Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Скуп на тему радног ангажовања корисника социјалне помоћи (једнократне помоћи, новчане социјалне помоћи) одржан је на Сребрном језеру од 18. до 20. фебруара 2013. године. Догађај је окупио представнике одабраних локалних самоуправа које су позване да представе примере добре праксе и размене искуства о радном ангажовању корисника социјалне помоћи. Скупу су присуствовали представници локаних самоуправа, центара за социјни рад и националне службе за запошљавање из следећих општина: Крагујевац, Аранђеловац, Смедеревска Паланка, Чока, Шид, Сврљиг, Бољевац, Рековац и Жагубица.

Главни налази могу се приказати подељени у неколико основних целина:

• Форма радног ангажовања
• Мотиви
• Одлуке, правилници и протоколи
• Важна питања која је потребно додатно размотрити и
• Препоруке.

Форма радног ангажовања. У складу са ширим концептом активације и искуством других земаља, радно ангажовање корисника социјалне помоћи организовано од стране локалних самоуправа у 2012. години имало је различите видове:

–     “Зарађивање” социјалне помоћи (обавезан рад у замену за финансијску помоћ) и односило се најчешће на:

• рад у јавним комуналним предузећима,
• анагажовање на тешким физичким пословима и пружању помоћи старачким домаћинствима.

–     Субвенционисање запошљавања, са укључивањем приватног послодавца.

–     Привремено запошљавање кроз јавне радове на пружању услуга социјалне заштите,  и то:

• старима,
• особама са инвалидитетом (кроз услугу персоналних асистената).

Програми су се такође разликовали по броју ангажованих корисника социјалне помоћи (од неколико корисника годишње у мањим општинама до висе стотина корисника у Крагујевцу, на пример), броју дана месечно (3-18) током којих су корисници активирани, као и дужини трајања самог програма.

Мотиви. Као главни мотиви за радно ангажовање корисника социјане помоћи, најчешће су навођени:  смањење сиромаштва и обезбеђење додатних средстава за кориснике који већ примају новчану социјалну помоћ (или током 3 месеца када не остварују то право); враћање достојанства корисницима новчане помоћи, увођење корисника у свет рада и пружање шансе да их послодавци “упознају”; ускраћивање права на једнократну новчану помоћ онима који заправо раде у сивој економији (смањење тражње за овом врстом помоћи); промена структуре корисника једнократне помоћи (померање ка неспособнима за рад); помоћ јавним комуналним предузећима у време повећаног обима посла  (ванредне ситуације), и; запошљавање и боље информисање корисника о мерама политике запошљавања.

Одлуке, правилници и протоколи. Одлуке локалне самоуправе о услугама, правима, односно радном ангажовању и протоколи односно споразуми о сарадњи између партнерских институција (укључујући и предузећа и организације цивилног друштва), иако неравномерно заступљени у имплементацији програма радног ангажовања, јесу документа чије је усвајање неопходно за адекватно спровођење програма. Њима је могуће и пожељно дефинисати циљеве програма, критеријуме за избор и ангажовање корисника, типове послова који се на овај начин финансирају, висину цене рада (посебно укупна средства која корисници могу да “зараде”), контролне механизме, санкције за непоштовање договорених активности, јасну поделу улога између институција, као и начин праћења и оцењивања реализованих активности.

Важна питања која је потребно додатно размотрити. Током дискусије постављено је неколико питања од важности за будуће спровођење програма радног ангажовања:

• Да ли је ангажовање корисника социјане помоћи заиста “добровољно”? Поставља се питање да ли се ради о добровољности ако је у питању класично условљавање радом (work-for-benefit). У том смислу можда би било неопходно заменити општеприхваћени термин “добровољно радно ангажовање” адекватнијим термином.
• Да ли је условљавање радом “фер” ако радно ангажовање није могуће понудити-наметнути на целој територији локалне самопураве? Додатно питање је да ли је реално активирање корисника социјалне помоћи у сеоским срединама у виду пружања неке врсте помоћи у кући (различита врста подршке старачким домаћинствима.)
• Да ли помоћ уопште може да се услови? Потребно је додатно размотрити са правног аспекта да ли одбијање “зарађивања социјалне помоћи” може бити разлог да се ускрати и новчана социјална помоћ а не само једнократна новчана помоћ.
• Како обезедити осигурање код повреда на раду? Досадашњу праксу потписивања Изјава о добровољном радном ангажовању од стране корисника (којом сами сносе одговорност за повреде) је потребно преиспитати у смислу проналажења системског решења у вези осигурања за случај повреда на раду или обавезивања партнера у сваком појединачном случају да сносе ове трошкове.
• Како избећи злоупотребе везане за јефтино ангажовање радника без плаћања пореза и доприноса? Код радног ангажовања корисника социјалне помоћи, не плаћају се порези и доприноси на накнаде које им припадају. Тиме се отвара и могућност за могуће злоупотребе и из тог разлога имплементација оваквих програм мора интензивно да се прати.
• Како мотивисати кориснике социјалне помоћи да раде и ко то треба да спроводи? Поред центара за социјални рад, активнију улогу у мотивисању корисника би могли да преузму национална служба за запошљавање кроз постојеће програме (обуке и клубове за активно тражење посла, мотивационо-активационе сесије) и остали пружаоци услуга (нпр. организације цивилног друштва).
• Да ли центри за социјални рад имају капацитет да раде и на пословима везаним за радно ангажовање?
• Да ли искуство програма радног ангажовања може да се пренесе на новчану социјалну помоћ?
• Да ли активација кошта више него новчана социјална помоћ?

Препоруке. Три основне препоруке са скупа су следеће:

• Хитно усвајање подзаконских аката везаних за активацију корисника новчане социјалне помоћи (по важећем Закону о социјалној заштити) којим би се у потпуности уредила ова област, а чије усвајање би олакшало и реализацију програма радног ангажовања на локалном нивоу
• Креирање протокола којим би биле дефинисане основне процедуре у вези радног ангажовања корисника социјалне помоћи од стране локалних самоуправа, са посебним освртом на неке од критичних момената (координацију, утврђивање приоритета, нивоа финансијског подстицаја и механизама санкционисања,  праћење и процену ефеката)
• Разматрање питања која су идентификована као спорна и израда модела активације и модела пратећих правних аката који би се ставили на располагање ЛС које желе да уведу активацију корисника једнократних помоћи на локалном нивоу