Влада Републике Србије
Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Луј Брај рођен је 1809. године у месту Кувре, источно од Париза. Његов отац био је кожар, а Луј се одмалена играо у очевој радионици. Као трогодишњак, при једном покушају да шилом пробије рупу у парчету коже, оруђе је склизнуло и погодило га у око. Иако је одмах збринут, рана се инфицирала и проширила и на друго око. До своје пете године Луј је потпуно ослепео.
Његови посвећени родитељи побринули су се да добије најбоље могуће образовање и да се осамостали. Још као дечак савладао је самостално кретање селом уз помоћ штапова које му је отац израђивао.
У почетку, знање је стицао само усменим путем. Међу својим друговима издвајао се по лаком и брзом учењу, тако да је са десет година добио стипендију Краљевског удружења за слепу омладину у Паризу, где наставља школовање.
У новој школи научио је читање испупчених слова по методи коју је увео оснивач школе Валентин Ои. Пошто су се испупчена слова добијала отискивањем бакарне жице на папиру, овај систем није омогућавао студентима да науче да пишу. Брај је за писање писама родитељима користио кожне калупе које му је сачинио отац.
Књиге са испупченим словима биле су тешке, скупе за израду, и имале су велика ограничења. Поред овог метода постојао је и систем за тзв. „ноћно писање”, који је измислио капетан француске армије Шарл Барбије. Овај систем од 12 испупчених тачака и цртица користили су војници на бојном пољу за преношење тајних информација, јер није захтевао усмену комуникацију нити осветљење. Луј Брај се са овим системом упознао 1821. године, када је Барбије посетио школу за слепу децу у Паризу.
Брај је рано увидео значај писма и комуникације за слепе особе. „Нама није потребно сажаљење, нити подсећање да смо рањиви. Морамо бити третирани као једнаки – а комуникација је пут којим се то може постићи“, сматрао је Брај.
Већ као петнаестогодишњак, Луј Брај је створио нов систем за читање и писање намењен слепима тиме што је свео дванаест Барбијеових тачака на шест и извршио преправке које су омогућиле брже читање. Занимљиво је да је при изради тачака користио шило, оруђе које га је ослепело. Свој систем је објавио 1829, а проширио га и усавршио 1837, додајући и знаке за музику. Радио је и на развоју писаће машине за ово писмо.
(…)
Текст “Азбука под прстима” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар