Влада Републике Србије
У Србији су 2013. године идентификоване 92 жртве трговине људима, од којих су скоро половина били малолетници, речено је 15. јануара агенцији Бета у невладиној организацији Астра. Број откривених жртава је 16% већи него у 2012. години, а скоро све жртве су српски држављани, наводе у тој невладиној организацији. Подаци полиције доступни Астри показују, међутим, другачију статистику за 2013. годину, јер говоре о 45 идентификованих жртава. Проблем у Србији представља, како наводе у Астри, мали број судских поступака за трговину људима и благе казне.
Елена Крсмановић из Астре рекла је да су скоро све жртве које су идентификоване у прошлој години српски држављани и да су искоришћаване и на територији Србије.
Према подацима Астре, у 17% случајева жртве су идентификоване пре него што је њихово искоришћавање почело, док се у осталим случајевима радило о сексуалној експлоатацији (41%), радној експлоатацији (29%), принуди на просјачење (14%), принудном браку (13%) и принуди на вршење кривичних дела (3%).
У три случаја жртве су експлоатисане вишеструко, комбинацијом различитих видова искоришћавања.
Елена Крсмановић казала је да је у односу на 2012. годину број жртава порастао за 16%, а да су откривене особе, осим у Србији, искоришћаване у Белорусији, Италији, Француској, Аустрији, Швајцарској и Хрватској.
“Поред тога, преко Астра SOS телефона идентификован је велики број радника из Србије који су били експлоатисани у Русији, на градилиштима у Сочију”, рекла је Елена Крсмановић.
Подаци полиције доступни Астри показују, међутим, другачију статистику за 2013. годину. Према подацима Министарства унутрашњих послова, идентификовано је 45 жртава, откривено је 68 кривичних дела и 68 извршилаца, а поднето је укупно 30 кривичних пријава.
Мало поступака и благе казне
Елена Крсмановић је оценила да је и даље највећи изазов за актере посвећене борби против трговине људима успешна идентификација, адекватно процесуирање случајева и пружање свеобухватне помоћи жртвама.
“Само мали број случајева добије свој епилог на суду, а трговина људима се врло често не препозна или се преквалификује у неко друго кривично дело, попут посредовања у проституцији”, казала је Елена Крсмановић.
Анализа судских пресуда од 2005. до 2010. године коју је урадила Астра, показала је да је просечна затворска казна за трговца људима свега 22 месеца затвора, што је испод законског минимума.
Елена Крсмановић је нагласила да је неопходно пратити нове трендове и облике трговине људима, како би се пронашли ефикаснији начини кажњавања.
“Примера ради, иако је број жртава радне експлоатације у порасту, ови случајеви ретко заврше на суду, а познато нам је да је донета само једна пресуда за овај облик експлоатације и то ослобађајућа”, казала је Крсмановићева.
Она је оценила да је приоритет унапређивање положаја жртава трговине људима и остваривање њихових права, јер у томе у последњих неколико година није постигнут велики напредак.
Последњи случај трговине људима откривен је 14. јануара, када су на тлу Шапца и Београда ухапшене четири особе које су осумњичене да су једну девојку врбовали за проституцију. Девојка је пронађена у једном стану у Шабцу, а план је био да се пребаци у Солун где би била предата подводачима у Грчкој.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар