Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Стопа незапослености међу младима на Западном Балкану је на забрињавајуће високом нивоу, оцењено је 3. јуна на Форуму организација цивилног друштва Западног Балкана. У Србији је свака друга млада особа на тржишту рада без посла, а на Косову и у Босни и Херцеговини је ситуација још гора. Са овог скупа у организацији Европског економског и социјалног комитета (ЕЕСК) поручено је да би Брисел требало да помогне решавању ове ситуације проширењем програма Гаранција за младе и на земље у приступању. У Србији, где је 190.000 младих од 20 до 29 година без посла, припремају се стратегије за побољшавање стања на овом пољу, речено је на скупу.

Незапосленост међу младима у ЕУ такође је велики проблем. Без посла је у просеку 23,1% младих који траже посао, а у неким земљама попут Шпаније и Грчке ситуација је драматично гора, па је без посла преко 50% младих.

На Западном Балкану је, међутим, суморна слика стандард. У БиХ има 180.000 младих без посла, у Србији нешто више. Незапосленост међу младима у Србији је 50%, у БиХ и на Косову и преко 60%.

Маурицио Дирксенс из Међународне организације рада (МОР) упозорава да није реч о привременом проблему са којим се млади суоче након завршетка школовања. Уколико брзо не пронађу посао, западну у дуготрајну незапосленост.

Према речима Дирксенса, који се у МОР бави централном и источном Европом, проблем је и у типу посла који раде млади. Они су чешће у сивој зони, уз мале плате и тежак прелазак на стални посао. Таквој ситуацији, која се повезује и са незадовољством и лошим здрављем, изложенији су необразовани. У Македонији међу младима у сивој зони 70% чине они са основним образовањем, или без икакве дипломе.

Дирксенс, као и други учесници скупа, препоручују социјални дијалог као значајан елемент у решавању проблема.

Он омогућава да се кроз консултације придобије широка подршка за политике, смањује шансе од сукоба и повећава шансе за добру примену прописа.

Дирксенс је поручио да не треба имати претерана очекивања од увођења флексибилнијих радних прописа, јер како је навео нема много показатеља да они заиста имају утицај на запошљавање.

У смањењу намета на рад треба пронаћи прави баланс да се не би отишло у другу крајност и подстакло стварање лоше плаћених радних места.

У Србији 190.000 младих незапослених

У Србиј је, по речима представника Привредне коморе Србије Александра Грачанца, остварен мали помак у смањењу незапослености. Међутим, ситуација је веома лоша када је реч о младима.

“Веома смо незадовољни јер су забрињавајући подаци који говоре да су млади у великом проценту незапослени”, рекао је он.

Навео је да је у Србији незапослено 90.000 младих од 20 до 24 године и 100.000 младих од 25 до 29 година.

Најавио је да је у току израда стратегија и планова који би требао да допринесу побољшању стања.

“У Министарству рада и социјалне политике у припреми је стратегија о запошљавању младих и афирмацији младих као носилаца будућег развоја”, рекао је он, додавши да очекује да ће она бити усвојена ускоро.

Навео је да ће кључни значај имати и стратегија за развој конкурентности малих и средњих предузећа за период 2015-20. године, којом ће Србија применити део Повеље ЕУ о малим предузећима које до сада није применила. Једна од области је и запошљавање младих, навео је он.

“Министарство просвете, науке и технолошког развоја припрема план активности који би требало ускоро да буде усвојен и имплементиран, а ради се о принципу дуалног образовања који је дао одличне резултате у ЕУ, посебно у Немачкој и Аустрији”, додао је Грачанац.

Балканска посла

Члан ЕЕСК Кристоф Лехнер (Christoph Lechner) рекао да ће са скупа бити послата порука да се програм Гаранција за младе чији циљ је смањење незапослености међу младима прошири на земље у приступању ЕУ, уз финансијску подршку Брисела.

Програм Гаранција за младе предвиђа да се свим младима до 25 година у чланицама ЕУ у року од 4 месеца од завршетка формалног образовања или губитка посла понуди посао, пракса, стаж или наставак образовања, у зависности од околности, и почео је да се примењује у чланицама.

Форум организација цивилног друштва Западног Балкана одржан је 2. и 3. јуна у Београду у организацији ЕЕСК, саветодавног тела ЕУ које од 1957. служи као глас грађанског друштва у институцијама у Бриселу.

Размотрени су и узроци незапослености међу младима и сличности између балканских земаља. Оне деле проблеме попут слабе економије, застарелог образовног система које није прилагођено тржишту рада, али и менталитета који младе одвраћа од ангажовања да реше проблеме.

Извршни директор Омладинске информативне агенције која се у БиХ бави политикама за младе Јан Куленовић је да се решење не може свести на активне мере запошљавања и сличне начине да се неки од њих запосле.

“Треба да посматрамо шире и да размислимо шта производе наши образовни системи и шта се са њима дешава касније”, рекао је он.

Као једну од кључних мера препоручио је усклађивање образовних система са потребама тржишта рада будући да је, како је навео, у БиХ широко распрострањено образовање људи за рад у индустријама којих на том подручју нема већ деценијама, или су њихове активноасти знатно смањене.

Истакао је да млади нису хомогена категорија становништва, већ се разликују и по степену образовања и по томе што неки припадају групама које су дискриминисане, попут националних мањина и особа са инвалидитетом, па те разлике треба узети у обзир и приликом решавања проблема.

Потребно је променити и менталитет јер су млади на Балкану склони да се, уместо ангажовања на побољшавању своје ситуације, окрену друштвеним мрежама и забави, задовоље малим стварима и живе од данас до сутра, рекао је Куленовић. Како је навео, такав менталитет одгова и држави, јер та “лењост и летаргија има везе и са политичким активизмом”.

Написала: Смиљана Вукојичић, преузето са www.euractiv.rs