Влада Републике Србије
Европска комисија је објавила три извештаја о напретку у спровођењу мера за решавање избегличке и миграцијске кризе у Италији, Грчкој и дуж западнобалканске руте. У извештајима се оцењује напредак система жаришних тачака (hotspots) и програма премештања у Италији и Грчкој као и мера из саопштења лидера са самита о западнобалканској миграцијској рути од 25. октобра.
У Европском плану за миграције је представљен свеобухватан приступ управљању миграцијама, укључујући низ хитних мера за суочавање са миграцијском кризом на Медитерану. Комисија је предложила успостављање система жаришних тачака као подршку Италији и Грчкој при регистрацији и обради захтева за азил. У оквиру програма премештања обезбеђено је премештање 160.000 људи којима је недвосмислено потребна међународна заштита из Италије и Грчке у друге државе чланице.
Комисија је у октобру предузела додатне мере због преусмеравања миграцијских токова на западнобалканску руту. Комисија је 25. октобра сазвала састанак лидера који је закључен Заједничким саопштењем о 17 хитних мера за пружање хуманитарне помоћи мигрантима и боље управљање миграцијским токовима дуж руте. На састанку лидера су учествовали шефови држава и влада Албаније, Аустрије, Бугарске, Хрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Немачке, Грчке, Мађарске, Румуније, Србије и Словеније. (…)
Због досад незабележеног прилива избеглица и миграната, који је почео крајем лета 2015, а врхунац доживео током јесени, „западнобалканска” рута је постала жариште проблема са којим је Европа суочена. У Грчку је преко Турске ушло готово 700.000 људи, а већина их је путовала преко Западног Балкана до централне и северне Европе. При управљању миграцијским токовима у региону се показало да нема довољно капацитета, сарадње и солидарности, као ни основне комуникације између земаља дуж руте. То је конкретан проблем који захтева посебно оперативно и политичко решење на нивоу Европе.
Одмах након састанка лидера 25. октобра, сви актери су именовали особе за контакт на високом нивоу за координацију даљих активности путем недељних видео конференција које организује Комисија (до 17. децембра је одржано осам оваквих видео конференција). Успостављен је заједнички инструмент за информисање о свакодневним кретањима миграцијских токова, а земље дуж руте су побољшале координацију. Боље управљање границама и смањење могућности за незаконита кретања су допринели бољем управљању миграцијским токовима. Међутим, у извештају се наводи и да је потребно уложити више напора да се партнери унапред обавесте о политикама и мерама које могу утицати на њих и да се избегну произвољни услови уласка који се de facto заснивају на националности и подизање ограда.
Кад је реч о управљању границама, у извештају се наводи да је Грчка са Фронтексом договорила важне заједничке операције које укључују 40 службеника за подршку при узимању отисака прстију и регистрацији миграната на њеним северним границама, 293 службеника на грчким острвима (на копну и мору), укупно 213 ван подручја жаришних тачака и још 100 службеника Фронтекса који ће стићи у јануару 2016. Друге државе чланице су путем билатералних споразума послале више од 200 полицијских службеника у Словенију ради подршке при операцијама управљања границама, али то је и даље мање од затражених 400.
Србија, Словенија, Хрватска и Грчка активирале су Механизам ЕУ за цивилну заштиту и затражиле да им друге државе пошаљу ресурсе за помоћ у хуманитарној кризи са којом су суочене. На тај захтев је досад одговорило 15 држава чланица и осигурало смештај, постељину, одећу и лекове. Много потрепштина још увек недостаје, а са погоршањем временских услова ситуација ће бити све критичнија.
Поред тога што се Грчка обавезала да ће обезбедити додатних 50.000 прихватних места за мигранте, друге државе су пристале да обезбеде још 50.000 прихватних места дуж руте. На располагању или у фази припреме је приближно половина тих места. Кад је реч о Грчкој, Европска комисија је 14. децембра склопила споразум са UNHCR-ом о финансирању програма субвенција за изнајмљивање ради обезбеђивања прихватног капацитета за 20.000 особа. Земље које су учествовале на састанку лидера о западнобалканској рути морају хитно да убрзају обезбеђивање прихватних капацитета због погоршања временских услова.
Више информација потражите на europa.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар