Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV“.

Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:

• да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
• да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
• да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.

Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV. Десета анализа у низу тиче се положаја особа које живе са HIV у процесу европских интеграција.

Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV“ својим садржајем пружа аналитички осврт на положај ове рањиве групе како на нивоу ЕУ тако и у Србији. Кроз први део анализе сажето се пружа приказ како је ЕУ регулисала свој законодавни и стратешки оквир у погледу заштите права особа које живе са HIV. Други део истраживања тиче се положаја особа које живе са HIV, али на нивоу Србије. Наредни сегмент анализе истиче социо-економски положај особа које живе са HIV и то из аспекта тржишта рада, здравља и здравствене заштите, затим кроз услуге социјалне заштите у заједници и напослетку кроз истицање појаве дискриминације према овој осетљивој групи. Следеће поглавље усмерено је на представљање законодавног и стратешког оквира у Србији када је реч о заштити права особа које живе са HIV. Пето поглавље односи се на преглед стања и обавеза у процесу приступања Србије ЕУ, а затим се изводе закључци и кључне препоруке за унапређење положаја особа које живе са HIV.

Најважнији налази кратке анализе истичу да је Европска унија први документ јавне политике усмерен ка HIV инфекцији усвојила 2005. године под називом Саопштење Комисије о сузбијању HIV/AIDS у ЕУ и суседним земљама. На бази овог документа израђен је Акциони план ЕУ за период 2006-2009. Године 2018, пред 22. Међународну конференцију о AIDS, Европска комисија (ЕК) објавила је Радни документ у којем су садржани тренутно стање, инструменти јавних политика и примери добре праксе из земаља ЕУ. У 2019. години, било је 24.801 новоинфицирана особа HIV вирусом у 30 земаља ЕУ/EEA, са стопом од 5,4 на 100.000. Стопа инфицирања HIV била је већа код мушкараца (7,5 на 100.000 становника) него код жена (2,4 на 100.000 становника).

Када је реч о положају особа које живе са HIV у Републици Србији, наводи се да је у периоду од 1985. године, када су регистровани први случајеви, закључно са 31. децембром 2020. године пријављено 2.068 особа оболелих од Morbus HIV (AIDS, SIDA) од којих је 1.172 особе (57%) умрло од ове болести. Полна структура оболелих од AIDS показује да је мушкараца 3,5 пута више у односу на жене (1.608:460). Посматрано према старости, највише оболелих (845), али и умрлих (486) припадало је старосној категорији 30-39 година, следи категорија лица старости 40-49 са 530 оболелих и 288 умрлих. У периоду 1985–2020. године водећи начин преношења HIV инфекције међу свим регистрованим особама оболелим од AIDS је био незаштићени сексуални однос (48,1%), од тога хомосексуални однос (28%) и хетеросексуални однос (20,1%), а следи употреба заједничког прибора за ињектирање као највероватнији пут преноса HIV инфекције међу ињектирајућим корисницима дрога – 32%.

У погледу социо-економског положаја особа које живе са HIV у Србији, нарочито на тржишту рада, истраживање Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији на тржишту рада, указује на перманентно присуство дискриминације према особама које живе са HIV. Чак 55% послодаваца, 40% запослених и 50% незапослених сматрају да особе које живе са HIV имају неправедан положај на тржишту рада.

Здравствена заштита као најважнији сегмент за ову рањиву групу нарочито је била погођена COVID 19 пандемијом, није био омогућен редован приступ лекарима и тестирању, као ни контролном тестирању које је након првог тестирања било потребно како би особе које живе са HIV имале увид у ефикасност терапије. У циљу праћења успешности имплементације Стратегије за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS у Републици Србији у периоду 2018-2025. године, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ припрема годишње извештаје о реализованим активностима у оквиру одговора на HIV епидемију у Републици Србији.

Према најновијем извеšтају, 2019. године, добровољним и поверљивим саветовањем и тестирањем било је обухваћено 8.869 особа, што је за 15,4% више него 2018. године. При томе, највише прелиминарно реактивних резултата било је међу мушкарцима који имају сексуалне односе са мушкарцима (МСМ) – 82 (65,6% од свих особа са прелиминарно реактивним резултатом теста), а затим међу особама са хетеросексуалним односима – 27 (21,6%). Поред добровољног и поверљивог саветовања и тестирања, реализују се и програми превенције HIV инфекције путем теренских активности (outreach) и у drop-in центрима од стране Института за јавно здравље Србије. Програмима бриге и подршке 2019. године било је обухваћено укупно 946 особа у три града: Београд, Нови Сад и Суботица. Министарство здравља је, на препоруку Повереника за заштиту равноправности, 2020. године изменило Правилник о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог лица, тако да су особе које су преминуле од или са HIV инфекцијом изузете са листе лица на чијим посмртним остацима неће бити обављена хигијенска обрада због смрти од заразне болести.

Истраживање које је спровео Институт за јавно здравље 2015. године показује да здравствени радници и даље имају стигматизујуће ставове према особама које живе са HIV. Више од петине (21%) здравствених радника сложило се да је већина људи који имају HIV крива за своју ситуацију, 19% здравствених радника је изјавило да људи који су се заразили HIV вирусом трансфузијом имају више права на лечење од мушкараца који су добили HIV зато што су имали секс са другим мушкарцима. Повереник за заштиту равноправности у свом годишњем Извештају такође констатује да је и даље присутан значајан степен стигматизације и дискриминације особа са дијагностификованим болестима које се преносе сексуалним контактом, пре свега особа које живе са HIV/AIDS.

Законодавни оквир обухвата Закон о забрани дискриминације који изричито забрањује сваки вид (посредан и непосредан) неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања, односно пропуштања (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на, између осталог, здравственом стању. Додатни закони који регулишу заштиту права ове осетљиве категорије су Закон о здравственој заштити, Закон о заштити становништва од заразних болести, Закон о социјалној заштити као и Закон о раду. Стратешки оквир у Републици Србији као суштински пропис подразумева Стратегију за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS у Републици Србији за период 2018–2025 даје оквир за формулисање циљева и спровођење мера у области превенције, здравствене заштите и социјалне подршке особама које живе са HIV и пратећи Акциони план.

У погледу прегледа стања и обавеза у процесу приступања Србије ЕУ, истиче се да на положај особа које живе са HIV у највећој мери утичу обавезе преузете кроз Поглавље 28 – Заштита потрошача и здравља. Европска комисија у Извештају о напретку Србије за 2021. годину истиче неједнакост у приступу здравствене заштите и сугерише да је неопходно побољшати приступ услугама здравствене заштите особама са инвалидитетом, особама које живе са вирусом HIV, деци и одраслима који користе дроге, затвореницима, женама које се баве проституцијом, ЛГБТИ особама, интерно расељеним лицима и Ромима. Исту препоруку ЕК имала је и у Извештајима из претходних година. У овогодишњем извештају ЕК је, поред осталог, указано и да је законодавство у погледу здравствене заштите делимично усаглашено са правним тековинама ЕУ, те да тек треба обезбедити одрживост јавног фонда за здравствено осигурање, да национални план за људске ресурсе у сектору здравства још није примењен, као и да је број лекара који напуштају земљу и даље висок.

Закључци о положају особа које живе са HIV указују на то да је положај ове рањиве групе и даље неповољан. На ову чињеницу указују извештаји УН механизама за људска права, регионалних организација, независних институција и организација цивилног друштва. Рањивост особа које живе са HIV у Републици Србији највише се манифестује кроз дискриминацију и стигматизацију на раду и у вези са радом, као и приликом приступа здравственим установама. Оквир за превенцију, здравствену заштиту и социјалну помоћ пружа Стратегија за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS у Републици Србији за период 2018–2025. године. Програми саветовања и тестирања спроводе се у институтима за јавно здравље, како националном и покрајинском, тако и локалним. Социјалну и саветодавну подршку углавном пружају удружења грађана или асоцијације пацијената, те су одрживост и финансирање ове врсте услуга стални изазов. У складу са препорукама ЕК неопходно је обезбедити ефикасно и одрживо финансирање активности предвиђених Стратегијом за превенцију и контролу HIV инфекције и AIDS у Републици Србији за период 2018–2025. године.

Кликните да преузмете анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV“ (.pdf).