Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Рајке и Анђеле Чех на 39. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 5” (24. октобар 2017. године, Impact Hub, Београд)

Ја сам Рајка. У личној карти сам Мија Поповић, зато што ми не дозвољавају да имам потпуно женско име. Није законски уређено да мени, као транс* особи, у личној карти буде наведен женски пол, што ми ствара огромне проблеме.

Морам да вам се извиним – пошто сам прехлађена и не могу да говорим, молим моју другарицу Анђелу да настави моју презентацију.

Анђела:

Како изгледа један дан припадника транс* заједнице у Србији и са чиме се све транс* особе сусрећу? За почетак, важно је да се каже да су транс* особе оне код којих пол предодређен рођењем није у складу са њиховим родним идентитетом. Тако, рецимо, постоје особе које су рођене као мушкарци, али се осећају као жене и живе као жене 24 сата дневно, и обрнуто.

За транс* особу, немогућност добијања личне карте која одговара родном идентитету представља извор проблема сваки пут кад оде у пошту или банку, кад жели да подигне новац или се запосли – речју, кад год треба да приложи свој лични документ. Све је у реду док службеници не виде да њен ЈМБГ означава погрешан пол, па одмах претпостављају да транс* особа фалсификује лична документа, односно да то није она. А кад немате лични документ који потврђује ваш идентитет – ви пред законом не постојите и не можете да потражујете нити да остварујете било које право које је гарантовано Уставом и законима ове земље.

Ми из организације „Егал” боримо се за то да транс* особе буду законски препознате, што, између осталог, подразумева и усвајање измена и допуна Закона о матичним књигама, које би омогућиле да се транс* особама издају лична документа која су усклађена са њиховим родним идентитетом. Тиме би се спречило да оне буду дискриминисане на апсолутно сваком кораку и обезбедило би се да не морају стално изнова да правдају свој идентитет, због чега не могу ни да се школују, ни да се запосле, ни да зарађују за живот, а самим тим ни да живе као сви грађани и грађанке овог друштва.

Цела ЛГБТ заједница је изложена великом насиљу, а то посебно важи за транс* особе, пре свега из разлога што су јако видљиве. Можда вам је познат случај из маја ове године, када је нашу сестру Леону у центру Београда напала група неких момака и на њу бацила бетонски блок – што се може сматрати малтене покушајем убиства – и то само из разлога што је Леона транс* и што се таква различитост не прихвата. Транс* особе одишу вољом за животом, воле да наступају и јако се труде да се њихов глас чује, али та видљивост их истовремено чини и бескрајно изложенима, па су, самим тим, у већој опасности да трпе насиље и дискриминацију, да буду на неки начин непрестано обележене.

Оно што ми можемо да урадимо јесте да из првог лица – из свог рода – говоримо о својим проблемима. Позивамо вас да се придружите „Егалу” и Фестивалу културе, активизма, здравља и политика транс* заједнице „Trans*Frontall”, који у пуном сјају представља транс* заједницу. Дођите да видите ко смо ми, да чујете за шта се боримо и да нам помогнете, зато што ми представљамо саставни део овог друштва и подједнако смо важни као сви грађани и грађанке.

***

39. Београдски Ignite под називом „Укључи се бр. 5”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 24. октобра 2017. године, у београдском Impact Hub-у. Организатори догађаја – Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету” – на тај начин су, већ пету годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и мотивисали учеснике/це и посетиоце да се боре за инклузивно друштво.

Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: како активно старење продужава младост; на који начин треба развијати вештине деце без родитељског старања; како изгледа дан продавца часописа Лицеулице; како живе и школују се деца мигранти; да ли девојчице могу да буду рокерке; има ли слободе после одслужене затворске казне; ко су особе које пружају подршку женама са инвалидитетом; који су проблеми свакодневице транс* особе у Србији; како оснажити особе са инвалидитетом кроз програмирање; како је једна млада жена постала успешна предузетница.

У Рајкиној личној карти стоји име и презиме Мија Поповић. Рајка је фризерка и активисткиња организације „Егал” која се бори за права трансродних особа и чији је мото „Једнаки сви, свуда”. Рајка на сопственој кожи осећа недостатке системске подршке и дискриминацију, а од других је издваја храброст да јасно и гласно буде оно што јесте у друштву које је споро и лоше прихвата различитости. Рајку покреће њена заједница и жеља да помогне другима. Због лошег здравственог стања услед прехладе, Рајки је у Ignite наступу помогла њена пријатељица, активисткиња Анђела Чех, иначе једна од ауторки Блога о социјалном укључивању.