Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације“.
Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:
- да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
- да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
- да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.
Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.
Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Пета анализа у низу тиче се положаја старије популације у процесу европских интеграција.
Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај старије популације са аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ). Први део истраживања уводи информације о положају старијих особа у процесу приступања Србије ЕУ тиме што истиче демографску слику Републике Србије последњих година и информације о просечној старости, уделу становништва старијег од 65 година, те вредности Индекса старења. Додатно, истиче старење као тему у Европској унији (ЕУ) и пројекције на нивоу држава чланица ЕУ.
Други део истраживања тиче се социо-економског положаја старијих особа у Србији кроз сагледавање њихових материјалних услова живота, услова становања, приступа здравственом систему и систему социјалне заштите, те сагледавање појаве дискриминације и злостављања и насиља над старијим особама. Следећи сегмент анализе бави се законодавним и стратешким оквиром Републике Србије у домену заштите и регулисаности права старије популације. Наредни део анализе представља преглед стања и обавеза у процесу приступања Европској унији како би се затим утврдили јасни закључци и кључне препоруке за унапређење положаја старијих у Републици Србији (РС).
Најважнији налази кратке анализе истичу да демографску слику РС последњих година карактерише старење становништва, уз константан раст удела старијих (65+) и смањење удела младих (до 15 година). Просечна старост у РС порасла је у претходном петогодишњем периоду са 42,9 (2016.) на 43,4 године (2020.). Да популација РС стари јасно указују и вредности Индекса старења, чија се вредност повећала са 139,5 у 2016. години на 144,1 у 2020. години. У ЕУ-27, 2020. године, живело је 91,9 милиона особа старијих од 65 година, што представља петину (20,6%) укупног становништва. Пројекције показују да ће у наредних 30 година број старијих у ЕУ бити у константном порасту, као и у Србији, те да ће до 2050. године достићи 29,5%, а до 2060. године 30,3% популације биће старије од 65 година.
У погледу социо-економског положаја старије популације у Србији, истакнуто је да када је реч о економским активностима и материјалним условима живота старијих продужена активност и померање старосног прага за одлазак у пензију, карактерише савремене политике у земљама са простора ЕУ. Према подацима Анкете о радној снази (АРС), стопа запослености за становништво узраста 65 и више година 2020. године износила је 11,8%. Пензија је основни финансијски стуб благостања у старијем добу, према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд) децембра 2020. године, 887.290 лица (52,5%) примало је пензију испод 25.000 динара, а чак 104.093 лица (6,2%) пензију испод 10.000 динара.
У погледу становања, резултати Анкете о приходима и условима живота показују да је у Србији високо учешће становништва које, према критеријумима ЕУ, живи у условима стамбене депривације. Међутим, старије особе у Србији више су изложене проблему стамбене депривације него што је то просек за ЕУ-27, где је стопа стамбене депривације износила 1,6%. Оптерећеност трошковима становања представља још један важан аспект животног стандарда. Просечна стопа преоптерећености трошковима становања у Србији је 2019. године износила 21,6%. Истовремено 20% старијих од 65 година било је преоптерећено овом врстом трошкова.
Подаци истраживања о здрављу и здравственој заштити показују да је удео особа са дугорочним здравственим проблемом међу лицима старијим од 65 година 2019. године износио 69,3%. Субјективна процена здравственог стања разликује се зависно од старости. Чак 64,1% особа старијих од 85 година своје здравље оценило је као „веома лоше и лоше“. У смислу здравствене заштите у 2019. години 13,5% старијих од 65 година током претходних 12 месеци није обезбедило здравствени преглед или лечење које им је било потребно.
Када је у питању социјална заштита као један од стубова подршке пристојном животу, према подацима Републичког завода за социјалну заштиту (РЗСЗ), 2020. године 18% корисника на евиденцији центара за социјални рад (ЦСР) било је старије од 65 година. У децембру 2020. године право на новчану социјалну помоћ (НСП) користило је 90.028 породица, односно 218.166 лица. Од тог броја 7,5% била су старија лица. Расположиви смештајни капацитет у установама за смештај одраслих и старијих износи 17.868 корисника, што је довољно да обезбеди смештај за 1,2% старијих грађана Републике Србије. Просечна попуњеност капацитета свих домова за одрасле и старије у 2020. години је била 77%.
Када је реч о услугама дуготрајне неге за старије у Србији, подаци показују да су оне фрагментиране и раштркане између система социјалне заштите, здравствене заштите и пензијског осигурања до те мере да се може тврдити да систем дуготрајне неге заправо и не постоји, али да постоје његови елементи у ова три система.
У погледу злостављања и насиља над старијим особама препознају се различити типови злостављања: физичко, психичко, финансијско, сексуално злостављање и занемаривање. У 2020. години у ЦСР је евидентирано 36.656 пријава насиља у породици. Старије особе жртве су у 12,15% случајева пријаве насиља. Злостављању старијих особа често претходи дискриминација старијих особа тзв.ејџизам. Према подацима Повереника за заштиту равноправности из 2020. године, већ годинама је старосно доба као основ дискриминације један од најчешћих основа дискриминације према учесталости навођења у притужбама. У 2020. години највећи број притужби је поднет због дискриминације лица старијих од 65 година.
Законодавни оквир РС чини пре свега Закон о социјалној заштити, Закон о здравственој заштити, Закон о забрани дискриминације, Закон о спречавању насиља у породици, Породични закон и Кривични закон. У стратешком смислу један број стратегија донетих у претходном периоду, у протеклих десет до петнаест година, утврђивао је на посредан и непосредан начин заштиту старијих од насиља и побољшање њиховог положаја у целини. Међутим, након њиховог истека РС је слабо усвајала нове стратегије које би дефинисале правце развоја у овим областима. Ове године (2021.) усвојена је нова Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025. године, која старије жене препознаје као посебно угрожену категорију, као и Програм о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године.
Када је реч о обавезама у процесу приступања РС ЕУ, како се ЕУ суочава са изазовом демографског старења, он снажно утиче на њене главне стратегије, попут Стратегије ЕУ 2020 и Европског стуба социјалних права. Европски стуб социјалних права и друге иницијативе ЕУ за активно старење представљају тзв. меки аки (soft acquis communautaire), односно нису у питању законодавне активности које захтевају усклађивање кроз процес приступних преговора. У оквиру Програма економских реформи (ERP) РС за период 2021-2023. године, једну од структурних реформи представља Унапређење адекватности, квалитета и таргетираности мера социјалне заштите која подразумева успостављање јединственог Регистра социјалних карата који ће омогућити сагледавање социјалног и материјалног статуса корисника. У циљу реализације поменуте структурне реформе, 2021. године усвојен је Закон о социјалним картама и Правилник о ближим техничким условима успостављања и вођења Социјалне карте. Акциони план (АП) за Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање, који је Република Србија усвојила 2020. године предвиђа доношење Стратегије развоја социјалне заштите у Републици Србији док су циљеви израде нове Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници – стварање услова за развој одрживих и одговарајућих алтернативних услуга у заједници за старије. Извештај Европске комисије о напретку Републике Србије у процесу приступања ЕУ за 2021. годину, као и претходни, констатује да се старије жене, сиромашне жене, Ромкиње, жене са инвалидитетом, избеглице и интерно расељене жене и даље суочавају са различитим облицима дискриминације.
Главни закључци и препоруке указују да би РС требало да се, у мери у којој је то могуће, прикључи иницијативама ЕУ у бризи према припадницима старије популације и борби против ејџизма. Неопходно је вратити се иницијативи Мадридског интернационалног плана акције о старењу и приликом планирања и доношења докумената јавне политике, у оквиру анализе ефеката на друштво, посебну пажњу усмерити на утицај на старије. Потребна је промена вредносних образаца, начина на који се старије особе перципирају. Неопходно је да се планира израда и доношење нове Стратегије о старењу, која би на целовит начин приступила унапређивању различитих аспеката живота старијих особа. Потребно је да се успостави конзистентан и ефективан систем дуготрајне неге, да се обезбеде систематски увиди у доступност, распрострањеност и садржај услуге палијативне неге широм Републике Србије и да се дефинишу мере даљег развоја система палијативног збрињавања. Потребно је да се повећа разноврсност социјалних услуга за старије.
pdf [3 MB]
Оставите коментар