Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Миланке Лане Николић на 35. Београдском Ignite-у “Штафета је у мојим рукама” (25. мај 2016., Impact Hub, Београд)

Радио је посебан. (…) Радио није само место где пуштате музику и делите неке информације, већ је место где стварно настаје магија. Али права магија и ви сте део ње, и то је оно што је чини баш вашом и баш посебном. Кад покушавам да опишем радио, увек кажем да је тренутак у коме седнем за микрофон, тај први удах, прва реченица – најлепши, најодговорнији и најдивнији тренутак који постоји. (…)

Оно што радио чини посебним јесте то што нема камере и што сам, као водитељ, јако слободна. Баш ме брига да ли ми је размазана маскара, битно је да преносим информације које треба да пренесем, а још је боље што слушаоци могу лепо да замисле како ја изгледам. (…) Кад говорим у тај микрофон, својим гласом заправо износим себе у етар. Дакле, за све вас ја износим своју суштину, која се огледа у мом гласу, и то је највећи дар који могу да вам дам. Међутим, радио не чини само микрофон, радио је много више од тога. То су одласци на разне догађаје, снимање интервјуа, када си у средишту ствари… То је подједнако узбудљиво као бити у студију, то је иста врста изазова.

Радио чине људи, и то не само мали људи из те кутије, него пре свега публика за коју се све то и ствара, она је центар, а ти си само неко ко то презентује.

Ја сам заволела радио баш због Индекса и људи који га праве. Индекс је студентска емисија Радио Београда 202 и иде сваког радног дана од 16.20 до 17.00, од октобра до јуна – колико траје студентска година, а и теме су студентске. (…) Сигурно се питате шта нас то вуче да радимо, пошто није да је радио нарочито исплативо занимање и да се зарађују неке паре. Иза нас стоје и носе нас само велика, велика енергија и љубав према радију. И то не само љубав према радију као медију – наравно да и она постоји – већ и љубав према, конкретно, Радио Београду и тој Двестадвојци која спаја озбиљност и алтернативу.

Дивна ствар у овом послу јесте стални изазов, што значи да свашта може да се деси. Могла сам све одлично да испланирам, а да у задњем тренутку дође до неке непредвиђене ситуације у којој се треба снаћи. То је најлепши задатак који имате као радио новинар. Наравно, ту је такође и одговорност. Самим тим што сте одабрали тај посао – у ком год облику, ви сте одабрали да будете одговорни: одговорни сте за информацију коју презентујете, за то како је презентујете и за још гомилу ствари осим тога. (…)

Дивна енергија је оно најбоље што Индекс даје својим слушаоцима. Ту су мање битне информације, а више љубав и посвећеност с којима радимо све што радимо.

Ја сматрам да је радио, у ствари, врста уметности, (…) због тога што је свака емисија на радију својеврсно уметничко дело. Кад стварате емисију, то је као када цртате – од првог до последњег потеза. Дивна ствар у вези са емисијом јесте то што је она увек отворена и што до последњег тренутка не знате шта ће с њом да се деси, већ крај буде неко изненађење.

Најлепше на радију је то што ви, као спикер, појединачно можете да се „сликате“. Колектив на радију чине људи и са једне и са друге стране стакла. Ја сам важна као спикер, али мој квалитет се огледа у томе да ли сам успела да представим рад свих осталих чланова екипе. Јер, ако све иде супер, то значи да смо сви много радили.

Не, Интернет није убио радио! Стално ми говоре: „Јао, шта ће ти радио, то је застарело, тиме се нико више не бави…“ Па, бави се и радио никад неће бити мртав, јер, захваљујући Интернету, Индекс може да се слуша и из Аустралије.

Зашто баш Радио Београд 202? Зато што та станица има дивну музику која мени значи живот, Двестадвојку сам заволела прво преко музике, а касније и због неких других ствари. Нисам имала појма да ћу желети да будем ово што сам. Мислила сам да ћу бити свашта у животу, али кад сам први пут села за тај микрофон, први пут удахнула и рекла ту прву реченицу, био је то тренутак у ком сам себи рекла: „Јао, Лана, ти си се за ово родила!“

***

35. Београдски Ignite на којем су активни млади из Србије преносили своја инспиративна искуства о борби за инклузивно друштво одржан је у среду, 25. маја 2016. године, у простору Impact Hub-а (Македонска 21, Београд).

У Србији забрињава велика незапосленост и неактивност младих – чак 43,3% младих у Србији је незапослено. Међутим, активним односом према сопственом развоју и развоју друштва допринос младих од непроцењиве је вредности. Шесторо младих људи који се свакодневно активно залажу за друштво једнаких могућности су, уз превод на знаковни језик и у приступачном простору, у динамичним петоминутним наступима са публиком поделили идеје о томе која је улога младих у борби против предрасуда, развоју инклузивног образовања, рушењу препрека на које наилазе особе с инвалидитетом, бризи о старијима, социјалном предузетништву, промоцији родне равноправности, итд.

Миланка Лана Николић је чланица Иницијативе младих за људска права и Удружења студената са хендикепом у Београду. Покреће је жеља да напредује у академском, професионалном и сваком другом смислу, али и жеља да нове генерације младих са хедикепом имају мање трновит пут од њеног. Лана себе описује као компликовану, крајње реалистичну, отворену и забавну особу. Први улазак у студио Радија Београд 202 и седање за микрофон сматра својим најважнијим успехом, а највећим изазовом одбрану мастер рада на Филолошком факултету у Београду. Лана Николић пише за Блог о социјалном укључивању.