Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Загорке Анђелковић и Николе Коруге на 42. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 7” (11. децембар 2019. године, Impact Hub, Београд)

Вечерашња презентација је посвећена колективном становању старијих с међугенерацијским центром, у организацији Фондације „Међугенерацијски волонтерски центар”, која годишње организује 400 догађаја за децу, особе с инвалидитетом и старије и то све волонтерски, pro bono. Сви наши програми су бесплатни и сви сте добродошли.

Сада покушавамо да изградимо једну много ширу и већу причу. Неко би рекао да је то утопија, али ми покушавамо да од утопије направимо реалност. Реч је о еколошкој заједници у којој ће старији живети заједно и заједно с децом радити на разноразним програмима и понудити чак и туристима неке програме, како би заједница била и економски одржива.

Загорка припада генерацији која је „имала, па немала“, значи оној генерацији која је некада била у средњој класи. Данас, та генерација, чак и ако је доктор у питању, налази се испод границе сиромаштва. Зато смо се и одлучили да направимо ову еколошку заједницу.

Када размишљате о неком бољем свету, запитате се: „Како ја желим да живим, како желим да изгледа свет око мене?“, и док покушавате да нађете одговоре на то питање, можда ћете рећи: „Али овде не може то да се оствари.” Али врло брзо ћете схватити да нисте усамљени – има много примера добрих пракси, има много сличних прича од којих можете да учите, да се охрабрујете и да градите вашу специфичну заједницу.

Како би та заједница требало да изгледа? Тако што ћемо имати заједничке просторије и посебно апартмане или кућице у којима ће свако моћи да буде у заједници, а опет да буде сам.

Учили смо из разноразних пројеката: постоји Ауровил у Индији, огроман пројекат који већ деценијама траје; постоје у комшилуку еколошке заједнице, свеједно да ли је то једна кућа с више људи или више мањих еколошких кућица и заједница које функционишу по принципу једнакости, као у Шпанији. Имамо пуно инспирације за нашу заједницу.

Три године водимо кампању и тражимо локацију. У току те три године направили смо програме самопомоћи – на који начин ћемо једни другима помагати – и самоодрживости, кроз разне системе. Идеја је да се електрична енергија производи из обновљивих извора, кроз соларне панеле, да заједнички храну гајимо кроз пермакултурну башту и да затворимо читав систем и кроз компост тоалете. Идеја је да и заједницу која учи укључимо у овај пројекат и да заједница континуирано учи, континуирано се усавршава, то је утопија. Нису то дате приче, него приче које треба да нас континуирано чине бољим људима.

Ми смо пре 12 година и почели тако што смо се одлучили на доживотно учење и тако смо пронашли Николу – он је андрагог, стручњак за образовање одраслих. Основали смо удружење за образовање одраслих и баш овде, у овој просторији, направили смо фестивал пре много година. Схватили смо да је заједништво најважније. Стога ћемо, у тој нашој будућој заједници, опет бити заједно – деца, особе с инвалидитетом, старији и ова средња генерација.

Наша порука за вас јесте – вера, љубав и нада!

***

42. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 7”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 11. децембра 2019. године, у београдском Impact Hub-у. Догађај су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске Конфедерације. Овогодишњи Београдски Ignite о социјалном укључивању организован је у знаку десетогодишњице рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, чији су чланови и чланице отворили вече посвећено социјалном укључивању, истакавши значај свих појединаца и појединки и њиховог гласа у процесу изградње инклузивнијег и праведнијег друштва.

42. Београдски Ignite обележиле су приче о свакодневици транс особе у Србији, о слици света из угла особе са аутизмом и кориснице колица, проблемима особа са HIV-ом у Србији, младих Ромкиња које се боре за бољи статус своје заједнице, друштвеним искључивањем особа које одслуже затворску казну, важности система психосоцијалне помоћи младима који су лечени од рака, или имају проблеме са менталним здрављем, економском оснаживању жена које су биле кориснице сигурних кућа и важности концепта колективног становања за старе који укључује децу и младе.

Загорка Ађелковић је активна пензионерка, координаторка и ауторка пројекта „Колективно становање старијих”. Стручњакиња је за социјалну заштиту и међугенерацијску инклузију кроз културу, образовање и рекреацију. Настоји да својим радом допринесе развоју свести о еко заједницама. Никола Коруга је докторанд и асистент на Катедри за андрагогију Филозофског факултета у Београду. Ангажован је у области промоције образовања одраслих кроз иницијативе за учење у заједници.