Практична академија – иновативни модел високошколске стручне праксе повезује студенте и предузетнике
Транскрипт говора Јована Јовановића на 41. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 6” (7. новембар 2018. године, Impact Hub, Београд)
У Практичној академији је учествовало 54 студента и студенткиње са пет факултета, као и 15 малих и средњих предузећа и задруга. Прва фаза је била дијагностичка пракса, током које су предузетници, студенти и њихови ментори обилазили фирме, идентификовали проблеме са којима се оне суочавају и разматрали идејна решења која су студенти предложили у циљу њиховог превазилажења. Друга фаза је подразумевала инкубацију пројектних идеја, у оквиру које је студентима обезбеђено инспиративно окружење да раде на решавању проблема. Били смо смештени у кампу на Каменичком вису и имали смо две недеље да по co-working/co-living принципу самостално организујемо свој рад и слободно време, од тренутка буђења до одласка на спавање. Трећа фаза је била имплементациона пракса, која је за циљ имала примену решења која смо развили и којима смо настојали да помогнемо компанијама и допринесемо развоју привреде.
Након завршетка праксе, четворо студената са Факултета заштите на раду је добило могућност запослења, израђено је неколико дипломских радова на тему Практичне академије, а студенти који су се касније запослили остварили су запажене резултате у предузећима у којима су радили.
Без предрасуда
Реч „равноправност“ се често користи када говоримо о особама са инвалидитетом, иако пракса говори да у многим областима немају равноправне услове живота и рада, од кретања, образовања, здравства до области рада. Управо запошљавање, као једно од основних људских права за свакога, а посебно за особу са инвалидитетом, значи квалитетнији живот, самосталност и осећај сигурности и укључености у заједницу.
Свесни да је то један од највећих проблема који мучи младе са инвалидитетом, Форум младих са инвалидитетом организовао је у сарадњи са послодавцима тромесечну праксу у оквиру које су добили прилику да, уз помоћ ментора, стекну неопходно радно искуство које ће им помоћи да лакше дођу до запослења. Истовремено, како би се постигли позитивни ефекти праксе, ради се много на промоцији инклузије и стандарда приступачности и скреће пажња на важност прилагођавања послова и радних места у складу са могућностима појединца.
Пројекат радне праксе тако је допринео приближавању послодаваца и ОСИ, успостављању дијалога и односа поверења и покретању питања стварања услова који ће одговарати како младима са инвалидитетом, тако и послодавцима којима су потребни квалитетни радници.
Млади и пољопривреда – права комбинација
DAFF програм (Пољопривредни развојни фонд Феномена – Development Agriculture Fund Fenomena) постоји две и по године, као подршка развоју одрживе пољопривреде Србији, али и као социјално предузетничка иницијатива.
Уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу, другу годину заредом организују обуке, првенствено за младе људе, до 30 година, из тешко запошљивих категорија. Више је бизнис планова него прве године, а циљна група се испрофилисала, па се више јављају људи који имају везе са пољопривредом – или су завршили школе и факултете или живе на газдинствима и желе да раде.
„Пољопривреда међу младима у Србији није популарна делатност, али полако постаје препозната. Наш циљ је подстицање предузетништва за агробизнис међу младима и зато нам је учешће у пројекту ‘Иницијатива за запошљавање младих’ омогућило развој у различитим сегментима: 40 младих људи је прошло обуку, ми у DAFF-у смо много научиле, упознале смо нове партнере, имамо додатна средства у фонду.“
Подршка младима који желе да се отисну пут предузетништва
Пројекат „Е2Е Иницијатива за запошљавање младих“ пружа подршку иновативним моделима и решењима за повећање запошљавања и запошљивости младих, уз финансијску помоћ Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Међу подржаним моделима је „Истражи свој бизнис“, намењен младима који желе да постану предузетници. Разговарали смо са Браниславом Милосавом и Светланом Главашки из Регионалног едукативног центра Банат, који спроводи овај модел, као и са младима – будућим предузетницима.
Бранислав: Модел је конципиран тако да допринесе решавању проблема незапослености младих и представља прави пример партнерства јавног, цивилног и приватног сектора. Партнери су удружили ресурсе и окупили се око заједничке идеје и циља – да се унапреди положај младих на тржишту рада и побољша њихова запошљивост. Ту је осам партнера и седам сарадника, као што су: Развојна агенција, шест приватних фирми, локалне самоуправе, филијале НСЗ, Покрајински секретаријат за привреду и туризам и РЕЦ Банат.
Светлана: Први пут смо модел применили 2016. године у Зрењанину, уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Потом је, уз подршку Министарства омладине и спорта, примењен на територији Панчева и Јужног Баната. Сада радимо у Новом Саду, Старој Пазови и Кикинди.
Мора да се покушава
„Прошле године, приликом редовне пријаве у Националној служби за запошљавање, питали су ме да ли бих покренуо сам свој бизнис. Био сам заинтересован, али ипак у неком страху и грчу јер сам мислио да сам млад, неискусан, недовољно зрео. Онда сам решио, хајде да покушам, ништа не могу да изгубим. Ушао сам у цео пројекат са резервом, чак сам мислио и да ћу брзо одустати. Већ после првог часа увидео сам да то није тако велики баук као што сам мислио. Наравно, ризик постоји, али сам кренуо и похађао десет трочасовних радионица. Убрзо се појавио конкурс преко НСЗ на који сам се пријавио и добио субвенцију. Све је ишло брзо и сад верујем да ми је то помогло да се не премишљам превише. Кренуо сам са радовима, адаптацијом локала, набавком робе, нисам имао много времена да размишљам и преиспитујем се ‘шта ако…’.
Какав је осећај? Ја то вама не могу да опишем… Као да сам на облацима. Са друге стране, добио сам поштовање, имајући у виду колико имам година и искуства. Поносан сам, јер сам са 23 године почео да водим своју радњу и треба да обезбедим да платим рачуне, порезе, доприносе, робу.
Свима кажем да мора да се покушава, као и да увек постоји и ризик. Мене то сад испуњава: кад се упустим у нешто непознато, па на крају испадне тако добро, радујем се као дете. Доста сам се променио, одрекао сам се многих ствари, али сада гледам да усмерим и друге људе да размишљају позитивно и да није све црно. Сматрам да сам много зрелији и да сам стекао велико искуство и самопоуздање“, закључује Иван који већ више од годину дана има фризерску радњу и ради посао који воли.
Поверење као кључ успешне сарадње
Иницијативу кроз коју се 12 младих запослило, а 23 завршило програм обуке, спровео је Развојни бизнис центар Крагујевац који реализује бројне активности и програме како би се младима повећале шансе на тржишту рада, како би били конкурентнији и лакше дошли до послодаваца.
Истраживања о потребама компанија у металском сектору показала су да постоји несклад између онога што млади знају и онога што траже привреда и послодавци, објашњава нам Марија Стојадиновић, координатор иницијативе. „Решили смо да тестирамо програм кроз који ће млади моћи да освеже знање стечено у школи, а онда да то знање допуне кроз праксу. Остварили смо сарадњу са Политехничком школом Крагујевац и компанијама Милановић инжењеринг, Unior Components и Горење МДМ, уз подршку Националне службе за запошљавање. Поверење између партнера је кључ успеха иницијативе“, истиче Марија.
„Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва нам је указао поверење и пружао нам подршку током прве фазе пројекта која је реализована уз финансијску помоћ Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Како у Крагујевцу има више од 5000 младих незапослених, имали смо репликацију модела у истом сектору, са истим партнерима, а уз финансијску подршку града. И та фаза је била успешна, запослило се осам кандидата“, каже Марија и додаје да је модел тестиран у дрвном, као и у ИТ сектору у два круга подршке.
Сад знамо шта су радили прошлог лета
Тог јулског дана у Нишу, измерено је 39 степени у хладу. За разлику од својих вршњака који су спас од врућине пронашли на базену, мору и многобројним нишким кафићима, студенти Алекса, Наталија, Катарина, Душан, Ивана, Милица, Катарина, Марко и Алекса су у кампу Каменички вис, похађају Практичну академију.
„У граду Нишу има преко 30.000 студената. Основна замисао је да се повећа њихова запошљивост, тако што ће им кроз повезивање са привредом бити испоручена локално примењива практична знања. Истовремено, студенти кроз праксу имају могућност да помогну свом окружењу у коме је шест неразвијених општина.
Сви имају интерес: студенти добијају знање и праксу, а привредници добију каталог, лого, амбалажу, предрачун за изградњу, елаборат“, објашњава Дејан Митић из Удружења за локални развој Каменица, које спроводи ову иницијативу.