје као мушко и женско, и могу бити њихова комбинација. У неким митолошким и историјским списима можемо пронаћи да су таква бића била третирана као божанска – називана су, између осталог, хермафродитима, а да медицина, па и друштво, присилино оперишу интерсекс бебе онемогућавајући им да живе своју јединственост и свој пуни идентитет. Исто се дешава и с транс децом. Постоји читав спектар транс идентитета. Претпостављам да сте најбоље упознати с трансполним особама, односно, како бисмо то појаснили, особама које су рођене у мушком телу, а заправо се осећају као жене и обратно. Међутим, постоје особе које се налазе негде на средини или изван тог спектра. Не осећају се нити као мушкарци, нити као жене, или као комбинација и једног и другог.

То одсликава, на неки начин, и моје име – ја сам од рођења имала пуно проблема с родитељима, јер у процесу социјализације и одрастања нисам показивала родно типично понашање. Била сам, како би се то рекло, дечак који се дружио с девојчицама и осећао се као девојчица и примала сам све оне разорне поруке из друштва – свеједно да ли је то црква, организоване религије, школа, доскора наука, друштво, итд. – да сам нешто потпуно погрешно и болесно, што не треба да постоји на овој планети. Мислила сам да сам једина таква особа на свету, било је то у време пре интернета и информација које су данас доступне. У току школовања трпела сам пакао као и многа друга транс деца, доживљавала сам да су ми одмори између часова, којима се деца обично радују, заправо били пакао јер сам била изложена свим облицима насиља – и сексуалном и физичком и психичком. Најгори моменат у свему томе јесте, наравно, понижење: претили су ми клањем, одсецањем делова тела и на разне друге начине.

Међутим, како сва та патња коју накупимо у животу може да се преточи у нешто конструктивно и креативно, пуно емпатије? Ја заиста сматрам, и као феминисткиња, да је емпатија револуција. Још у току деведесетих година, ратних, када смо доживљавали претње бомбама, смрћу, и привођење на информативне разговоре од тадашње власти, тоталитарног режима, створили смо организацију Гетен, инспирисану књигом чувене Урсуле Легвин и њеним светом у коме не постоје ратови и конфликти и где људи могу бити родно флуидних идентитета, односно оно што јесу. Тада смо организовали први Прајд, 2001. године, који се завршио страховитим насиљем, прву LGBTIQ емисију, заједно с мојим колегом Душаном Маљковићем, на Радију 202, где су људи широм Србије, а не само у Београду, могли коначно да чују гласове оснаживања LGBTIQ заједнице, па преко прве групе подршке на Балкану за транс особе, LGBTIQ SOS телефон, први интерсекционалан програм за LGBTIQ Роме и Ромкиње и многе друге.

Тако смо данас дошли до далеко боље видљивости транс, интерсекс и квир особа, па смо успели да створимо законске и институционалне промене. Али оно што нам и даље недостаје јесте видљивост у правном систему Србије односно Закон о родном идентитету и правима интерсекс особа, који регулише сва значајна права, на пример, како да промените документа. Јер, како да живите, радите, школујете се и запошљавате се, имајући у виду и насиље које проживљавате, ако ваш идентитет не одговара личним документима које имате? Како на тај начин уопште функционисати у овом друштву? Ми радимо на томе и надамо се да ћемо имати све више разумевања опште популације, као и релевантних институција по овом питању.

***

42. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 7”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 11. децембра 2019. године, у београдском Impact Hub-у. Догађај су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске Конфедерације. Овогодишњи Београдски Ignite о социјалном укључивању организован је у знаку десетогодишњице рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, чији су чланови и чланице отворили вече посвећено социјалном укључивању, истакавши значај свих појединаца и појединки и њиховог гласа у процесу изградње инклузивнијег и праведнијег друштва.

42. Београдски Ignite обележиле су приче о свакодневици транс особе у Србији, о слици света из угла особе са аутизмом и кориснице колица, проблемима особа са HIV-ом у Србији, младих Ромкиња које се боре за бољи статус своје заједнице, друштвеним искључивањем особа које одслуже затворску казну, важности система психосоцијалне помоћи младима који су лечени од рака, или имају проблеме са менталним здрављем, економском оснаживању жена које су биле кориснице сигурних кућа и важности концепта колективног становања за старе који укључује децу и младе.

Агата Милан Ђурић је активисткиња из Београда која је започела бављење активизмом у Аркадији, првој организацији за права лезбејки и геј мушкараца у Србији. Оснивачица је организације Гетен и LGBTIQ SOS телефона, првих интерсекционалних програма о вишеструкој дискриминацији и група подршке за транс особе, Роме и Ромкиње, LGBTIQ особе. Сарадница је различитих локалних и међународних организација. Осим што је коауторка и водитељка прве радио емисије о LGBTIQ темама, Gayming, прва је транс queer перформерка у Србији.