Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Стефана Лазаревића на 42. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 7” (11. децембар 2019. године, Impact Hub, Београд)

Ја сам Стефан Лазаревић, пишем и објављујем текстове на блогу Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, који говоре о људима који имају аутизам и надам се да они могу да допринесу томе да се боље разумеју ове особе. Решио сам да овом приликом говорим о предрасудама у вези с особама с аутизмом, зато што је мој текст о томе био доста читан и дељен и изазвао је много позитивних реакција.

Предрасуде јесу ставови о људима који се заснивају на претпоставкама, а могу се делити на позитивне и негативне. Нажалост, предрасуде о особама с аутизмом врло често су негативне. Пошто мој текст говори о предрасудама о особама с аутизмом, да напоменем да је једна од њих, уједно и прва о којој ћу да говорим, то да су често нервозне и узнемирене без разлога. То није тачно, нико никада није узнемирен без разлога. Проблем је у томе што нека деца или људи који имају аутизам не говоре, па не могу тачно да кажу шта се десило, док они који говоре, као ја, када су љути, нервозни или тужни, не умеју да пренесу како се осећају и како им се може помоћи.

Узнемиравају ме многе ситуације: када ми изненада откажу неки састанак, када ме игноришу односно не одговарају на поруке, када жељно чекам да гледам неку емисију, а на телевизији се изненада промени програмска шема без објашњења, не волим ни када останем без струје, нити када останем без интернета. А узнемирава ме и када неко викне на мене или када ме грди, или када слушам разговор, а не разумем га, посебно ми тешко пада што морам да чекам ред у продавници или пошти, у аутобусу, па и на мом тренингу, на крају крајева.

Још једна од предрасуда о особама с аутизмом јесте да су агресивне. Када сам пошао у средњу школу, једна мајка је питала да ли сам агресиван. Она ме уопште није познавала, него је чула да имам аутизам и тако је претпоставила да сам агресиван. А то што се људима чини да су ове особе агресивне сигурно је повезано с узнемиреношћу и реакцијама људи које имају аутизам када се изнервирају или наљуте. Међутим, они су тада много чешће агресивни према себи него према другима и тада долази до напада беса, плача, неко удара главом или се гризе.

Још једна предрасуда о овим особама јесте да воле да буду саме. Када слушам разговор о темама које ми нису интересантне или их не разумем, не могу да их пратим и онда ми опадне концентрација и тада се, на пример, повучем и одем да читам књигу, гледам нешто на телевизији, као некада, или да свирам, што сада најчешће чиним. Пошто у последње време много вежбам, можда због тога људи мисле да волим да будем сам. То није тачно, ја много волим да се дружим.

Такође, некада кажу да људи с аутизмом не умеју да покажу саосећање. Заправо, не умем увек да проценим како се неко други осећа, али када ми јасно кажу, увек се трудим да га поштедим и не узнемирим. Важно ми је да ми људи кажу како се осећају да бих знао како да поступим.

Некада се чује како су сви људи с аутизмом генијални, што није тачно. То је сигурно повезано са специјалним способностима које неки људи с аутизмом имају. Многи умеју да рачунају, деле, израчунавају корене, множе велике бројеве. Чувен је случај једног сликара с аутизмом који путује по свету и бави се цртањем зграда. Може да запамти изглед било које зграде коју види и када дође кући, одмах је нацрта са свим детаљима. Нека деца с аутизмом потпуно су самоуки музичари, као што је са мном случај. Али то не значи да смо ми генијални, већ да нас ове ствари веома занимају и да имамо неке посебне способности да се тиме бавимо. У исто време, и даље имамо тешкоће да учимо неке друге ствари и да се бавимо свакодневним пословима. Ја се надам да ће овај мој говор да помогне да изађем из ове сфере – било је крајње време.

Још једна предрасуда о особама с аутизмом јесте да су глупе. То није тачно, већ су нам потребне прецизне инструкције и додатна појашњења. Знам да се другим људима ово дешава, али се они лакше смире, лакше их прође, док код мене и људи који су слични мени ове реакције трају много дуже, па други људи често не умеју да се снађу. Зато вас овом приликом молим за стрпљење, а трудим се и ја да своје реакције контролишем.

Молим вас да имате на уму да се људи с аутизмом међусобно разликују, као и сви други људи. Можда вам је понекад тешко да разумете наше поступке. И надам се да овај мој текст може макар мало да помогне у томе, а требало би.

***

42. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 7”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 11. децембра 2019. године, у београдском Impact Hub-у. Догађај су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске Конфедерације. Овогодишњи Београдски Ignite о социјалном укључивању организован је у знаку десетогодишњице рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, чији су чланови и чланице отворили вече посвећено социјалном укључивању, истакавши значај свих појединаца и појединки и њиховог гласа у процесу изградње инклузивнијег и праведнијег друштва.

42. Београдски Ignite обележиле су приче о свакодневици транс особе у Србији, о слици света из угла особе са аутизмом и кориснице колица, проблемима особа са HIV-ом у Србији, младих Ромкиња које се боре за бољи статус своје заједнице, друштвеним искључивањем особа које одслуже затворску казну, важности система психосоцијалне помоћи младима који су лечени од рака, или имају проблеме са менталним здрављем, економском оснаживању жена које су биле кориснице сигурних кућа и важности концепта колективног становања за старе који укључује децу и младе.

Стефан Лазаревић има 23 године, пише блог за Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, активиста је за права особа са аутизмом. У текстовима и на различитим јавним наступима говори о својим искуствима, школовању, тешкоћама у комуникацији, интересовањима и жељама. Волео би да допринесе да људи боље разумеју особе са аутизмом, да буду толерантнији, као и да се смање предрасуде о људима који су другачији.