Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Приступање земаља Западног Балкана ЕУ заједнички је интерес региона и Уније, а Брисел на том путу очекује од тих земаља да крену и у већу интеграцију и сарадњу унутар региона, односно да решавају отворена питања, отклоне конкретне препреке и боље се повежу. Земље Западног Балкана су изразиле спремност да раде на томе, а конференција о региону која је 28. августа организована на иницијативу Немачке постала је нови формат у оквиру кога ће се бавити тиме. Такође, те земље су на скупу представиле и предлоге за веће повезивање региона пре свега у области инфраструктуре.

Конференција о Западном Балкану била је прилика да ЕУ, земље Западног Балкана и посебно Немачка потврде интерес за интеграцију региона у Унију, након што је то питање потиснуто у други план услед замора од проширења и потребе за институционалним променама у ЕУ. Посебну околност представља и криза у Украјини која је довела до заоштравања односа ЕУ и Русије са којом многе земље региона имају добре односе.

“Све земље Западног Балкана чврсто верују да њихова будућност лежи у ЕУ”, наводи се у саопштењу са конференције, док је Немачка посебно истакла своју подршку европској интеграцији земаља Западног Балкана.

Са скупа је поручено да ће све земље Западног Балкана имати могућност да се прикључе ЕУ пошто испуне услове за то.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо поручио је у Берлину да до даљег проширења Европске уније неће доћи одмах, али да ће се оно десити временом, и да ЕУ не жели да остави никакву сумњу у то.

“Наш заједнички циљ је јасан: Ми желимо да видимо земље Западног Балкана да се на крају придруже ЕУ. То је у нашем заједничком политичком, економском и геостратешком интересу. То је прави начин да одбранимо дугорочни просперитет свих грађана у нашој европској породици”, рекао је Барозо на заједничкој конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел и албанским премијером Едијем Рамом.

Барозо је нагласио да је на европском путу од кључног значаја “јачање владавине права, унапређење регионалне сарадње, побољшање економске управе и јавне администрације”.

“Наравно, одговорност за кључне реформе лежи у њиховим рукама (земаља кандидата) – Прво основе!, као што смо нагласили током последње године. Омогућити напредак, регионалну интеграцију и сарадњу, на које смо данас фокусирани, кључно је. То није луксуз”, истакао је Барозо.

Он је додао да ће регионална интеграција и сарадња приступање учинити бржим и лакшим, и политички и практично.

Решавање отворених питања

Земље региона су се сложиле да треба да ојачају регионалну економску сарадњу, поставе темеље за одрживи раст и више раде на политичким и економским реформама, борби против корупције и организованог криминала и развијању демократског друштва. Као један од изазова издвојено је побољшање систем управљана.

Те земље су се сложиле и да треба да решавају отворена билатерална питања без одлагања како би даље развијале добросуседске односа и јачале стабилност у региону.

У том контексту, премијери Србије и Косова поновили су решеност да оживе процес нормализације односа, наводи се у саопштењу са конференције.

Потврђено је и да ће премијер Албаније Еди Рама доћи у Београд, што ће бити прва посета албанског премијера Београду после 68 година. Премијер Србије Александар Вучић је истакао да посета Раме неће бити протоколарна већ “пуна конкретних ствари”.

У саопштењу са скупа истиче се и да “где је могуће, земље треба да искористе позитиван утицај регионалних суседа да превазиђу унутрашње политичке изазове. Ово се посебно односи на ревитализацију реформског процеса у БиХ”, наводи се.

Учесници скупа су се договорили да се у истом формату састају наредне четири године, а Аустрија је предложила да буде домаћин конференције 2015. када ће се процењивати резултати остварени у реформама, решавању отворених питања и помирењу у региону.

Значај инфраструктуре

На конференцији у Берлину било је речи о томе како да се превазиђу многе практичне препреке у региону, посебно у инфраструктури. “Просто има превише ‘пропуштених веза’, када се ради о путној, железничкој и електричној мрежи”, казао је Барозо и позвао и на повезивање људи – младих, тужилаца, полицајаца и других.

Он је истакао да је зато изузетно важно да земље Западног Балкана, уз међународну подршку и на начин који би регионално био координиран у складу са законодавством ЕУ, подстакну инфраструктурне инвестиције.

Додао је да ће ЕУ наставиити да игра водећу улогу у финансијској помоћи региону, за који је у периоду од 2014-2020, преко IPA фондова, предвиђена помоћ од 12 милијарди евра. Од те суме, 20%, више од две милијарде, биће намењено регионалним пројектима.

Званичници земаља региона представили су на конференцији предлоге за регионално повезивања, а председник Владе Србије Александар Вучић је рекао да су инфраструктурни пројекти које је Србија предложила наишли на разумевање у Берлину. Најавио је да ће бар један од њих имати велику подршку Европске уније, кроз кредите.

Вучић је рекао да су се немачкој канцеларки Ангели Меркел свидели предлози Србије који се тичу “слободе протока робе, капитала и људи” и оснивање “уније младих” из земаља CEFTA, Хрватске и Словеније.

Премијер Србије је рекао да су он и Меркелова разменили ставове о украјинској кризи, али да то “свакако није била најважнија тема”. “Ја не могу да кажем да је она стопроцентно сагласна са свим што ми радимо, али Србија држи своју политику чврсто и јасно”, истакао је за РТС Вучић.

Црногорски премијер Мило Ђукановић предложио је да се креира шири инвестициони пакет за земље Западног Балкана намењен бољем саобраћјном повезивању региона, а председница владе Словеније Аленка Братушек подржала је развој инфраструктуре која ће регион више повезати са ЕУ.

Она је посебно истакла модернизацију железничке пруге из Минхена преко Љубљане, Загреба и Београда до Истанбула, будућност младих у тим државама и јачање сарадње у области енергетике.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
Фото: Прес служба Владе Србије