Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Бојане Турајлић Вигњевић на 41. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 6” (7. новембар 2018. године, Impact Hub, Београд)

Верујем да делите са мном мишљење да помажући другима у њиховој трансформацији, ми заправо трансформишемо себе.

Имам 42 године и недавно сам почела нешто сасвим ново. Наиме, 13 година сам радила у једној високој школи на пословима администрације и организације догађаја; посао ми је био занимљив, али нисам успела себи да испуним жељу да почнем да предајем. Од децембра прошле године два удружења су ми пружила ту шансу.

Прво сам женама с инвалидитетом држала предавања из области пословне администрације, како би стекле квалификацију за запослење. То нису била класична предавања и разговори о стручним темама, већ размена животних прича и договор шта радити даље како бисмо постигли циљ. Подршка полазница, организатора и породице, као и само моје залагање током тог рада, подстакли су ме да идем даље у својој трансформацији.

Другу шансу сам добила у мају ове године, када сам постала модератор-предавач на информатичкој радионици за суграђане и суграђанке старије од 55 година, која се одржава једном недељно у Културном центру Мајдан. Радимо на рачунарима, телефонима, таблетима – на свему што нам је доступно.

Људи у мом окружењу ме питају: зашто баш рад са старијима? Једноставно је: они нам преносе своје искуство и енергију, а мени је част кад чујем да у њиховим годинама желе да науче нешто ново и што одвајају време за долазак на радионицу.

Што се тиче саме информатичке радионице, она у правом смислу представља пример сарадње између младих и старијих. Неке од полазница су професорке у пензији или су још увек активне у настави и за мој развој је било значајно што су запазиле да имам таленат, да јасно и разумљиво преносим знање, смирено слушам питања и одговарам на њих, понављам команде и кораке у раду онолико дуго колико је потребно да се усвоје и разумеју. Информатичка радионица подразумева персонални приступ – у једној просторији окупља полазнике и полазнице са различитим нивоима знања и свакоме од њих треба посветити адекватну пажњу. Полазници и полазнице су и различитих карактера и могућности, а неки се суочавају и са одређеним препрекама: немају подршку супружника, породица не разуме да им мозак није отишао у пензију, немају рачунар код куће, опорављају се од тешке болести или једноставно нису у могућности да стално долазе на радионице.

Приметила сам да су нови полазници и полазнице прилично затворени у себе, руке су им хладне док држе миша, стално говоре како ће тешко научити речи енглеског језика и рад на рачунару… Свакако, ја их потпуно разумем и драго ми је што су дошли! Током радионице улажем додатни напор како бих ублажила ту њихову „хладноћу“ и несигурност, подстичем их да повежу учење са оним што их већ радује у животу, пратим њихове реакције и промена се види већ до краја часа. Види се међусобна подршка, полазници воле заједно да раде задатке. Рецимо, неки од задатака односе се на куцање текстова попут рецепата, песама, описа детињства; све то читамо на часу, што је један од начина на које сам успела да их ујединим, да осећају припадност групи, међусобно се упознају и радују сваком доласку.

Имамо све више нових полазника и полазница, а најстарији међу њима имају 83 године. Умеју да ми кажу: „Бојана, човек није стар онолико колико има година, већ како се осећа.“ Верујте ми, моји полазници – како волим да кажем: моје пчелице – прави су омладинци и омладинке!

Свакако су ми драги и подстицајни њихови утисци које бих волела да поделим са вама:

• Баш је дивно како бојимо пензионерске дане.
• Данас сам баш била успешна, дивно преносиш знање!
• Мислила сам да ће ми бити потребно три године да научим да користим мобилни телефон, а у ствари није тако!
• Бојана, идем у посету деци на неколико недеља, молим те да не одустајеш од тога што радиш и да будеш ту кад се будем вратила.

Радујем се свакој припреми и доласку на радионицу, то ми је прави одмор, увек сам насмејана после тих сусрета. Хвала вам што сте ми пружили прилику да са вама поделим своја радосна осећања и отворим вам срце!

***

41. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 6”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 7. новембра 2018. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана “Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) – на тај начин су, већ шесту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.

Посетиоци и посетитељке Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: шта подразумева активно старење и које су добробити ИТ описмењавања старијих особа; како функционише интерактивна аудио-игра посвећена проблемима слепих и слабовидих особа; са којим тешкоћама се у свакодневном животу сусрећу транс особе у Србији; како је органска пољопривреда допринела запошљавању жена у Бабушници; на који начин се организује квалитетна високошколска стручна пракса; како побољшати запошљивост младих Рома и Ромкиња; на који иновативан начин се могу ублажити тешки животни услови којима су изложени бескућници.

Бојана Турајлић Вигњевић је са публиком поделила причу о активном старењу и међугенерацијском приступу инклузивном образовању. Ову тему сматра важном јер верује да су наши старији суграђани и суграђанке битни чланови/це заједнице, а да целоживотно учење свим људима доноси позитивне промене. Настава информатике за старије од 55 година за њу још увек представља највећи изазов, али подршку проналази у својој породици и најближем окружењу. Као своје најизраженије особине наводи љубав према трансформацији и осетљивост за потребе људи, а својом причом жели да допре до свих грађана и грађанки.