Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Земље региона у претходне две године нису оствариле помак у приближавању нивоа економске активности и благостања становништва просеку ЕУ, показали су подаци европске статистичке службе Еуростат. У случају Србије, бруто домаћи производ по становнику у 2013. је био 2,8 пута нижи од европског просека, док је стварна потрошња по становнику, којом се мери стандард становништва, нижа за скоро два и по пута. Најбогатије земље ЕУ су Луксембург и Немачка, а најсиромашније Бугарска и Румунија.

Србија је по БДП-у по становнику на 36% европског просека, што је благ помак у односу на 2011. када је била на 35% просека, док је по стварној потрошњи по становнику на 43%, без помака. Србија је на садашњем нивоу била и 2008. године.

У региону најбоље стоји Црна Гора, са БДП-ом од 42% европског просека и потрошњом по становнику од 52%.

Следећа је Србија, а затим Македонија са БДП-ом по становнику од 35% и потрошњом од 41%.

На зачељу су и даље Босна и Херцеговина, са 29% просека по БДП-у и 38% по потрошњи, и Албанија са 30% просека по БДП-у и 36% по потрошњи по становнику.

БДП по становнику се, као показатељ економских активности у поређењу са бројем становника, често се користи као мерило богатства друштва. Еуростат користи податке усаглашене са паритетом куповне моћи, како би се поредиле различите земље.

Стварна појединачна потрошња је, како наводе у Еуростату, бољи показатељ стандарда, будући да укључује сва добра и услуге које су појединци потрошили, независно од тога да ли су за њих платила домаћинства, држава или непрофитни сектор. Тиме се у проценама брише разлика између земаља са различитим здравственим и образовним системима.

Земље региона су и даље по овим показатељима мање развијене и од најсиромашнијих чланица ЕУ, Бугарске и Румуније.

Најбогатији Луксембург, најсиромашнија Бугарска

Међу чланицама ЕУ убедљиво прво место држи Луксембург, са БДП по становнику 2,64 пута вишим од просека ЕУ и стварном потрошњом већом за 38 процентних поена. На висок БДП Луксембурга, међутим, утичу радници који нису становници те земље. Много их је, повећавају на БДП, али се не рачунају као становници када се обрачунава БДП по становнику, тако да овај показатељ треба ставити у тај контекст.

Редослед земаља сличан је као и две године раније. Тако Аустрија, Немачка, Шведска, Холандија, Ирска, и Данска имају БДП по становнику између 20 и 30% виши од просека, а Белгија и Финска између 10 и 20% виши. Најближи просеку су Велика Британија са БДП-ом по становнику 6% вишим и Италија са 2% нижим од просека.

У самом дну су Бугарска са 47% европског просека и Румунија са 54%, а следе Хрватска са 61% и Мађарака са 67%.

У свим земљама региона потрошња по становнику је ближа просеку ЕУ него БДП по становнику. Раскорак иде до 10 процентних поена у Црној Гори, а најмањи је у Македонији и Албанији, по шест процентних поена.

У ЕУ осам земаља са највишим БДП по становнику има мању потрошњу по становнику у односу на просек.

У земљама у којима је потрошња виша од БДП-а по становнику раскорак у ЕУ иде до 7 процентних поена, колико износи у Великој Британији и Грчкој.

Написао: С.В., преузето са www.euractiv.rs