Влада Републике Србије
Транскрипт говора Ане Мирковић на 43. Београдском Ignite-у „УКЉУЧИ СЕ online 8” (8. јун 2020. године)
Желела бих с вама да проћаскам о свему што смо до сада чули у претходним презентацијама – то се зове дигитална интелигенција. У психологији интелигенција јесте способност адаптације на новонастале услове и било је веома занимљиво слушати о томе како су се ови драги људи адаптирали на услове које нам је донела пандемија. Она је практично у једном дану потпуно променила наше животе, променила је начин на који радимо, учимо, забављамо се, дружимо, бавимо се спортом, променила је потпуно све. Утицала је на наше понашање и перцепцију, а највише на наше емоције и никада више психолога нисмо могли да видимо у медијима и сви су они одговарали на најразличитија питања типа како сада да се адаптирамо, како да помогнемо једни другима, како да се нађемо једни другима, да ли ћемо полудети, како да развијамо додатне механизме толеранције. Било је много питања, а највише њих односило се на то да ли је нормално бити помало ненормалан и како остати нормалан у ненормалним околностима. На све то додатно су утицале дигиталне технологије и друштвене мреже, које су нам, уз традиционалне медије, доносиле разне вести из читавог света, о броју умрлих, о броју заражених, фаталистичке сценарије, шта ће се све страшно десити и било је заиста тешко разлучити шта је права информација, шта је површна информација, коме да верујемо, коме да апсолутно не верујемо и све је то уливало несигурност свима нама који смо заправо тражили потврду да смо на правом путу и како да сачувамо хармонију и ментални мир.
Чини ми се да смо, у стању које се никада раније у цивилизацији није десило, користили дигиталне технологије мудрије него икада пре. За почетак, почели смо да радимо од куће и многи су говорили да су тада били најефикаснији. Испрва смо били мало стегнути и стрепели да нам дете не ускочи у кадар, да нам не пукне веза, да се не прекине видео-позив, а онда смо се релаксирали. На почетку смо били уплашени како ћемо сад бити у контакту с драгим људима, па смо схватили да смо блискији него икада јер смо користили те нове дигиталне технологије да се повежемо са свима онима који су нам недостајали. Баке и деке су нам одржали лекцију из дигиталне писмености јер су сви почели да користе Viber, WhatsApp, Messenger па смо од њих добијали разне фантастичне садржаје, најчешће духовите, који су имали за циљ да нас мало опусте и примире.
Деца су из фазе у којој су им родитељи отимали мобилне телефоне и ајпедове дошла у фазу да нас уче како да конструктивно користимо нове технологије за комуникацију, играње, учење, домаће задатке – за све оно што заправо чини модеран живот и наше време. Били смо фокусирани на то да истражимо праве изворе информација да бисмо остали у стању менталне равнотеже и хармоније.
Говорићу сада о осетљивим групама о којима сте ви доста причали. Схватила сам да смо ми сви били осетљива група и све су нас повезали једна иста тема и исти проблем и сви смо говорили само о пандемији и само о вирусу и сви смо некако правили сопствене теорије о томе колико ће ово трајати, кад ће се завршити, да ли смо безбедни или нисмо безбедни, како да заштитимо људе око себе. Оно што је мени био позитиван подстрек јесте то што смо сви показали фантастичну дозу емпатије. Емпатија није саосећање, већ наша способност да сагледамо свет из туђих ципела, а све ципеле су биле наше јер смо сви делили иста искуства, исте недоумице и проблеме, дилеме и трилеме.
Заиста мислим да ће свет након короне бити лепше место. Сви сте нам својим причама показали и мене уверили у то да ћемо ове моделе толеранције, емпатије и подршке задржати и у времену које тек долази и да ће много брже од вируса да се шире љубав, добра енергија и позитивне жеље и да, и ако дође други талас, сви смо већ прошли на тесту дигиталне интелигенције, мудрији смо, паметнији, окружићемо се људима који нам нешто значе, па све ово може да постане некаква бајка са срећним крајем.
***
Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 8“ који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ одржан је 8. јуна и то је први догађај овог типа који је одржан на online платформи. Организацију Београдског Ignite-а о социјалном укључивању подржала је Швајцарска Конфедерација.
Циљ овог догађаја, који је организован у складу са препорукама о дистанцирању током пандемије, био је да осветли различите аспекте социјалног укључивања током пандемије COVID-19, те да на тај начин укаже на тренутну ситуацију о положају рањивих група у овим условима, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију. На тај начин, Ignite већ традиционално настоји да инспирише појединце и појединке да дају свој допринос стварању равноправног друштва за све грађане и грађанке.
Ана Мирковић је суоснивачица Digital Communications Institute, магистарка психологије, а тренутно је на докторским студијама на Универзитету за мир Уједињених нација. Консултанткиња је бројних институција и организација попут Save the Children и Европске банке за обнову и развој. Предаје на модулима „Основе дигиталног маркетинга” и „Стратегија и планирање” на програмима Института за дигитални маркетинг.
pdf [3 MB]
Оставите коментар