Влада Републике Србије
Преносимо саопштење за медије Аутономног женског центра:
“Дан након 8. марта десила су се два убиства жена, у Пожаревцу и Новом Пазару, од чега је прво почињено од стране полицијског службеника. Убиства жена у породично-партнерском контексту никада нису изоловани инциденти, увек им претходи континуирано мушко насиље према женама. Зато је и основана сумња да су чланови заједнице и/или институција имали сазнања о томе, а нису реаговали или то нису учинили адекватно. Од почетка године до данас, у Србији је убијено 6 жена од стране партнера/чланова породице. Захтевамо од институција да савесније и на време реагују на сваку сумњу и пријаву мушког насиља према женама!
Случајеви фемицида почињени од стране полицајаца нису реткост у Србији. Почетком ове године сведочиле смо покушају убиства супруге од стране полицајца у Богатићу. Раније: полицајац у пензији убио бившу партнерку у Смедереву (2014), бивши полицајац убио супругу у Новом Пазару (2013), полицајац убио бившу партнерку у Смедеревској Паланци (2010), полицајац убио бившу партнерку у Ваљеву (2009).
Иако је Република Србија ратификовала Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици још у октобру 2013. године, до данас нису уведене обавезне процене и управљање безбедносним ризицима од стране тужилаца и представника других релевантних институција које сарађују са тужилаштвом, а које су у складу са чл. 51 ове Конвенције.
Добро је позната чињеница да три фактора ризика, да учинилац поседује оружје (или му може лако приступити), да је жртва/оштећена напустила (развела се) од учиниоца насиља, и да је током заједничког живота било љубоморе или контроле партнерке, девет пута чешће, у односу на друге околности, доводе до смртних исхода.
Као што је АЖЦ навео и у предлозима за израду новог Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација (2016-2010), за жене постоји значајно већи безбедности ризик када су учиниоци насиља припадници снага безбедности, укључујући мању доступност заштите: припадници снага безбедности поседују службено оружје, обучавани су за насиље, састав и култура служби је доминантно мушки, што условљава дирекну и индиректну подршку и солидарност између мушкараца; жене заштиту траже од органа у којима су њихови супружници/партнери запослени, или са којима учиниоци имају колегијалну повезаност (формалну и неформалну), што води заташкавању насиља.
Сматрамо да је тужилаштво морало препознати ове факторе ризика и предузети посебне мере, уз заштиту података о личности, као и информисање унутар система. Позивамо на хитно усклађивање процедура са члановима Конвенције и системско испитивање безбедносних ризика како бисмо спречили даља убиства жена од стране припадника безбедносних служби.
Од Министарства унутрашњих послова тражимо да са дужном пажњом размотре и усвоје процедуре које би женама олакшале пријављивање насиља почињеног од стране њихових службеника.”
Извор: www.azc.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар