Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

ЕУ остаје привржена политици проширења, а у том процесу неће бити могући компромиси, речено је 1. октобра на четвртом Београдском безбедносном форуму. Оцењено је и да ће земљама региона бити потребно више деценија да достигну ниво развоја за који су садашњим чланицама ЕУ били потребни векови, али и да на Западни Балкан не треба гледати као на периферију. Учесници скупа су оценили да земље у суседству ЕУ имају право да бирају саме свој пут, али и да је Русија важан стратешки партнер Уније и да је потребно наћи заједнички језик са том земљом. На форуму је представљено и истраживање Немачког Маршаловог фонда које је показало да грађани европских држава желе независнији приступ у трансатлантским односима, док Американци сматрају да је боље поделити терет.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је 1. октобра да ЕУ остаје привржена политици проширења и да ће тај став потврдити у Стратегији проширења која ће бити објављена 8. октобра.

“Нова Комисија биће једнако привржена проширењу, имајући у виду да је проширење у средишту онога чиме ће се бавитити комесар (Johanes) Хан као приоритетима. Уверен сам да ће и у Стратегији проширења чланице поновити своју посвећеност проширењу”, рекао је Девенпорт другог дана Београдског безбедносног форума.

Председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента Елмар Блок рекао је да су политике проширења и суседства важне и додао да је затражио од новог председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да промени део назива вудућег комесара за те политике из “преговоре о проширењу” у “проширење”.

На скупу који су организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику, Блок је рекао и да у политици проширења неће бити компромиса већ да ће свако морати да испунавања своје обавезе, које у случају земаља које се придружују представљају Копенхашки критеријуми.

Премијер Александар Вучић је поновио на скупу да Србија наставља свој европски пут јер је то најбоље за њу и њене грађане.

Он је на отварању форума, коментаришући изјаву комесара Хана да током његовог петогодишњег мандата неће бити нових проширења Уније, рекао да то за Србију није изненађење и да ће она, упркос томе, наставити реформски пут, како би све задатке окончала до краја 2018, након чега је, оценио је, “све на другима”.

“Ако не може за пет година (да Србија уђе у ЕУ), за пет година и један дан може, и ми се надамо да ће Србија бити прва новопримљена земља у ЕУ”, рекао је Вучић.

Русија као важан партнер

О позицији Србије у међународним оквирима, српски премијер је истакао да је Београд на путу ка ЕУ, али и да има и жели добре односе с Русијом, и да тај став неће мењати.

“Поштујемо све што ЕУ донесе. Али, знате, и они у ЕУ имају различита мишљења по појединим питањима. Пет земаља ЕУ није признало независно Косово и неће да призна. Извините, ми нисмо део ЕУ и нико нас није питао ништа за санкције Русији. Ово је наша политика и не мењамо је”, истакао је Вучић.

Блок и Девенпорт су истакли да земље у источном суседству ЕУ, попут Украјине или Молдавије које су са Унијом потписале споразуме о придруживању, треба да саме бирају свој пут.

Шеф Делегације ЕУ у Србији је указао и да Унија мора да има реалистичан приступ у односима с Русијом, као важним партнером. и да треба да ради на томе да Русија не доживљава политику проширења или суседства као угрожавање њених интереса.

“Не сме се изгубити из вида да ће Русија бити суштински важан партнер у будућности ЕУ и њених чланица и да мормо да осигурамо да приступамо томе на реалистичан начин, имајући у виду евенутална партнерства, као и вредности или одсуство заједничких вредности, како бисмо утврдили где су заједнички интереси”, рекао је он.

Као изазове у свету због којих би са Русијом требало наћи заједнички језик, Девенпорт је навео Иран, промене климе и енергетику.

Балкан није периферија

У расправи на тему “ЕУ и њена периферија”, Девнепорт и шефица тима Србије у преговорима са ЕУ о чланству, Тања Мишчевић оценили су да земље Западног Балкана не треба да се осећају као периферија у односу на ЕУ.

Мишчевић је рекла да, док су у ЕУ донекле заборављени идеали на којима је основана, то није тако на Западном Балкану који на Унију гледа као на модел, а не само на економску силу.

“Зато не треба да себе доживљамо као периферију, већ као неког ко је спреман да се мења и жели да у једном тренутку потане чланица. Да ли ће се то десити сутра? Не, као ни за пет година. Али то није било могуће ни у случају садашњих чланица којима су били потребни векови да достигну садашњи ниво”, рекла је она.

Али, Тања Мишчевић је оценила да пред земљама Западног Балкана нису векови, већ 20 до 30 година да достигну тај ниво развоја.

По њеним речима, будуће чланице неће одмах по присутпању остварити пуну интеграцију, с обзиром да ЕУ има више нивоа интеграције, попут каснијег укључивања у монетерну Унију или Шенгенски простор слободног кретања људи и робе.

Трансатлантски односи

Прво дана скупа, 30. септембра, на форуму је представљено истраживање Немачког Маршаловог фонда које је показало да грађани европских држава желе независнији приступ у транатлантским односима, а Американци сматрају да је боље поделити терет.

Истраживање којим су обухваћени САД, Русија, Турска и 10 чланица ЕУ показује да је у Унији с престанком мандата америчког председника Џорџа Буша порасла подршка да САД презуму вођство, док је у САД до прошле године опадала подршка томе да ЕУ презуме вођсто, али је она прошле године опет порасла.

Подршка америчкој спољној политици доласком председника Барака Обаме, скочила је у ЕУ, посебно у Немачкој где је 2009. била 92%, али је то значајно пало прошле године, што је према речима сараднице Немачког Маршаловог фонда Констанце Штелценмилер, последица открића о прислушкивањима америчке Национале безбедносне службе.

Према овом истраживању, америчка спољна политика и даље ужива већу подршку у ЕУ него у САД.

Када је реч о жељи за већим независним приступом у транслатрлантским односима, она је највише изражена у Грчкој, а најмање у Пољској. Највећа промена је забележена у Немачкој по том питању, пошто је за 17 процентних поена на 57% порастао проценат Немаца који желе независнији приступ.

Извор: Бета, EurActiv.rs