Влада Републике Србије
Први кораци у информатици (Фото: И. П.)
Девојке са подручја бољевачке општине научиле су да припремају стара традиционална јела и да испредају вуну, док су момци засукали рукаве и вешто баратајући алатима прикупили нова знања о старим занатима. Млађе генерације морале су да се одуже старијима за све обуке, уводећи старије суграђане у свет савремене технологије кроз курс информатике. Овако је изгледала реализација пројекта „Стара јела и златне руке за наше унуке“ који је у Бољевцу спроведен у оквиру програма „Доброта“.
У оквиру програма „Доброта“, који Државна лутрија Србије организује у сарадњи са Балканским фондом за локалне иницијативе (BCIF), износом од 360.000 до 400.000 динара подржан је пројекат Удружења пензионера и инвалида рада општине Бољевац „Стара јела и златне руке за наше унуке“.
– Задовољан сам зато што смо анимирали доста и младих и старих и у опустелим селима бољевачке општине, где се нешто лепо и необавезно дешавало – каже Звонко Марковић, један од организатора.
Неки од учесника радионица одушевљени су начином реализације и сви се радо присећају часа информатике који је старијој групи приближио савремену технологију, иако је било и потешкоћа приликом отварања нових фолдера.
Девојке се уче плетењу (Фото: И. П.)
– Ово је јако лепа акција у којој смо ми пре свега старијима приближили рад на најсавременијој технологији, док су они нама показали како се кувају традиционална јела. Сви смо се највише забавили када смо држали радионицу за рад на компјутерима. Деке и баке су показале зачуђујућу спретност и ентузијазам приликом учења првих информатичких корака. Било је дирљиво и, на тренутке, врло духовито – каже осамнаестогодишња Снежана Пајкић.
– Радионице су биле супер јер сам та јела спремала после дуго времена. Прве радионице су биле најзанимљивије када смо младе девојке учили како се ради с вуном. У Сумраковцу, одакле долазим, има јако мало деце, али су сви они ипак учествовали у радионицама, а младе девојке су највише тражиле да науче да плету – каже Жикица Костић (61).
И док су девојке са варјачама и предивима у рукама прихватале сваки савет, мушка група старијих учесника пројекта имала је мало тежи посао да млађим момцима покаже старе занате и како се користе стари алати.
Први пут раде са преслицом (Фото: И. П.)
– У овом пројекту сам поред старих заната научио доста и о сарадњи са старим људима. Ми смо њима држали обуку за рад на рачунарима, а они су нас учили ономе што су сви почели да заборављају, посебно млади. Нисам могао да верујем када сам видео колико ти људи имају енергије и сада, када сам мрзовољан, сетим се њих и њиховог ентузијазма – каже двадесетседмогодишњи Богдан Симић.
– Присетили смо се старих ствари, иако припадамо старијој гарди почели смо и ми да их заборављамо, па смо успели и себе и децу да подсетимо како све то изгледа. Мени су компјутери непознати, јер их није било у моје време, а сада се лепо осећам када сам научио нешто ново, и то баш од младих људи – каже Илија Благојевић (59).
Учесници пројекта су имали пуне руке посла, али стечено знање и искуство је за њих непроцењиво, што су потврдили током саме реализације, уз најаву да ће се потрудити да организују још оваквих међугенерацијских дружења.
Аутор: Иван Поповић, извор: Блиц
pdf [3 MB]
Оставите коментар