У оквиру пројекта „Оквир тела” групе „Хајде да…” одржаване радионице и постављене две професионалне плесне представе у којима су главни извођачи особе са инвалидитетом.
Савремени плес у односу на стандардни, није одређен формама и задатим елементима. Подстицајан како за уметнике тако и публику, која увек може да очекује неочекивано, савремени плес је захваљујући пројекту „Оквир тела” који је покренула група “Хајде да…” 2008. године постао средство инклузије особа са инвалидитетом у позоришту.
Одржавањем радионица и продукцијом две професионалне представе „Крива за Гауса ” и „Ресет”, шансу да постану део „живота на даскама” добиле су особе која користе колица, слепе и слабовиде, особе са оштећеним слухом. За две године и 15-так извођења у Београду, Параћину, Подгорици, Новом Саду око 90 так особа било је укључено најпре у радионицама а од њих најталентованији у стварању комада.
Потврда о квалитету стигла је овог лета када је на 37. Интернационалном фестивалу савременог и новог театра у Новом Саду представа „Ресет”награђена за „Специфичну изражајност у граничном подручју између позоришта и осталих уметности и стваралаштва у најширем смислу”.
Како каже Марко Пејовић, аутор пројекта и менаџер Сектора за интеркултурално учење у групи „Хајде да …”, рад на обе представе је конципиран да буду равноправно, током читавог процеса настајања, укључене особе са инвалидитетом.
– Прве године у радионицама смо радили одвојено са групама у којима су били најпре људи који користе колица, слепи и слабовиди и плесачима који су глуви и наглуви. Да би професионални играчи и остали укључени уметници могли да сазнају како се, на пример, слепа особа креће по сцени, на пробама су вежбали са повезима преко очију, објашњава Марко Пејовић.
Пројекат су помагали београдски Секретаријат за културу, министарства за људска и мањинска права, рада и социјалне политике, и поједине компаније. Нажалост, у години када су освојили награду, средства нису обезбеђена за наставак пројекта.
Један од глумаца је Данијел Тодоровић, студент Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију. Млади Панчевац од седме године има прогресивно опадање вида. Активан у спорту, раније у школи „Вељко Рамадановић” у фолклору, каже да му није било тешко да се окуша у савременом плесу. –
Признаје и да су му од узбуђења, после премијере одржане 10. децембра – на Међународни дан људских права, кренуле сузе. Режирали су редитељи са сензибилитетом за рада са особама са инвалидитетом: Борис Чакширан, Сања Крсмановић Тасић и Даница Араповић. Током радионица гостовала је светска трупа „Цанду Цо”у којој су такође уметници особе са инвалидитетом.
Оставите коментар