Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија ће након шест година чекања добити Закон о бесплатној правној помоћи, али ће у њему по оцени Комитета правника за људска права Јуком остати значајна ограничења, попут забране пружања помоћи у прекршајним поступцима и прекомерног сужавања круга пружалаца услуга. У Министарству за сада нису желели да износе тачне процене финансијских средстава потребних за примену закона, мада је Акционим планом за поглавље 23 у преговорима са ЕУ предвиђено око 5,6 милиона евра годишње за прве три године.

У Министарству правде ЕурАктиву је речено да ће је урађен Нацрт закона и да је планирано да се усвоји до краја године и примењује од 1. јануара 2018. Како наводе, ранија примена није могућа јер је потребна припрема административних капацитета за спроводјење закона и обука за примену.

„У наредном периоду планирано је и организовање јавне кампање у оквиру које ће се грађани информисати о новом закону, условима које треба да остваре корисници бесплатне правне помоћи и другим значајним питањима за примену закона“, наводе у Министарству.

У Министарству наводе да је током израде нацрта спроведена јавна расправа, да је мишљење дала и Европска комисија, и да је текст накнадно измењен.

До бесплатне правне помоћи и уз плату од 30.000

Европска унија тражи од Србије доношење овог закона, који је и један од услова за напредак преговора са ЕУ, предвиђен Акционим планом за поглавље 23. Акционим планом било је предвиђено да се закон усвоји у трећем кварталу 2016, што је рок који је већ пробијен.

Најновија верзија закона, која ће вероватно ући у скупштинску процедуру и у коју је ЕурАктив имао увид, предвиђа могућност бесплатне правне помоћи за шири круг корисника у односу на раније верзије овог прописа, па је по оцени Јукомовог стручњака Милана Филиповића круг корисника задовољавајући.

Истакао је да је важно да је предвиђена бесплатна правна помоћ за оне које би трошкови поступка могли економски да угрозе и оценио, истичући да је реч о његовој личној процени, да би то решење омогућило да бесплатну правну помоћ траже и људи за стандардним приходима у Србији од 20 до 30 хиљада динара.

„Ово је доста важно јер су услови за социјалну помоћ код нас доста рестриктивни и сама социјална помоћ је доста ниска, око 7.000 динара месечно, тако да би ова одредба проширила круг потенцијалних корисника с обзиром на високе адвокатске тарифе, високе трошкове поступка, на доста широк круг људи“, навео је он.

У новом нацрту који је тренутно у оптицају предвиђено је да поред корисника социјалне помоћи право на бесплатну правну помоћ имају и особе које би због плаћања правне помоћи осиромашиле и стекле услов на социјалну помоћ, као и низ посебних категорија попут жртава породичног насиља, тортуре и трговине људима, азиланата и избеглица, особама о чијој пословној способности се води поступак и деци у систему социјалне заштите.

Непотребна ограничења

Са друге стране, у Јукому имају примедбе на забрану правним клиникама, јавним бележницима и службама за подршку жртвама и сведоцима да пружају правну помоћ, попут пружања правног савета о поступку и састављања поднеска, и сматрају да је такво ограничење непотребно.

„То видимо као ману овог приступа јер се велики део бесплатне правне помоћу коју ми пружамо састоји у пружању савета везаних за судске поступке и писања поднеска“ наводи он. Јуком већ годинама има пројекат пружања бесплатне правне помоћи.

„Одете у правну клинику и треба вам рецимо предлог за извршење за заостале алиментације, то вам студент права не може урадити, иако објективно то може да уради квалитетно, али то по овом закону није могуће“, рекао је он, додајући да се доста случајева односи баш на алиментацију.

Правним клиникама дозвољено је да пружају само правну подршку, односно опште правне информације, правне савете и почетне правне савете који се не односе на поступак пред судом, док правну помоћ која укључује правне савете о судском поступку и писање поднеска могу да пружају адвокати, службе правне помоћи у јединицама лојалне самоуправе и неладине организације које се баве заштитом људских права и слобода.

Филиповић сматра да је лоше што је бесплатна правна помоћ онемогућена у прекршајним поступцима у којима није запрећена казна затвора и објашњава да у тој области има поступака који су значајни јер су потребне промене закона.

„То је нама јако проблематично као пружаоцима бесплатне правне помоћи јер велики број наших стратешких случајева у којима се ми залажемо за измену закона јесу управо прекршајни поступци за које није запрећена казна затвора, на пример према Закону о јавном окупљању”, навео је Филиповић.

Указао је и на високе казне од 50.000 до 500.000 динара за кршење тог прописа.

Зашто оволико чекамо

Право на бесплатну правну помоћ предвиђено је Уставом из 2006. године, а Уставном стратегијом из 2010. прецизирано је да ће за остваривање тог циља бити донет закон о бесплатној правној помоћи, подсећа Филиповић.

„Сада је 2016. година и питање је зашто се чекало толико дуго од 2010. Неколико нацрта је у међувремену измењено, можемо нагађати који конкретни разлози су у питању, али пре свега као један од разлога можемо истаћи погрешну перцепцију од стране адвокатуре да је доношење овог закона противно њиховим интересима”, навео је он, истакавши да је реч о његовим претпоставкама.

Људи којима би била пружена бесплатна правна помоћ првенствено су корисници социјалне помоћи и они који су близу таквог материјалног стања, као и особе којима су угрожена права, наводи стручњак Јукома, додајући да то углавном нису они који би себи могли приуштити услуге адвоката што значи да нема везе измедју овог закона и интереса адвокатуре.

Оценио је да је могући разлог одлагања и финансијско оптерећење које ће то представљати за државу, али уз напомену да би на дужи рок бесплатна правна помоћ могла да помогне да се растерети судство јер медијација и информације о трајању и трошковима поступка постају доступнији ширем кругу људи.

„У основи велики број људи покреће судске поступке а није свестан дужине трајања и трошкова поступка и у једном тренутку остаје без пара, али после много година и без повољног исхода по њих. Тако да уколико се пре покретања поступа објасни све, као што ми чинимо у оквиру бесплатне правне помоћи, највероватније неће покретати поступак и покушаће да мирно реши спор”, навео је Филиповић.

Тешко је проценити колики износ је држави потребан за бесплатну правну помоћ, додаје он. Акционим планом за поглавље 23 предвиђено је око 5,6 милиона евра годишње за прве три године, док у Министарству за сада нису желели да износе тачне процене.

На питање да ли мисли да би и о новом нацрту закона требало организовати јавну расправу, Филиповић каже да су у Србији јавне расправе „углавном начин да се да легитимитет предлогу закона“ и да се у већини случајева предлози не прихвате.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs