Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Акциони планови за поглавља 23 и 24 чија је израда нужна за отварање тих поглавља требало би да садрже мере помоћу којих ће Србија учинити правосуђе независним, деполитизовати државну управу или спречити илегалне преласке границе, проистиче из предлога докумената о исходу скрининга за поглавља 23 и 24 у које је увид имао ЕурАктив Србија. Притом, Србија мора да обезбеди да њени ставови у вези са статусом Косова не представљају препреку нити утичу на примену правне тековине ЕУ у тим поглављима.Такође, према тим документима, Србија ће морати да се посебно позабави унапређењем положаја националних мањина за шта се препоручује израда засебног акционог плана.

Документа од 16. јула, које је порталу ЕурАктив Србија доставио Генерални секретаријат Савета ЕУ, поред препорука за остваривање одређених циљева садрже и мишљење чланица ЕУ о спремности Србије, односно о мерилима за отварање поглавља.

Како се наводи, отварање поглавља би могло да се размотри чим ЕУ закључи да су испуњена мерила која подразумевају израду акционих планова у областима обухваћеним поглављима 23 односно 24.

Под тим се подразумева да Србија припреми један или више детаљних акционих планова који ће садржати временски распоред, јасне циљеве и рокове, надлежне институције, као и процену трошкова и финансијских издвајања.

Србија, такође, мора да обезбеди да “њени ставови у вези са статусом Косова не представљају препреку нити утичу на примену правне тековине” у поглављима.

“Србија мора посебно да обезбеди да закони које усвоји, укључујући и њихове географске елементе, не буду у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом”, наводи се у оба документа које је Комитет сталних представника чланица ЕУ (COREPER) разматрао 24. јула.

Ти планови треба да се израђују у консултацијама са Европском комисијом, као и “на транспарентан начин уз учешће релевантних заинтересованих страна како би се обезбедила највећа могућа подршка њиховој примени”.

Циљ планова треба да буде потпуно услагашавање са захтевима у одређеном поглављу а Србија осим препорукама треба да се у тим плановима позабави и другим недостацима који су утврђени.

Комисија такође може да затражи од Србије да поднесе нове или измењење акционе планове ако се током преговора о том поглављу издвоји неки проблем.

Поглавље 23 – Реформа правосуђа и основна права

Србија треба да када је реч о поглављу 23 припреми акционе планове за област правосуђа, борбе против корупције и основних права, који треба да садрже мере за транспарентност процедура запошљавања и унапређења државних службеника на основу заслуга.

Заштита националних мањина

Када је реч о основним правима, инсистира се на томе да се Србија у посебном плану позабави заштитом националних мањина и да предвиди мере у области образовања, за употребу мањинских језика, омогућавање приступа медијима и верским службама на матерњем језику, као и мере за одговарајућу засупљеност у телима јавне управе.

Београд се позива да у плановима за поглавље 23 размотри те мере а да посебан план припреми најкасније до краја 2015.

Правосуђе

Србија мора да обезбеди независност, непристрасност, одговорност и ефикасност правосуђа, а једна од препорука јесте да систем избора, именовања и отпуштања судија, председника судова и тужилаца мора бити без политичког утицаја.

Потребно је и да се разјасне и примене прописи о систему насумичног додељивању случајева, као и програм за решавање заосталих предмета уводњењем других могућности за решавање спорова.

Србија мора да омогући ефикаснију примену пресуда, посебно у грађанским парницама.

Борба против корупције

Корупција је, према документу о исходу скрининга за поглавље 23, и даље присутна у многим деловим јавног живота и повод за озбиљну забринутост.

Иако је борба против корупције “високо на политичкој агенди и има побољшања на правном и институционалном плану, примена још није омогућила опипљив напредак на терену”, наводи се у документу.

Препоручује се шире политичко и институционално укључивање у ту борбу а пре свега утврђивање јасног система руковођења на високом институционалном нивоу у примени Стратегије борбе против корупције 2013-2018.

Нужно је и да се обезбеди ефикасна примена закона о конторли финансирања политичких странака и предизборних кампања, као и приступ информацијама од јавног значаја, посебно када је реч о споразумима о приватизацији, јавним набавкама, јавним трошковима и страним донацијама политичким странкам, укључујући и информције које се сматрају осетљивим.

Србија треба да предузме и кораке у циљу деполитизације државне управе.

Медији

Када је реч о медијима, у документима о исходу скрининга који су припремани пре доношења сета медијских закона у Србији у августу, наводи се да је потребна већа посвећеност примени Медијске стратегије из 2011. која предвиђа повлачење државе из власништва у медијима.

Констатује се и да државна средства намењена медијима не користе на транспарентан начина путем рекламирања.

Од Србије се тражи да заштити новинаре од претњи и насиља и предузме мере како би спречила да информације о истрагама које су у току цуре у медије.

Људска права

На плану људских права Србија треба да побољша услове у затворима, и створи услове да се држава не меша у унутрашња питања верских заједница.

Београд мора да више пажње посвети остваривању права на окупљање и то свих делова друштва, укључујући мањинске групе и ЛГБТ особе чија је манифестација Парада поноса забрањивана три године за редом из безбедносних разлога.

Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност

За поглавље 24 Србија треба да усвоји један или више детаљних акционих планова у девет области: миграције, азил, визна политика, спољне границе и Шенеген, судска сарадња у грађанским и кривичним стварима, полицијска сарадње и борба против организованог криминала, борба против тероризма, сарадња у области бробре против дрога, царинска сарадња и борбе против фалсификовања евра.

Визна политика

У документу се наводи да визна политика Србије није у потпуности у складу са стандардима ЕУ, укључујући са европском листом земаља за чије је држављане обавезна виза. Србија наиме дозвољава бевизни приступ држављанима којима је потреба виза за узлазак у ЕУ.

Истовремено је Србија добро усклађена са ЕУ у погледу безбедности докумената и виза, посебно са стандардима Међународне организације за цивилну авијацију. Поред тога, Србија ће, а уобичајено је шест месеци пред приступање, добити класификоване техничке спецификације о јединственом формату путничких докумената и виза, што ће бити разматрано када дође време за приступање.

У односу на Шенген, типови виза које Србија издаје нису у пуној мери усклађени са новим Визним кодом ЕУ и ту Србија мора да уложи више напора да би јој систем био потпуно компатибилан са ЕУ. Као пример се наводи да Србија не открива подносиоцу захтева за визу разлог зашто му је виза одбијена, што није у складу са правном тековином. Такође не постоји право на жалбу против такве одлуке. Та два елемента, како се наводи у документу ЕУ, кључни су елементи нове визне политике ЕУ.

Контрола границе

Српско законодавство у области спољних граница инспирисано је правним тековинама ЕУ и праксом али закони и административни оквир за управљање спољним границама нису потпуно у складу са стандардима ЕУ. Када буде мењала те законе, Србија мора да води рачуна о усклађености са ЕУ и у законе треба да уведе одредбе о фундаменталним правима и недискриминацији путника. Те измене закона треба да прати обука граничне полиције.

Од Србије се, када је реч о унапређењу заштите граница, тражи да размотри како да спречи илегалне преласке границе алтернативним путевима, посебно границе са Босном и Херцеговином.

Такође Србија треба и даље да буде потпуно опредељена за наставак нормализације односа са Косовом и спровођење свих споразума постигнутих у оквиру дијалога, укључујући сарадњу са Еулексом. На административној линији између Косова и Србије потребно је постићи, како се наводи, исти ниво контроле и безбедности као са другим суседима.

Борба против организованог криминала

Полицијска сарадња и борба против организованог криминала означени су као приоритет за Србију која мора да усвоји акциони план за ту област.

У домену полицијске сарадње акциони план треба да обезбеди и спровођење оперативног споразума са Еурополом и постављање једног официра за везу у Хагу док код борбе за организованим криминалиом Србија треба да развије стратешке планове и анализе и адекватан одговор закона на криминал, укључујући кроз концепт обавештајног рада полиције.

Такође Србија треба да се припреми за успостављање јединственог централизованог кривичног обавештајног система и безбедне платформе за комуникацију међу органима за спровођење закона, да усвоји и спроводи нову страгегију и акциони план за спречавање и борбу против трговине људима, као и да предвиди мере за јачање ефикасне заштите сведока.

Борба против тероризма

Законски оквир Србије за борбу против тероризма само је делом у складу са европским правим тековинама и Србија мора да уради више на том пољу, иако је ратификовала кључне међународне и инструменте Савета Европе.

У документу ЕУ наводи се да су капацитети Србије за борбу против тероризма, према распложивим подацима, адекватни претњи коју тероризам представља у Србији, међутим, Србија мора да настави да пажљиво прати ситуацији и доприноси међународној сарадњи на том плану.

Србија планира нову стратегију и акциони план за примену у борби против тероризма, као и нови закон о замрзавању имовине стечене од тероризма.

Борба против трговине дрогом

Када је реч о нелегалној трговини наркотицима, Србија је на путу хероина, канабиса и кокаина ка ЕУ и синтетичких дрога из ЕУ. Србија је, како се оцењује, развила оперативне капацитете за борбу против трговине дрогом али полиција и царина морају да наставе да улажу у модерне истражне технике, као и да сарађују на регионалном и међународном нивоу.

Царинска сарадња

У домену царинске сарадње Србија је активна на регионалном и међународном нивоу, нпр. у борби против нелегалне трговине робом попут наркотика, нафте и цигарета.

Ипак, закони на том плану су само делом сагласни правним тековинама ЕУ па Србија треба да развије ИТ стратегију за царинску службу која ће јој омогућити да се спреми за поштовање европских прописа, прошири истражна овлашћења царинских службеника и донесе план за примену конвенције Напуљ II након приступања ЕУ.

Спречавање кривотворења евра

Само делимично је законски оквир Србије у складу са европским и код борбе против фалсификовања евра где српски закони треба да се ускладе са европским, укључујући и са Женевском конвенцијом. Србија треба и да предложи мере за унапређење сарадње са Олафом, Еурополом и Европском централном банком.

Судска сарадња

Ни на плану судске сарадње у грађанским, привредним и кривичним стварима српско законодавствно није потпуно усклађено са европским. Оцењује се да ће коректно спровођење Стратегије о реформи правосуђа за 2013-18. бити кључно за изградњу администраивних капацитета Србије како би била у стању да спроводи европске законе.

Миграције и азил

Код миграција Србија мора да уложи знатне напоре и усвоји законе у складу са европским, поред осталог о издавању боравишних дозвола нерегуларним мигантима који желе да сарађују са надлежним властима. Такође Србија треба да уведе законске одредбе о санкционисању запошљавања илегалних миграната.

Србија на плану азила треба да обезбеди ефикасан приступ поступку азила, укључујући ефикасну регистрацију азиланата без обзира да ли су успели да добију смештај у центру за азиланте.

Аутори: М.П. и Ј.С.

Извор: www.euractiv.rs