Влада Републике Србије
Суочена са све већим напуштањем села, Европа мора да обезбеди инвестиције и спроводи политику којом ће пољопривреду учинити привлачнијом, посебно младим људима. Политичка несигурност због недоследне пољопривредне политике Европске уније, међутим, одвлачи инвеститоре. Лоша инфраструктура, ниске зараде и мала покривеност интернетом демотивишу младе да остану на селу.
Сеоска подручја чине више од половине површине ЕУ, али не испуњавају своје економске и социјалне потенцијале. Незапосленост је велика, а популација је све старија јер се све више младих сели у градове у потрази за новим могућностима.
За оне који остају на селу, недовољно инвестирање у инфраструктуру ограничава економски развој због чега је још теже убедити младе да живот на селу може да пружи будућност због које вреди остати.
“Ако желимо да одржимо сеоска подручја у будућности, ако желимо да одржимо пољопривреду, морамо да привучемо младе људе”, изјавио је председник Европског савета младих пољопривредника Јанес Маес. “Млади треба да виде да вреди живети у сеоским подручјима, да се од пољопривреде може живети и издржавати породица”, рекао је Маес у Бриселу на скупу о развоју пољопривреде који је организовао EURACTIV.com.
Стивен Мередит из организације ЕУ за органску храну IFOAM верује да пољопривреда мора да буде у средишту политике сеоског развоја.
“Пољопривреда је кичма сеоских подручја. Ако немамо пољопривреднике биће још теже решити проблем сеоског егзодуса”, рекао је Мередит.
Зараде пољопривредника су сада, међутим, 40% просека широм ЕУ. Мање од половине сеоских подручја има приступ брзом интернету, што отежава сељацима да развијају посао и уводе иновације.
Све то одвраћа младе да се баве пољопривредом и да остану да живе и раде на селу.
Политичка несигурност спутава инвестиције
Директорка за сеоски развој у Генералном директорату Европске комисије за пољопривреду и сеоски развој Џозефин Лориз-Хофман сматра да је инвестирање у сеоску инфраструктуру у великој мери питање “политичке храбрости” у чланицама ЕУ.
ЕУ може да “обезбеди алат”, рекла је европска званичница, али земље појединачно морају да одлуче где и у шта да инвестирају.
Обезбеђивање новца за инвестиције, међутим није лако за земље ЕУ. Пека Песонен, генерални секретар удружења пољопривредника и професионалних пољопривредних организација Copa-Cogeca, за незаинтересованост инвеститора криви “недоследне” политичке одлуке ЕУ.
“Политичко окружење у Европи је једноставно превише нестабилно”, оценио је Песонен. Према његовом мишљењу, има много примера који показују да “ЕУ тврди да наука преовладава у креирању политика све док јој се не допадне конкретан исход”.
Комплементарност с другим политикама
У време када расте притисак на буџет за Заједничку пољопривредну политику и када би излазак Велике Британије из ЕУ могао да остави велику рупу у финансијама после 2020, учесници скупа су се сагласили да је важније него икад да се осигура да пољопривредници имају користи од низа политика ЕУ, изван Заједничке пољопривредне политике.
Лориз-Хофман је изјавила да би у циљу максималног искоришћавања доступних средстава, земље ЕУ требало да комбинују различите могућности финансирања из регионалних развојних и социјалних фондова ЕУ.
Према њеном мишљењу, престонице чланица ЕУ треба да имају унутрашњу дискусију о повећању комплементарности пројеката које финансирају и да обезбеде да буду корисни за сеоски развој кад год је то могуће.
Посланица Европског парламента из Хрватске Маријана Петир изјавила је да чињеница да је за четири године 80.000 младих Хрвата напустило домове, углавном на селу, да би радили ниско-квалификоване послове широм ЕУ показује да чланице и Заједничка пољопривредна политика морају да дефинишу приоритете у регионалном развоју тако да се живот и рад на селу не сматра “срамотним”.
Извор: EURACTIV.com, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар