Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Интервју са Иваном Секуловићем, менаџером Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва

БОШ: Крајем прошле године именовани сте за менаџера Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Шта су приоритети у раду Тима за 2016. године и шта видите као највеће изазове за Вас у наредном периоду?

Сви приоритети у раду Тима за 2016. годину односе се на јачање социјалне димензије процеса приступања Републике Србије Европској унији. У актуелном времену економске кризе потребно је што више очувати социјалну сигурност, кохезију и друштвене капацитете, како не би била угрожена перспектива инклузивног раста. То је и једно од три кључна обележја Стратегије Европа 2020 коју и Република Србија користи за планирање својих политика. Због свега наведеног, ове године приоритети Тима биће: праћење примене Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (након што га Влада усвоји), активно учешће у преговарачким групама (нарочито у оквиру поглавља 23, чије се отварање очекује ове године) и фокус на социјалном укључивању најосетљивијих група у нашем друштву, попут Рома и Ромкиња и особа са инвалидитетом. Највећи изазов представља поменути контекст економске кризе који Владу ставља под притисак да се фокусира на процесе фискалне консолидације и оптимизације јавне управе, уместо на реформе у области социјалне политике и запошљавања. Спољни изазови су такође присутни – избегличка криза и превирања унутар Европске уније која су њом изазвана. Све то ставља мене и цео Тим под притисак да наше ограничене капацитете и ресурсе употребимо на најбољи начин.

БОШ: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва има значајну улогу у процесу програмирања међународне развојне помоћи, пре свега IPA средстава. Годишњи извештај о напретку Србије за 2015. годину указује на недостатак капацитета Србије да програмира али и да апсорбује средства, посебно у сегменту припреме за Европски социјални фонд. Који су кључни изазови и на који начин их можемо најефективније и најефикасније решити?

Као што и Европска комисија наводи у Извештају, тренутно главни изазов у смислу припрема за Европски социјални фонд представља флуктуација кадрова. Услед слабе политике задржавања кадрова, државни службеници који се баве претприступним фондовима у све већем броју напуштају државну управу и уновчавају своје знање на пројектима или у консултантским фирмама. То је природан процес који су и друге земље искусиле, али Србију погађа у врло незгодном периоду када је потребно значајно појачати напоре у циљу усвајања европских стандарда. Због тога је хитно приступити изради јасне политике задржавања кадрова на европским пословима, а пре свега на фондовима ЕУ јер искуства земаља у окружењу показују да је такве кадрове најтеже изградити или запослити, и потом задржати. Има још много изазова (истовремено и могућности), али бих издвојио значај партнерства јавног и приватног сектора. Дубоко верујем у то да цивилно друштво треба посматрати као партнера у програмирању и апсорпцији средстава, између осталог, због ослабљених капацитета државне управе. Поред тога, не ради се само о испуњавању препорука Европске комисије да приватни сектор, а нарочито цивилно друштво, треба да има спремне пројекте како би се апсорбовао износ програмираних средстава. Још важније питање јесте то да фондови и политике све више морају бити повезани на суштински начин, као две стране истог новчића. У томе цивилно друштво такође може и треба да буде кључан партнер, због специфичног знања које поседује – знања о потребама крајњих корисника фондова и политика.

БОШ: Имајући у виду да је 2016. година кључна за програмирање мера у сектору Развој људских ресурса и друштвени развој, колико очекујете да ће најављени изборни циклус утицати на припрему докумената и динамику програмирања мера, а самим тим и количину новца која је опредељена за овај сектор?

На срећу, државна управа је у довољној мери успела да очува континуитет и интегритет прорамирања мера у свим секторима, пре свега захваљујући напорима Канцеларије за европске интеграције. Такође, државни службеници који представљају ресорна министарства и друге органе Владе у Секторској групи за развој људских ресурса и друштвени развој остају активни носиоци овог процеса, што ниједан изборни циклус до сада није значајније пореметио. С друге стране, управо ове чињенице указују на то да је оправдано поставити питање колико су доносиоци одлука у ресорним министарствима заинтересовани за програмирање мера, када техничке службе чак и у време избора могу без већих проблема и без њих да спроведу овај сложени процес. Имам утисак да доминира перцепција да су IPA и, уопште, ЕУ фондови превише компликовани и буџетски премалог значаја да би им са тих места била посвећена већа пажња. То је такође феномен виђен у другим земљама које су приступале ЕУ. Када би доносиоци одлука били заинтересованији, убеђен сам да би и Србија добила више средстава, не само за овај, већ и за остале секторе.

БОШ: Сарадња и подршка организацијама цивилног друштва је значајан сегмент рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Како оцењујете сарадњу органа јавних власти са цивилним друштвом у креирању и спровођењу јавних политика? Који су кораци потребни како би се унапредила сарадња цивилног друштва и органа јавних власти у процесу програмирања и праћења IPA средстава кроз постојећи СЕКО механизам?

У последње време, уз подршку Европске комисије, дошло је до значајног помака у сарадњи органа јавних власти са цивилним друштвому креирању и спровођењу јавних политика. Имали смо одличне јавне расправе о Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике и Програма економских реформи у оквиру Националног конвента о ЕУ, активно учешће организација цивилног друштва у скрининзима по преговарачким поглављима, као и процесне помаке попут усвајања Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа. Такође, Канцеларија за европске интеграције појачава напоре за укључивање цивилног друштва у процес програмирања и праћења IPA средстава кроз СЕКО (Секторске организације цивилног друштва) механизам. И водеће организације имају планове за унапређење своје улоге како би се јачао утицај цивилног друштва кроз СЕКО. Мислим да је у погледу унапређења сарадње јавних институција и цивилног друштва најбоље пратити Европски кодекс за партнерства у оквиру Европских структурних и инвестиционих фондова. Овај документ садржи јасне смернице у погледу укључивања цивилног друштва у програмирање, праћење и евалуацију фондова. Примера ради, ЕК позива државе да, у контексту коришћења средстава Европског социјалног фонда, пруже подршку цивилном друштву у неразвијеним подручјима у припреми пројеката. То је решење које би се могло применити и у Србији проширењем Програма за припрему подршке пројектима (PPF – Project Preparation Facility) са централног на локални ниво. Организације цивилног друштва окупљене око СЕКО би биле идеалан имплементациони партнер једног таквог програма.

БОШ: Тим званично учествује у раду шест преговарачких група, и то за: пољопривреду и рурални развој, статистику, социјалну политику и запошљавање, регионалну политику и координацију структурних инструмената, правосуђе и основна права и образовање и културу. Каква су Ваша искуства када је у питању процес преговора? Каква је Ваша сарадња са надлежним институцијама и преговарачком структуром? Са којим изазовима ће се Србија суочити у наведеним поглављима када говоримо о остваривању права рањивих група?

Иван Секуловић, менаџер Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва

Досадашњи ток процеса преговора је био изузетно успешан и интересантан, будући да је у питању (нама) прилично другачији модел дијалога са Европском унијом. У оквиру поменутих преговарачких група активно смо учествовали у припреми скрининга, као и у фазама које су након тога уследиле. Наравно, најдаље смо отишли по питању поглавља 23 у оквиру кога смо месецима радили на припреми акционог плана. Сарадња са свим институцијама и преговарачком структуром је била врло интензивна и успешна. Свакако, највећи изазови тек предстоје јер испуњавање мерила за отварање одређених поглавља, на чему радимо ових дана, представља тек загревање за прави посао који нам предстоји. У том смислу, унапређивање положаја осетљивих група остаје један од хоризонталних приоритета свих преговарачких структура, будући да правне тековине ЕУ врло разгранато покривају ова питања. Примера ради, у оквиру поглавља 11 потребно је да развијамо консултације са телима за родну равноправност када је реч о борби против сиромаштва у руралним подручјима; у оквиру поглавља 18 тражи се развој социјалне статистике упоредиве са оном у Европској унији, па је од највећег значаја да наставимо да спроводимо Истраживање о приходима и условима живота (SILC); као што је познато, поглавља 19 и 23 су кључна за унапређење положаја осетљивих група; поглавље 22 које представља припрему за структурне и инвестиционе фондове садржи велики број предуслова који се тичу борбе против дискриминације, унапређења родне равноправности и развоја стратешког оквира за борбу против сиромаштва и социјалне искључености; поглавље 26 нуди нам могућност унапређења социјалне димензије нашег образовног система, у складу са европским конвенцијама и достигнућима отвореног метода координације у области образовања.

БОШ: Преговори у оквиру Поглавља 19 (Социјална политика и запошљавање), које се у највећој мери односи на свеобухватни процес социјалног укључивања, подразумевају израду Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (Employment and social reform programme – ESRP). У Републици Србији процес израде ESRP-а званично је започет у септембру 2013. године. Шта је Србија до сада урадила? Када се очекује усвајање ESRP-а?

ESRP је настао као резултат претходних искустава Европске уније у процесу проширења и актуелног економског контекста. Има разних тумачења природе овог документа. За нас који се бавимо процесом приступања ЕУ из угла унапређења његове социјалне димензије, у питању је кључни домаћи документ, основа за неку врсту „социјалног“ извештаја о напретку, којим ћемо реформисати главне политике за унапређење положаја осетљивих група. ESRP у том смислу има веома широк обухват, будући да представља један од стубова Стратегије Европа 2020 и представља неку врсту међуресорне стратегије друштвеног развоја какву нисмо имали још од Стратегије за смањење сиромаштва. Од тржишта рада до образовања, преко социјалног укључивања, пензијског система и здравства, ESRP заиста пружа јединствену прилику да се успостави јасан однос између стратегија и програма у овој широкој области. Нацрт је спреман већ неко време, а због сложеног процеса буџетирања документ још увек није усвојен. Очекујемо да се то догоди у актуелном мандату Владе, будући да би одлагање усвајања сигурно било схваћено као сигнал да Србија није спремна да се у довољној мери посвети друштвеном развоју у процесу приступања ЕУ. ESRP је већ дао значајан допринос неким процесима, као што је програмирање IPA средстава и јачање јавно-приватног партнерства, будући да је јавна расправа о овом документу била пример инклузивности, транспарентности и партиципативности које треба неговати у процесу приступања ЕУ као највише вредности.

БОШ: ЕУ посвећује велику пажњу унапређењу положаја осетљивих друштвених група у државама чланицама. Стратегија Европа 2020, као главни стратешки документ ЕУ, садржи велики број смерница за постизање паметног, одрживог и инклузивног раста, које су релевантне и за државе кандидате за чланство у ЕУ. На који начин Тим учествује у координацији примена Стратегије Европа 2020 у области социјалне заштите и социјалног укључивања?

Поред поменутог ESRP као кључне иницијативе Владе у којој је Тим учествовао, пружили смо подршку ресорним министарствима да учествују у отвореном методу координације у области социјалне заштите и социјалног укључивања, али и запошљавања и образовања. Помогли смо приступање Србије Програму за запошљавање и социјалне иновације (EaSI), трансфер знања из ЕУ у Србију преко низа стручних скупова у оквиру TAIEX инструмента, увођење нових инструмената попут Индекса родне равноправности (Србија је прва земља ван ЕУ која је увела коришћење тог индекса ЕУ), али и заговарање да поједини процеси не буду запостављени услед великог притиска на домаће административне и финансијске капацитете, попут социјалног укључивања Рома и Ромкиња.

БОШ: Да ли сматрате да је наше друштво довољно припремљено за промене које нас очекују? Да ли грађани схватају да је прихватање европских стандарда, независно од интеграција Србије у ЕУ, значајно за њих?

По свим истраживањима јавног мњења која се редовно спроводе, видимо да су грађани све више свесни обавеза, али и могућности које произлазе из процеса приступања. С друге стране, сада схватамо да су описи Европске уније као „покретне мете“, о чему смо слушали претходних година, прилично тачни, будући да се Унија мења брже него што јој ми приступамо. Због тога често имамо осећање недостижности савладавања изазова са којима се сусрећемо, али нас теши чињеница да су и администрације других земаља које су приступале ЕУ имале сличне тешкоће, па су ипак процес успешно окончале. Често се говори о томе да нам Унија није потребна сама по себи, већ да бисмо променили наше друштво на боље. Међутим, без тог циља и те мете, сами сигурно не бисмо успели у томе. Због тога грађани и грађанке, убеђен сам, инстинктивно верују европској идеји и тој мисији у којој сви учествујемо, јер сматрају да ће стандарди значити укидање или барем умањење проблема који нас све муче – од корупције и сиромаштва, до безбедносних ризика и неповерења у институције.

БОШ: На крају, шта чланство у ЕУ значи за социјално укључивање и смањење сиромаштва у Србији и њене грађане? Како бисте то укратко објаснили грађанима и грађанкама Србије?

Чланство у ЕУ значи прилику да уведемо процедуре и процесе који гарантују ослобађање друштвених потенцијала. Друштво ће објективно бити егалитарније у смислу шанси које се нуде свима, од већих могућности за запошљавање младих у руралним подручјима, до унапређене приступачности јавних објеката особама са инвалидитетом. Све то, студије показују, води ка успешнијем, кохезивнијем и правичнијем друштву у којем није важан само привредни раст, већ је још важније то да он буде инклузиван и да што више људи у њему учествује, доприноси и ужива користи од њега. Европски стандарди и фондови су током више од пола века еволуирали управо у том смеру,у јединствени систем у свету. Србија има историјску шансу да муускоро приступи и тиме направи највећи корак у правцу модернизације у својој историји.

Интервју припремиле Данијела Божовић и Бојана Јевтовић

Текст је изворно објављен у 13. броју билтена “Проговори о преговорима”.