Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Моника Ајвазовић (Блог о социјалном укључивању)

Ишла сам у основну школу коју је похађао велики број деце ромске националности, све до петог разреда, када нас је остало само неколико у одељењу. Прелазак из четвртог у пети разред нам је свима био много тежак. Све је било другачије. Уместо једног, имали смо наставнике за сваки предмет. Разредна нам је била наставница српског језика која нам је била велика подршка. Укључивала нас је у секције и мотивисала да учимо.

Мени је најтежи предмет био математика. Колико год да сам учила и редовно радила домаће задатке, увек сам добијала јединицу, као и други ученици ромске националности. Мама ми је пуно помагала да поправим оцену. Радила је са мном домаћи и припремала ме за тестове. Пружала ми је подршку и мотивисала ме да учим. Сећам се да ми је говорила да морам да наставим да се трудим и да ће наставница математике то сигурно приметити. Нажалост, то се није десилио. На крају првог полугодишта мама је дошла у школу на разговор са наставницом математике. Знала је колико знам и желела је да добије објашњење за негативну оцену. Тражила је да погледа моје тестове.

Сећам се да је наставница била скроз збуњена и да јој је требало пар секунди да одговори мојој мами. Рекла јој је да се ја ипак разликујем од друге деце ромске националности. Обећала јој је да ће да ме пребаци да седим у првом реду. На крају године ми је закључила тројку, док су остала деца ромске националности ишла на поправни. Понекад помислим да су се и њихови родитељи бунили да би можда и они успели да имају већу оцену.

Уписала сам VII разеред у другој школи, јер се моја породица преселила у други крај града. Од првог дана нисам била прихваћена и недостајали су ми другари и моја разредна. У новом одељењу био је један дечак који ме је стално вређао. Говорио ми је да сам повећала број Цигана, јер су у наше одељење ишле још две девојке ромске националности. Стално нам је говорио да су Цигани прљави и у свему најгори. Увек је имао низ увреда на рачун наше националности. Нас три смо се редовно обраћале разредној са молбом да нам помогне, јер нас је поред вређања на часовима и физички нападао после школе. Она није желела да у томе учествује и након сваког инцидента нас је заједно са тим дечаком слала код психолога.

Незаинтересованост наставника и непријатељски став вршњака учинили су да мени школа буде место на које морам да идем против своје воље. Нисам волела основну школу и нерадо се сећам тог периода мог одрастања. Често сам бежала са часова, што се одразило и на мој успех. Ипак, успела сам некако да је завршим да и упишем средњу школу.

У средњој школи сам била једина Ромкиња у одељењу. То ми није представљало проблем, јер су другови из одељења стварно били добри према мени. Разредна у средњој школи ми је била наставница информатике. Сећам се да је успела да ми током једног часа да чак три јединице. Дала ми је задатак да урадим нешто у Word документу. Одмах сам јој рекла да не умем, јер код куће немамо компјутер и да нисам имала прилике да научим да радим на компјутеру. Одмах ми је дала прву јединицу, рекавши да је задатак лак и да то баш свако зна.  Није ми било свеједно, па сам наставила да покушавам да урадим задатак, али пошто нисам стигла да га завршим на време дала ми је и другу јединицу. Када сам завршила пришла ми је, проверила задатак и рекла да није добро урађен. Била је веома непријатна према мени. Објаснила ми је како њу не занима то што ја немам пара да купим компјутер, јер очигледно да имам пара за добре патике. Тада ми је дала и трећу јединицу.

Била сам у шоку и ма колико покушавала, нисам могла да се смирим. Изјурила сам плачући из учионице и позвала маму. Размишљала сам како ћу сада, поред тога што немамо довољно пара, ја додатно да је оптеретим да мора да ми купи компјутер како бих имала позитивну оцену из информатике. Мама ме је смирила и сутрадан је дошла у школу код разредне. На крају године ми је разредна закључила четворку. Имала сам осећај као да ми се подсмева и да ми је четворку дала не за моје знање, него из “сажаљења”.

(…)

Текст “Борба” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.