Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Уникатно парче папира као симбол промена

Објављено 11.10.2021.

SIPRU - успешне приче„Чујете ово? Свакога јутра, када уђем у наш простор, дочека ме то шушкање…“, речи су којима наша саговорница Аница Спасов из удружења „Наша кућа“ из Београда описује почетак свог уобичајеног радног дана. Шушкање је звук ручне производње папира, једине у овом делу Европе, коју чланови/ице удружења, особе са потешкоћама у развоју, реализују свакодневно на свом путу креирања бољих услова за живот за своје суграђане/ке у сличним животним околностима. У данашњој причи, сазнајући више о њиховим производима, истражујемо како социјално предузетништво може да моделира понашања, услуге и нове перспективе.

„Пре свега, наш приступ људима је обележен мојом личном причом, чињеницом да сам као биохемичарски експерт, уместо профита оснивања сопствене лабораторије, изабрала да градим бољи свет за живот мог детета“, овако причу почиње Аница, суоснивачица и председница удружења које је настало као потреба родитеља деце са потешкоћама у развоју да се удруже и да, осим пружања подршке и едукације међу собом, креирају боље услове за живот особа са потешкоћама у развоју у нашој средини. Како су деца родитеља у удружењу расла, развијали су се и програми који су прерасли дечији узраст. Основна мисија остала је иста – креирање инклузивних прилика за развој и интеграцију у друштво, а такав приступ се примењује и међу родитељима. „Од тога смо 2007. године почели и нећемо одустати, јер сматрамо да се тако креирају трајне промене“, рекла нам је Аница.

Аница СпасовЈедна од иницијатива у раду је и развијање правилника о волонтирању који ће предвиђати да се родитељи активно укључују у активности своје деце у организацији, како би своје разумевање и искуство изазовних околности обогатили новим перспективама. Управо тај приступ, полазак од перспектива оних којима су активности намењене, обележава рад овог удружења од његовог почетка. Описујући приступ развоју обележен јединственошћу сваке приче свих који су у рад удружења укључени, Аница наводи: „На основу личног искуства, могу рећи да је свет наше деце диван, невероватан и богат, па као такав инспирише да га боље упознајемо, па тако наше активности управо њиме информишемо.“

У развоју програма, активности и нових модела услуга, удружење је данас посвећено креирању услова за рад особама са потешкоћама у развоју. Основни принципи у настојањима и иницијативама њиховог социјалног предузетништва су принципи циркуларне економије.

Наша кућа - производња слаткишаИсторија удружења пре свега је обележена сталним процесима иновације. До данас су се доказали на пољима производње прехрамбених производа, амбалаже, као и узгајања код нас до сада непостојећих биљака из Азије. Из богатог портфолија издвајамо производњу слаткиша чоко-малине и чоко-шљиве, паковане у кутијама направљеним такође у сопственој производњи. Удружење је 2019. успешном crowdfunding кампањом изградило јединствену урбану хидропонску башту зачинског биља и поврћа. На плану тренутних иновација истичемо сарадњу са удружењем конопљара Србије и рад на проналаску нових, рециклираних врста папира који ће додатно унапредити животну средину за све нас.

Данас, када у руке узмете кутију, папир, агенду, позивницу или, на пример, календар удружења „Наша кућа“, ви сте сведок и власник/ца заиста иновативне праксе која се базира на јапанској технологији и рециклирању паклица од цигарета. „Све је почело кроз реализацију програма волонтирања који реализујемо у сарадњи са једном јапанском организацијом. У студијској посети Јапану, упознали смо се са ручном производњом папира и одлучили да то и сами пробамо“, описала нам је Аница инспирацију за ову праксу. У Јапану се за ручну производњу папира користи биљка дуд. Познат као козо или washi папир, представља најчвршћи и најдурабилнији природни папир на свету. Биљка дуд се користи због својих специфичних дугачких влакана који папиру дају велику издржљивост. Тим „Наше куће“ се одлучио за паклице од цигарета јер у себи садрже велики проценат целулозе, а и доступне су, с обзиром на велики број активних пушача у нашој земљи. У овом процесу, Аница и тим као посебне утиске издвајају учење о технологији овакве производње од јапанских стручњака, као и сарадњу која се и у току пандемије изазване корона вирусом наставила, само у виртуелној средини.

Како у свом раду и активизму верују пре свега у програме креиране по мери човека, увођење нових сарадника/ца у производњу има своју посебну методологију. Сваки потенцијални сарадник/ца заједно са тренерицом у раду, Аном Милутиновић, пролази цео процес производње, а затим заједно са тимом удружења одлучује у ком делу се осећа најбоље и најсврсисходније.

Зашто је овакав приступ важан, описала нам је Аница. „За разлику од, на пример, Холандије, која има специјалне центре посвећене управо рехабилитацији, код нас су механизми система за ову околност још увек недовољно развијени. Уколико до регресије дође, особа има врло мале шансе да добије нову шансу и рехабилитује се ка свом пређашњем квалитету живота“, Аничине су речи које прецизно дочаравају колико су улози у оваквој пракси високи, а услови рада изузетно осетљиви. „Простора за грешку наравно да има, али ми морамо константно да комуницирамо и пратимо како се наши сарадници осећају у својим радним улогама, како њихов допринос никада не би постао терет или прилика за било какву регресију.“ Циљеви и мисија оваквог ангажмана су непроцењиви – мењање слике особа са потешкоћама у развоју, диверсификација њиховог доприноса друштву и брисање граница. Колико су грађани/ке Србије разумели потребу за оваквом иницијативом, говори чињеница да су се позиву за донирање паклица одазвали људи из целе Србије и да удружење до скоро није могло да користи целе две просторије од количине прикупљеног материјала.

Наша кућа - амбалажа од ручно прављеног папираДакле, завршни производ је шаролик и јединствен. Било да је гладак, који се користи за штампу, или рељефни у коме се на пример остављају трагови паклица, а који се чак више тражи од стране уметничких атељеа, самосталних уметника и слично, овај папир је производ од и за, или можда је тачније рећи ка заједници будућности.

Овакав начин производње смањује отисак угљен-диоксида у атмосфери, чува шумска пространства и доприноси запошљавању особа из категорије теже запошљивих особа. У Србији у којој се само 17 процената папира рециклира, овај допринос је немерљив. Но, визија удружења је шира од тих значајних бројева – идеја је промовисање онога што у Јапану препознају као културу папира. Стога је удружење већ сада ангажовано на сарадњи са Технолошким факултетом у Београду у проналаску вишекратног папира за доставу хране. Елан и инспирацију за следеће подухвате Аница описује следећим речима: „Ми као родитељи немамо времена за чекање да се ствари уреде. Системи су увек троми, али зато удружени, људи могу да мењају ствари“.

Управо у том смеру, Аница види будућност ове производње. Визија је двострука и тиче се ручне производње папира као хабова системских промена на плану живота особа са потешкоћама у развоју након што им премину родитељи, примарни старатељи. „Волела бих да буде десет оваквих производњи у целој Србији и да то буду примери циркуларне економије, мале производње, потпуно локалне, за одрживе заједнице“, Аничин је опис визије у којој промена неће потицати из Београда као центра, већ из мањих, локалних средина.

Сав овај труд, осим свакодневном побољшању положаја сарадника/ца и чланица у друштву, посвећен је оснивању фондације која би управљала имовином особе са потешкоћама у развоју након одласка родитеља. „Желим да креирам одговор на питање ‘Шта после нас?’, а то је кључно питање сваког родитеља.“ У садашњој пракси, након смрти родитеља, имовина се преписује држави, а живот особе постаје ограничен на врло монотону и неретко изоловану свакодневицу. Идеја за оснивање овакве фондације је да се живот особе не промени радикално и да се обезбеде основни, достојанствени услови за активан живот.

У ручној производњи папира, улоге су активне и деликатне – било да је у питању припрема паклица за даљу обраду, мешање са специјалном течношћу, а затим рад са ситом, након којег се у дрвеним рамовима из оквира избацује вишак воде и затим пресује будуће парче папира. Чудновато је посматрати како свако парче папира настаје. Након основне обраде, папир се у дрвеним рамовима суши на полици налик оној за књиге. Свако парче папира је прича за себе и у њему је радом утиснута мисија овог удружења и свих оних које оно окупља у својим залагањима за промене. Након изласка из производње, у рукама нових власника/ца, јединствено парче папира је спремно за исписивање нових и другачијих страница наших историја.

Наша кућа - процес ручне производње папира

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]