Влада Републике Србије
Пише: Јасмина Тешановић (Блог о социјалном укључивању)
Месецима већ опсесивно пратим случај Сандуски, као вероватно и многи други људи у свету. Јер, по мени, овде није у питању само амерички скандал!
Тешко је признати себи да живимо у свету где је легализован криминал према слабима и незаштићенима, сиромашнима, деци, мањинама. Али, ето, случај Сандуски јасно доказује управо то. Прљава игра иза кулиса изашла је на видело, и коначно ми је јасно зашто сам тако анксиозна овде где јесам, у елитној академској средини која се толико хвали да су људска права законски заштићена.
Никаква тајна није била годинама да је овај тиранин злоупоотребљавао младе, сиромашне дечаке који су сањали амерчки сан о фудбалу. Многе друге нације такође имају такве дечаке што сањају исто такве снове. Међутим оно што је у овом случају заиста било страшно јесте перверзна тишина која је обавила све оне који су знали или сумњали шта се дешава.
Пошто нисам Американка, не осећам превише респекта према престижу славних имена као што су Џо Патерно, Penn State Unverisity. Као жена дефинитивно нисам заинтересована за мушке спортове, за патријархално зближавање на теренима и под тушевима. Али као грађанка савременог света, запрепашћена сам равнодушношћу и немаром који се збио на Penn State универзитету, укључујући сведоке и саучеснике у овом грозном скандалу.
Иста та нелагода присутна је и код мојих пријатеља Американаца који чак и нису активисти. Не желе да покажу предрасуде, да трче пред руду и осуде некога пре но што се суд изјаснио. Али пре свега не желе да живе у перверзном свету где се такве ужасне ствари дешавају, тако да постаје њихова обавеза да се побуне и траже правду. Али како!
(…)
Текст “Случај Сандуски” Јасмине Тешановић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар