Пише: Петар Стојановић (Блог о социјалном укључивању)
Током 2012. године медији у САД и Европи посветили су велику пажњу феномену познатом по скраћеници „MOOC“. И у Србији живи пар стотина људи којима овај појам нешто значи.
Да ли ова необична комбинација неколико слова представља пролазну моду, или се заиста ради о почетку лавине која ће срушити садашњи систем високог образовања? Да ли је могуће да ће у наредних неколико деценија високо образовање постати бесплатно, а елитни универзитети уписивати по неколико милиона студената? Погледајмо о чему се овде ради.
Шта је „MOOC“?
Скраћеница „MOOC“ означава масовне отворене онлајн курсеве (Massive Open Online Courses). Да би се нешто квалификовало као „MOOC“ потребно је да испуњава следеће критеријуме:
- У питању је онлајн курс.
- Предавачи су професори са престижних универзитета.
- Не захтева се испуњење никаквих предуслова за упис.
- Број полазника је неограничен.
- Настава је бесплатна.
Постоји још једна карактеристика овог вида образовања – курсеви не омогућавају стицање бодова који би важили у редовним студијама. Међутим, MOOC је феномен који се веома брзо развија, тако да од недавно постоје најаве да ће се и ово променити.
Настанак „MOOC“-а
Претече овог вида образовања појавиле су се у последњих десетак година, међутим прави процват наступио је тек 2012. године.
Наиме, у јануару 2012. године почео је са радом „Udacity“, чије курсеве данас похађа скоро 740.000 људи, а у априлу исте године основана је „Coursera“, која је данас најпопуларнија, са преко 2,8 милиона полазника. (До сада најмасовнији појединачни семинар на „Coursera“-и уписало је скоро 200.000 људи.) Изузетно важну улогу у свету бесплатног оњалн образовања има и „edX“, који су основали елитни универзитети Харвард и МИТ.
Који универзитети организују курсеве?
На данашњи дан, 62 универзитета имају своје програме на „Coursera“-и. У почетку се радило о неколико факултета из САД, а данас курсеве држе образовне институције са свих континената изузев Африке и Аустралије. У првим месецима сва предавања била су на енглеском, а сада постоје програми на француском, шпанском, италијанском и кинеском језику.
Међу универзитетима чије је курсеве могуће похађати налазе се, примера ради: „Columbia University“, „Princeton University“, „Stanford University“, „Johns Hopkins University“, „University of London“, „The University of Edinburgh“, „University of Geneva“, „University of Copenhagen“, „Universiteit Leiden“, „Universitat Autonoma de Barcelona“, „Ecole Polytechnique Federale de Lausanne“, „Ludwig-Maximilians-Universität München“, „Hebrew University of Jerusalem“, „The University of Tokyo“, „National Taiwan University“, „Univesidad Nacional Autonoma de Mexico“, итд..
Које се области изучавају на курсевима?
Масовни отворени онлајн курсеви пружају знања из најразличитијих области природних и друштвених наука.
Примера ради, преко „Coursera“-е могуће је пратити курсеве на следеће теме: увод у људску физиологију (у трајању од 12 недеља), увод у финансије (15 недеља), увод у филозофију (7 недеља), одрживо управљање пољопривредним земљиштем (9 недеља), основе пословне стратегије (6 недеља), алгоритми (6 недеља), квантна физика (8 недеља), медицинска неуронаука (8 недеља), принципи макроекономије (6 недеља), увод у логику (8 недеља), аналитичка хемија (8 недеља), увод у међународно кривично право (8 недеља), основе програмирања (7 недеља), итд..
Како изгледа типичан „MOOC“?
Масовни отворени онлајн курсеви обично се састоје од следећих елемената:
- Видео предавања. Могуће је гледати их било када, колико год пута сматрамо да је потребно. (Веома корисна опција коју пружа „Coursera“ јесте могућност да се предавање убрза до два пута.)
- Транскрипти предавања и препоручена литература. Део литературе по правилу је бесплатно доступан на интернету.
- Форуми за дискусију између полазника, као и са предавачима и/или њиховим асистентима.
- Тестови. Један део тестова је намењен вежби, а други део се бодује. Потребно је освојити одређени број бодова како би се добио сертификат.
Иако је могуће слушати предавања и полагати тестове када то нама то одговара, курсеви по правилу нису вечито отворени, већ постоји рок до којег их је могуће завршити.
(…)
Оставите коментар