Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих“.
Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:
- да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
- да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
- да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.
Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.
Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Шеста анализа у низу тиче се положаја млађе популације у процесу европских интеграција.
Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај млађе популације старости од 15 до 30 година са аспекта испуњавања обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији (ЕУ). Први део истраживања уводи информације о положају младих особа у Републици Србији са приказом статистике у погледу броја становништва који припадају овој групацији те оцени положаја младих и њихових ставова према ЕУ. Наредно поглавље чини осврт на социо-економски положај младих укључујући њихов материјални положај, статус на тржишту рада, образовање, здравље и безбедност и друштвену партиципацију.
Следећи сегмент анализе представља законодавни и стратешки оквир у Републици Србији, а наредни чини преглед стања и обавеза у процесу приступања Србије ЕУ. Последње поглавље анализе посвећено је кључним закључцима и препорукама за унапређење положаја младих.
Најважнији налази кратке анализе истичу да према последњој објављеној процени броја становништва са краја 2020. године, младих старости од 15 до 30 година има 1.210.353 и чине 17,6% популације у Србији, односно скоро тачно 1/6 становништва. У погледу положаја и потреба младих, највише њих (26,4%) је истакло недостатак економских могућности и запослења као разлоге због којих би напустили државу. Када су у питању ставови младих према уласку Републике Србије у ЕУ током 2021. године 39% младих подржавало је улазак Србије у ЕУ, 33% није за улазак, док 28% младих не зна.
У погледу социо-економског положаја младих, те њиховог материјалног положаја, према подацима Републичког завода за статистику, 2020. године, млади су били највише изложени ризику од сиромаштва. 59,9% младих који се нису осамосталили од родитеља као разлог за овакву ситуацију наводи финансијске разлоге. Исти разлози су у великом броју случајева заслужни и за одлагање оснивања породице.
Положај младих на тржишту рада огледа се већином у статусу запослености или незапослености. У Републици Србији током 2020. године било је 341.416 запослених младих особа старости 15 до 29 година, šто је 15,4% укупног броја регистрованих запослених. Просечна нето зарада младих старости 15-29 година, у септембру 2020. године износила је 45.936 динара, док је бруто зарада износила 63.247 динара. Стопа запослености младих значајно је нижа у односу на просек ЕУ27, где је вредност овог индикатора износила 31,5% током 2020. године. Учешће младих у радној снази у Републици Србији веома је ниско по европским стандардима. Стопа NEET (млади који нису запослени, нису у процесу образовања, нити су на обуци) износила је 15,9% у 2020. години у Републици Србији.
У погледу образовања, налази анализе указују да међу младима старости 15-30 година преовлађује четворогодишње средњошколско образовање (41,4%), следи непотпуно основно и основно образовање (21,4%) и трогодишње средњошколско образовање (14,8%), док 11,9% младих има завршене основне академске студије. У календарској 2020. години, у Републици Србији на свим високошколским установама и на свим нивоима студија дипломирао је 41.331 студент, што је за око 1.000 мање него у календарској 2019. години. Према резултатима Писа тестирања спроведеног 2018. године, у Републици Србији просечно постигнуће на скали математичке писмености износи 448 бодова, на скали читалачке писмености 439, а на скали научне писмености 440 бодова.
Када је реч о сегменту здравља и безбедности млади углавном своје здравствено стање оцењују као добро и веома добро (47,2% и 33,8% респективно). Истраживање Кровне организације младих у Србији показало је да као разлоге за лоше здравствено стање, млади углавном наводе стрес на послу и током образовања, дроге, нередовну физичку активност и стање животне средине. Једна од забрињавајућих чињеница је да се млади са 18 година већ сусрећу са марихуаном и метадоном, а са 19 са екстазијем. Седативима се окрећу „старији“ млади са просечно 27 година.
Друштвена партиципација у оквиру овог сегмента прегледа стања, посматрана је кроз политичку партиципацију и кроз волонтирање и активизам младих. У погледу политичке партиципације издваја се да је излазност младих на изборе током 2020. године била 40%, док је удео оних који планирају да изађу на следеће изборе нешто већи (48%). Уочава се велик раст броја младих који нису спремни да се активније укључе јер сматрају да их нико неће саслушати. Од 45 до 60% испитаника се слаже да су волонтерске активности корисне за младе, међутим, чак 69% младих наводи да није учествовало у неким волонтерским активностима до сада.
Законодавни оквир који регулише положај младих обухвата пре свега Закон о младима усвојен 2011. године. Циљ закона је стварање услова за подршку младима у организовању, друштвеном деловању, развоју и остваривању потенцијала на личну и друштвену добробит. У циљу обезбеђивања материјала за ex-post евалуацију примене ЗоМ, 2021. године урађена је анализа примене Закона у протеклих десет година која између осталог показује неопходност измена и допуна. Наредни важан закон у овој области јесте Закон о волонтирању из 2010. године којим се уређују основни појмови у вези са волонтирањем, начела волонтирања, уговор о волонтирању, права и обавезе волонтера и организатора волонтирања итд. Десет година након усвајања (2020. године) урађена је ex-post анализа ефеката Закона о волонтирању која такође указује на неопходности приступању измена Закона.
Стратешки оквир истиче Националну стратегију за младе за период од 2015. до 2025. године као документ којим су утврђени основни принципи, правци и очекивани резултати. Током 2021. године припремљен је и Извештај о спровођењу НСМ за период 2015-2020. године. На основу Извештаја можемо закључити да је реализација мера и активности НСМ у значајној мери унапређена током 2019. и 2020. године. Додатно, Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године и пратећи Акциони план за период од 2021. до 2023. године, усвојени 2021. године, основ су за остваривање системског унапређивања образовања у Републици Србији. Стратегија о економским миграцијама Републике Србије за период 2021- 2027. године усвојена је 2020. године и истиче да су млади на миграцију углавном подстакнути због економских мотива. Такође, Стратегија развоја дигиталних вештина у Србији за период од 2020. до 2024. године, усвојена 2020. године издвојила је младе као посебну циљну групу препознајући да дигиталне вештине у савременим условима омогућавају запослење, продуктивност, креативност и успех, нарочито младих. Стратегија запошљавања у Републици Србији за период 2021. до 2026. године детаљно се бави младима, те пружа знатну количину података као и извора информација, јер препознаје и издваја младе као осетљиву друштвену групу.
Кроз преглед стања и обавеза у процесу приступања ЕУ истиче се да је 2017. године отворено и привремено затворено Поглавље 26 – образовање и култура. У области образовања планиране су измене законског оквира у циљу остваривања стратешких циљева Србије и пакета циљева стратегија „Европа 2020” и „Образовање и обуке 2020”, што ће омогућити побољшање квалитета образовања на свим нивоима, као и обезбедити јачање капацитета за учествовање у програмима ЕУ. Акциони план (АП) за Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање, који је Република Србија усвојила 2020. године предвиђа доношење Закона о изменама и допунама Закона о раду и Правилника о изменама и допунама Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих у циљу потпуног усклађивања са Директивном Савета о заштити младих особа на раду. У циљу унапређења положаја младих на тржишту рада у земљама ЕУ постоји препорука Савета о успостављању Гаранција за младе којом се подстиче успостављање система подршке у свим државама чланицама који ће омогућити да све особе млађе од 25 година добију квалитетну понуду за посао, могућност даљег школовања, праксу или приправништво у року од четири месеца од губитка радног места или престанка формалног образовања. Положај младих у оквиру процеса приступања ЕУ у оквиру Програма економских реформи (ERP) првенствено се посматра кроз положај младих на тржишту рада. Извештај Европске комисије о напретку Србије, објављен у октобру 2021. године, констатовао је да је проценат незапослености младих наставио тренд опадања у 2020. години, мада је и даље виши од просечне незапослености и да је, генерално, на високом нивоу.
Главни закључци ове анализе указују на чињенично стање да положај младих у Републици Србији у великој мери зависи од њиховог положаја на тржишту рада. Високе вредности стопе незапослености младих и NEET стопе, као и дугачак временски период транзиције од образовања до запослења препознате су у Извештају ЕК о напретку Србије. Препознати су ови проблеми и у оквиру Стратегије запошљавања за период од 2021. до 2026. и адресирани мером за побољшање положаја младих на тржишту рада. Млади нису задовољни програмима и образовањем које добијају кроз образовни систем, поготово посматрано кроз перспективу налажења запослења након завршеног школовања. Млади своје здравствено стање углавном оцењују као добро. Незаинтересованост младих за политичка дешавања може се објаснити њиховим уверењем да је систем постављен тако да млади својим укључивањем ништа не могу променити. Млади нису склони ни активизму и волонтирању. Суштинске препоруке тичу се неопходности да се уз најшири консултативни процес измени и допуни или усвоји нови Закон о младима. Процес ревизије Националне стратегије за младе потребно је убрзати и паралелно са њим што хитније усвојити и Акциони план за њено спровођење, уз потпуно уважавање налаза ex-post евалуација и извештаја о положају младих.
pdf [3 MB]
Оставите коментар