Британски посланици подржали су закон против ропства који ће, између осталог, обавезивати предузећа да воде рачуна о томе да у њиховом ланцу снабдевања нема ропског рада и трговине људима. То ће, пошто се размотре још неке измене и потпише га краљица Елизабета II, бити први такав закон у Европи. Власти процењују да у Великој Британији око 13.000 људи ради у ропским условима. Организације за заштиту људских права траже да се измене визни прописи према којима радник имигрант у Британији губи визу ако промени послодавца без обзира на то да ли он крши његова права.
Предлог закона против “модерног ропства” предвиђа увођење казне доживотног затвора за дела повезана са ропством и функције комесара против ропства који ће координисати примену закона.
Према званичним подацима, данас у великој Британији око 13.000 људи ради у ропским условима обично у проституцији, кућним пословима, пољопривреди и риболову.
Подаци показују и да је већина особа које су пријављене властима као потенцијалне жртве трговине људима долази из Албаније, а затим из Нигерије, Вијетнама, Румуније и Словачке.
Удружења која се баве том појавом наводе да жртве често врбује неко ко је пореклом из њихове земље и нуди им посао у Великој Британији. Када дођу у земљу они су, међутим, приморани да раде у ужасним ускловима како би платили пут и смештај. Дешава се да им послодавац одузме пашос, приморава их да раде много сати без накнаде, ускраћује им храну и не даје им да иду на паузу.
Британска министар унутрашњих послова Тереза Меј (Theresa May) оценила је да је модерно ропство “страшан злочин коме нема места у данашњем друштву”. “То не угрожава само достојанство и човечност тих људи већ и и сваког од нас”, навела је она у саопштењу.
Удружења за борбу против ропства су у целини подржала овај предлог закона али су указале да не иде довољно далеко у заштити жртава.
Радници имигранти, према садашњим прописима, могу да изгубе визу ако напусте посао и у случају да послодавац крши њихова права.
Британске власти су у априлу 2012. укинуле право радницима имигрантима да мењају послодавца како би ограничиле досељавање у Британију, али су организације за заштиту људских права указале да се од тада знатно погоршао положај радника миграната и да заштита које пружају прописи није довољна.
У британском парламенту сада се води расправа о томе да ли да се амандманом ти прописи измене.
Предлог закона предвиђа и да предузећа једном годишње пријаве мере које су предузеле како би осигурале да код њихових снабдевача нема ропског рада и трговине људима.
Портпарол невладине организације Анти-слејвери интернешенал (Anty-Slavery International), са седиштен у Лондону, Јакуб Собика оценио је да је то “мали корак у добром правцу”. “Треба ићи много даље и предузећа прогласити одоговорним за оно што раде”, рекао је он.
Посланици у Дому лордова подржали су 4. марта предлог закон у завршном, трећем читању у горњем дому парламента. Остаје још да Доњи дом размотри амандмане које је предложио Дом лордова. Пошто се тај текст усагласи потписаће га краљица Елизабета II што се очекује до краја месеца.
Извор: АФП, EurActiv.rs
Оставите коментар