Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Olivera Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

Настава у основној школи је врло сложен процес и треба му приступити из различитих углова. Најлакше је када испред себе имате ученике/це који/е су вредни/е, одговорни/е, способни/е, заинтересовани/е за рад, редовно и без тешкоћа извршавају своје обавезе, прате ваше инструкције. Наставник/ца на часу је особа која води одељење у одређеном смеру и која даје смернице ка заједничком циљу, али су ученици/е ти који, пратећи инструкције, долазе до одређених закључака. Али шта радити када нису сви/е ученици/е у могућности да испуне оно што је наставник/ца замислио/ла? Како пронаћи одговарајући пут, а постићи задати циљ? Један од већих изазова је истраживачка метода рада на часу.

Истраживачка метода подразумева да наставник/ца изабере тему (тема може бити предложена и од стране ђака), затим самостално трагање ученика/ца за чињеницама, проналажење релевантних веза и односа међу подацима, преструктурирање података, редефиницију и самостално долажење до резултата који су често неочекивани. Ова метода рада омогућава постепено и потпуно укључивање ђака у наставни процес, што доводи до разумевања наставних садржаја кроз постављање питања, анализу и критичко мишљење. Формирају се пожељне стратегије решавања проблема у реалним животним околностима и сналажење у новим и често непознатим ситуацијама. Тада се истиче истраживачко умеће ђака, али се од њих очекује примена сложенијих вештина, повезивање постојећих знања из различитих области.

Често наставник/ца не зна са сигурношћу до каквог финалног резултата може доћи са ђацима у оваквим околностима, јер ученици/е имају велику слободу у раду, излази се из класичних оквира наставног и сазнајног процеса и могућности су неисцрпне. Искуства су показала да оваква метода рада доводи до постизања високих постигнућа ђака, али и до веће одрживости тог знања кроз време. У истраживачком раду важни су креативност и умешност ђака, досетљивост и ниво заинтересованости за саму тему.

Постављање истраживачких питања на почетку је најважније. Давање смерница ђацима, развијање иницијативе, сарадње и стваралаштва такође је кључно, чиме се јачају компетенције како наставника/ца тако у ученика/ца.

Оно што посебно усложњава овакав начин рада је када у одељењу постоје ученици који имају потешкоћа у савладавању наставних садржаја. Пред наставником/цом је још већи изазов тада, јер те ученике/це треба укључити у рад и помоћи им да постигну одређене циљеве и да дођу до одређених закључака, а уједно треба ускладити њихове могућности са задатом темом.

У седмом разреду основне школе на настави српског језика и књижевности се обрађује књижевно дело „Дневник Ане Франк“. У том узрасту ученици/е још увек из предмета Историја нису учили о Другом светском рату, стога улазе у ову тему без предзнања.

Тако се и појавила идеја да се ово изузетно значајно дело обради на мало другачији начин – путем истраживачког процеса. Две недеље је трајао читав процес и посебно је занимљиво да сам овај пристуо применила 2013. године као огледни час када су ИКТ алати у настави били у повоју на нашем образовном небу. Ко је била Ана Франк? Када је живела? Шта сам сазнао о прогону Јевреја и холокаусту уопште? Шта би се десило са овом девојчицом да није било рата? Колико смо она и ја слични? Зашто је писала дневник? Како би било да је Ана Франк моја школска другарица? Да ли бих се дружио/ла са њом? Какви би јој били профили на друштвеним мрежама? Како би проводила слободно време? То су нека од истраживачких питања до чијих одговора је требало доћи. Ђаци су бирали чланове/ице својих подтимова према томе са ким би волели да раде. Постојала су два услова: подтимови су били сачињени тако да је сваки имао и ученика/цу са потешкоћама у учењу и обавезно је било коришћење ИКТ алата у раду.

Сам истраживачки процес је био интересантан, прикупљање материјала и доказа о одређеном сегменту се сводило на претраживање података на интернету, ишчитавање самог дневника, као и посете школској библиотеци у којој су се прелиставале књиге историјског садржаја. Ученици/е са потешкоћама у савладавању наставних садржаја требало је да учествују у сваком сегменту рада, ни из једног сегмента процеса није требало да буду искључени. До изражаја је дошао тимски рад различитих ђака са другарима и велика жеља да се задаци успешно заврше и да приликом извештавања сви подједнако, раме уз раме, стану и образложе шта су открили и научили, као и да то пренесу својим вршњацима/кињама.

Инклузија у учионици није дати ђаку посебан папир са прилагођеним задацима, припремљеним према индивидуалном образовном програму, већ пуно укључивање у све активности у којима учествују сви ученици/е. Тако је инклузија сврсисходна и брише баријере између ђака. На тај начин учимо ђаке да ћемо кроз живот увек поред себе имати пријатеља или сарадника/цу који ће се на први поглед само разликовати од нас, али који може, уз међусобно разумевање, равноправно са нама да учествује у свему. Места има за сваког и свако има своје место у стасавању и у животу.

Једна ученица је открила на интернету, рецимо, кратак филм на коме је забележена Ана Франк на прозору своје куће у Амстердаму у којој је била затворена. Читава група је била задивљена овим податком и самим филмом, а ученица је уживала презентујући тај филм са националне италијанске телевизије својим друговима и другарицама. Резултати истраживачког рада су били врло задовољавајући и сваком је пружена прилика да се искаже у ономе у чему се добро сналази. Направљена су „врата“ Тајног скровишта Ане Франк и ту су се посебно истакли ученици са потешкоћама у учењу. Једна ученица је поставила идеју, а затим су јој се придружили и остали ђаци. Укључили су се ученици/е из различитих подтимова, али за мене као наставника је посебно важно било то што је иницијатива добила искрену подршку свих ђака. Реч је било о пластичној завеси на којој су биле закачене фотографије Ане Франк, њен потпис, одломци из дневника, слика куће у којој је живела. Од посебне важности је био тај кутак у учионици. Ученици/е који/е су радили/е тај део су осетили/е повезаност са девојчицом свог узраста која им је била заправо доста слична. Били су поносни на њу што је написала дневник, а посебно су били поносни на себе што су све то уобличили. Они су уз помоћ наставника открили/е ИКТ алат Padlet и остављали на овој виртуелној огласној табли утиске својих другара и другарица о дневнику и о животу Ане Франк. Padlet је дигитално платно, односно апликација за креирање онлајн огласне табле. На часу су ђаци то и презентовали. Били су део заједнице са својим вршњацима/кињама и њихов рад је био драгоцен. Израђене су различите презентације и панои о холокаусту, урађен је онлајн стрип, два квиза са питањима о Ани Франк, отворена је страница замишљене другарице Ане Франк на Фејсбуку, писан је одељенски дневник, урађене су анкете о томе колико их је заинтересовао овакав начин рада. У свему томе су учествовали подједнако ученици/е са потешкоћама у учењу.

Данас су то велики, одрасли људи. Сигурна сам, као њихов наставник, да им је то истраживање помогло на више начина: били су део групе, нису одвојени од осталих ђака, „тешки“ ИКТ алати су заправо били само средство за рад и омогућили су одлично дружење и јачање информатичких знања и вештина, њихове идеје су прихваћене, њихове презентације су се препричавале, сазнали су много о нечему о чему до тада нису знали, били су равноправан део истраживачког тима.

Истраживачка метода рада јесте изазов за све учеснике наставног процеса. Међутим, она пружа неисцрпне могућности, даје велики потенцијал у проналажењу информација и извођењу закључака. Инклузија ђака која имају потешкоћа у учењу у овакав процес рада је веома захвална и, радећи на овакав начин, истичу се њихове способности и креативност, а задовољство је обострано.

———-

Текст „Ана Франк – Истраживачки рад” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Оливере Станковић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.