Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Алексе Живковића на 35. Београдском Ignite-у “Штафета је у мојим рукама” (25. мај 2016., Impact Hub, Београд)

Кажу да сам био добар рукометаш, а највећи успех ми је било проглашење за играча утакмице у финалу Суперкупа на Малти 2011. године. Дошао сам кући да завршим средњу школу и договор са тренером је био да се након матуре вратим у тим и Србији кажем збогом, што је, нажалост, вероватно сан многих.

Тог лета након матуре одлучио сам да урадим нешто са својим временом и Пироту сам представио модел Потрчка (Потрчко Пирот/ The Kind Transporter). Кренуо сам с оним што сам имао, тј. са бициклом с којим сам делио победничка постоља. Једино сам морао да купим SIM картицу, али сам остварио сан Пироћанаца и по цени једне картице добио две. На Малту нисам отишао, што се није допало мојим родитељима.

Схватио сам да, и поред наплаћивања цене по принципу „ко колико да“, ипак може фино да се заради: (…) преузимање и достава лекова, куповина намирница, плаћање рачуна, заказивање лекарских прегледа… Од новембра 2012. године све услуге доставе су бесплатне за суграђане старије од 70 година. Морам да кажем да је та зима била најтежа, јер сам, без финансијске подршке породице, морао да продам комплетну опрему за сноуборд и купим зимску опрему за бициклизам, како бих сачувао здравље. Зима, снег и лед су за многе изговор да не изађу из куће, а за неке је то само изазов за који постоји решење. Топла гардероба, зимске гуме и мало спорија вожња су свакако довољни да се бицикл вози зими.

Рећи ћете: гајба пива, десет гајби, ТА пећ, олуци – све то не може да се превози бициклом. Може. Поред плаћања рачуна и уштеде времена многим клијентима, трудио сам се да излазим у сусрет и најнеобичнијим доставама и теретима на којима ми, верујем, завиде и многи комби возачи.

Две године филозофије “ћути и ради” уродиле су плодом. Уследиле су награде: на пример, од малишана у вртићу “Змај” добио сам Орден за доброту. Поред достава и чекања у редовима, додатни приход долази од реклама (желео бих да се захвалим Филипу који је уступио поддомен и хостинг за Интернет презентацију). Из свакодневног суочавања са проблемима произлазе идеје како да се ти проблеми реше – неки стари пројекти чекају волонтере, а неки нови се тестирају управо у овом тренутку, рецимо: Мали Шангај, Еко Баскет и Продавница доброте (она је тек у зачетку, ту око дизајна помаже Славиша Поповић).

Пуно је добрих људи који су помогли: инжењери, мајстори, књиговође… Мајстор Костадин ме је научио да заварујем челик; комшија Милан је позајмио акумулатор за тестирање рикше; мајстор Небојша је уступио гаражу за пескирање рикши и сам офарбао рам.

Шта даље? С једне стране имамо волонтера Дејана који је прави пример вредне омладине, који је осетио како изгледа возити бицикл на 40° C и помагати Пироћанцима; док с друге стране имамо отказивање презентације “Стекни прво радно искуство”, јер је на њу дошао само један средњошколац. Међутим, тај један средњошколац је управо изазов за нови пројекат, ново социјално предузеће које припремамо са Милом, Жељком, Петром и Јовом: обезбедићемо смештај за практиканте, а ако практиканти Србије не дођу – крећемо дроновима!

***

35. Београдски Ignite на којем су активни млади из Србије преносили своја инспиративна искуства о борби за инклузивно друштво одржан је у среду, 25. маја 2016. године, у простору Impact Hub-а (Македонска 21, Београд).

У Србији забрињава велика незапосленост и неактивност младих – чак 43,3% младих у Србији је незапослено. Међутим, активним односом према сопственом развоју и развоју друштва допринос младих од непроцењиве је вредности. Шесторо младих људи који се свакодневно активно залажу за друштво једнаких могућности су, уз превод на знаковни језик и у приступачном простору, у динамичним петоминутним наступима са публиком поделили идеје о томе која је улога младих у борби против предрасуда, развоју инклузивног образовања, рушењу препрека на које наилазе особе с инвалидитетом, бризи о старијима, социјалном предузетништву, промоцији родне равноправности, итд.

Алекса Живковић долази из Пирота. Себе описује као дете у свету одраслих и води се изреком “Живот је као бицикл – да бисте одржали равнотежу морате да наставите даље”. Члан је Удружења грађана Лека, Црвеног крста и Impact Hub-а. Алекса Живковић сматра да се свет мења примером, а носилац је Ордена за доброту.