Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Наташе Лукић на 39. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 5” (24. октобар 2017. године, Impact Hub, Београд)

На првом слајду у презентацији приказана је мала Наташа, која живи у Сарајеву и стара је годину дана. Пред вама стоји Наташа која има скоро 70 година. Између нас две је раздаљина коју чини цео жвот и није баш лако испричати га у пет минута. Али, Наташа је увек прихватала изазове, штавише – сама их је и стварала.

На прву радну акцију сам отишла када сам имала 14 година, била сам водоноша. Пошто сам имала недовољно година за учешће, у књижицу су ми уписали да сам две године старија. У последњој радној акцији сам учествовала у 41. години.

Имала сам три каријере – била сам економисткиња, затим сам радила у Служби друштвеног правобранилаштва, а након тога сам била повереница за избеглице. Сваки од тих послова захтевао је додатни рад на себи и усвајање потпуно нових вештина и знања. Одласком у пензију престао је мој активни радни живот. Била сам доста уморна кад сам отишла у пензију, али сам била срећна јер сам знала колико напољу има ствари које једва чекам с радошћу да обављам.

У животу сам имала јако много хобија – нећете веровати, снимила сам и један музички албум! Певала сам у хору, а у својој 65. години сам научила ноте. Поново се враћам и својој љубави из детињства и откривам себе кроз глуму. Кроз бављење уметношћу освестила сам да сам вероватно промашила каријеру. Увек ме је јако занимао и привлачио јавни наступ, а посебно волим рад у групи – ту морате радити на концентрацији и дисциплини, што јача вашу личност.

Нисам ни знала да сам феминисткиња до своје 65. године, када сам почела да се укључујем и волонтирам у женским организацијама! Тада сам освестила да су та питања увек била присутна у мени, али су била табу у доба када је моја генерација одрастала. Иначе, јако сам осетљива на сваку врсту насиља, а посебно на насиље над женама.

Тренутно, моја највећа пасија је смех јога, а обуку за лидерку те дисциплине сам завршила у својој 68. години. Кроз смех јогу сам открила да многи људи уопште нису у стању да освесте радост садашњег тренутка. Јако ме радује када ми, после радионице, жена са ампутираном ногом каже да више не осећа фантомске болове, или кад ми неко каже да се смеје у сну.

Моја трогодишња унучица Леда, коју од милоште зовем Бомболеда, летос је први пут волонтирала у удружењу “Ево рука”, у акцији прављења џема од јагода. Као што видите, клица активног старења се негује од детињства.

Имам много жеља за наредних пет година: да јако гламурозно прославим свој 70. рођендан; да играм у монодрами, и то у комедији; да добијем још једну унучицу… А волела бих да се мало и одморим, јер кад имате пуно интересовања – имате потребу и да направите неке приоритете.

Сматрам да је међугенерацијска сарадња изузетно важна. Летос ми је један дечак у Инклузивном летњем центру удружења “Ево рука” изненађено рекао: “Нисам знао да и баке раде!” Дубоко верујем у то да људи имају право да се разликују. Такође, уколико се сваког дана радујете – сигурно ћете спорије старити.

Када ми је тешко – а наравно да некад дође “жута минута” и мени се “не да” – ја ставим црвени кармин, набацим осмех и кренем.

***

39. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 5”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 24. октобра 2017. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана “Србија у покрету” – на тај начин су, већ пету годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.

Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: како активно старење продужава младост; на који начин треба развијати вештине деце без родитељског старања; како изгледа дан продавца часописа Лицеулице; како живе и школују се деца мигранти; да ли девојчице могу да буду рокерке; има ли слободе после одслужене затворске казне; ко су особе које пружају подршку женама са инвалидитетом; који су проблеми свакодневице транс особе у Србији; како оснажити особе са инвалидитетом кроз програмирање; како је једна млада жена постала успешна предузетница.

Наташа Лукић је дипломирана економисткиња у пензији, волонтерка и активисткиња. Посетиоцима Ignite-а је говорила о активном старењу, јер сматра да је неопходно у свакој могућој прилици скретати пажњу јавности на постојање предрасуда везаних за старење и старије особе. Наташина жеља је да њена прича стигне до оног дела старије популације која се одласком у пензију препустила свакодневици, али и до младих који не размишљају о томе да ће и они једног дана остарити.