Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Конференција под називом „Ја сам за социјално задругарство“ која је организована са циљем развоја, популаризације и дијалога о социјалном задругарству у Србији одржана је 29. октобра 2020. године у београдском Impact Hub-у. На конференцији су представљени резултати „Анализе ефеката четворогодишње примене чл. 11 Закона о задругама на социјално предузетништво у Србији“, коју је спровело Удружење за локални развој Каменица из Ниша у оквиру пројекта који се реализује уз подршку Београдске отвореме школе (БОШ) и Америчке агенције за међународни развој (USAID).

Формирање социјалних задруга у Србији омогућено је Законом о задругама који је усвојен 2016. године. Према овом Закону, социјалне задруге могу да обављају различите делатности у циљу остварења социјалне, економске и радне укључености угрожених друштвених група, а пре свега, у руралним подручјима. Законом је предвиђена обавеза социјалних задруга да најмање половину остварене добити, односно вишак прихода које остварују обављањем делатности, улажу у унапређење и остваривање постављених социјалних циљева.

Социјално задругарство је у појединим европским земљама изузетно развијено, док у Србији постоји тек седам социјалних задруга. На конференцији је појашњено да су разлози за то недовољно дефинисан правни оквир, недовољно познат принцип социјалног удуживања, као и могућности које оно доноси.

„У Србији тренутно послује мали број социјалних задруга, док поређења ради у Италији их има око 13.000. Велики број грађана Србије живи у руралним срединама, па формирање социјалних задруга управо може да допринесе одрживом развоју тих подручја и зато је важно њихово оснивање. Очекујем да ће их у наредних годину-две бити барем 50“, казао је Дејан Митић из Удружења за локални развој Каменица.

Драгана Јовановић Аријас, менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије казала је да стратешки оквир задругарства у Србији треба да буде заснован не само на потребама за економским развојем, већ и на подацима о социјалној искључености многих грађана и грађанки у Србији. „Социјално задругарство може да буде велики потенцијал за унапређење њиховог положаја. Подаци којима располажемо показују да велики број наших суграђана из осетљивих група не користи материјална давања и за њих је социјално задругарство изузетно значајна прилика, нарочито у години која је пред нама. Наиме, највећи број грађана из осетљивих група исказао је забринутост да ли ће у наредним месецима моћи да себи обезбеде минималну материјалну сигурност“, казала је Јовановић Аријас и закључила да поред адекватног стратешког оквира, важно је успоставити ефикасну међусекторску сарадњу свих партнера, посебно на локалном нивоу.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије настоји да кроз програм Знањем до посла (Е2Е), као и програм Локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва (LIP 2) развије моделе за радно ангажовање осетљивих група. Општина Ражањ која је у великој мери усмерена на развој пољопривреде, једна је од партнерских локалних самоуправа програма LIP 2, чији је пројекат усмерен на успостављање локалних механизама за економско оснаживање жена из руралних и сиромашних подручја. Наиме, пројектом се успоставља женска пољопривредно-социјална задруга, чији је циљ повећање запошљавања и запошљивости жена, и то посебно жена са ниским степеном квалификација, Ромкиња, самохраних мајки, жена са инвалидитетом. „Због чињенице да не остварују довољно прихода, жене у нашој локалној заједници су прве на линији угрожености“, казала је Рената Нестор Бајкић, представница Општине Ражањ, која је као локална самоуправа која припада четвртој групи развијености пионир у развоју социјалног задругарства.

„Међутим, жене су заинтересоване за удруживање, јер тиме сматрају да могу да унапреде организацију, пословање и пласман на тржишту. Положај, улога и права жена у задрузи биће јасно дефинисани, а задруга ће имаће своју оснивачку и управљачку структуру“, објаснила је Нестор Бајкић.

Ценећи важност мултисекторске сарадње на оснаживању социјалног задругарства у Србији на крају конференције потписан је „Меморандум за развој социјалног задругарства“. Потписници меморандума су Удружење за локални развој Каменица из Ниша, Задружни савез Србије – Асоцијација земљорадничких задруга Србије из Београда, „Дневник –Пољопривредник“ АД издавач листа “Пољопривредник” из Новог Сада, Општи задружни савез за пољопривреду и рурални развој из Београда, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, ОЦД СМАРТ колектив из Београда, ОЦД ENECA из Ниша, Коалиција за развој солидарне економије (КорСП) из Београда,  Фондација „Ана и Владе Дивац” из Београда, Фондација Каталист из Београд, Protecta Group ДД из Београда, Удружење новинара за пољопривреду Agropress и Agro Jug Media.