Влада Републике Србије
Пише: Тафиљ Дубова (Блог о социјалном укључивању)
Будућност не мора бити далеко.Већ сутрашњи дан је будућност у односу на овај тренутак у ком вам се обраћам. Ако довољно често то будем говорио себи, у једном од тих мукотрпних јутара кад не желим да устанем из кревета, повероваћу да је будућност иза ћошка и да немам чега да се плашим. До тог тренутка – усамљен, али спреман, чекам…
Многи говоре како је будућност неизвесна хрпа дана који нам падају на главу, немилице доносећи изнова и изнова задатке које морамо испунити… Не, будућност је у нашим рукама, сами је исписујемо. На путу стварања бирам бољу, лепшу, здраву будућност. Тако сам решио! Само то бирам и свим снагама стремим томе.
Комадић бољег сутра је то што сам редован студент. Учим, није лако, трудим се, верујем и знам да ћу ту, иза брда великих залагања, доћи до дипломе. То ће ми омогућити да ово што делим са вама не буде само прича уз кафу већ резултат знања и искуства једног академског грађанина.
Исто кажу, постоји след догађаја у животу који треба реализовати. Мој след је до сада, не мојом вољом, био испрекидана линија коју је тешко било укротити. Зато сада бирам да након дипломе живот употпуним топлином поред некога ко ће ми бити подршка и коме ћу ја бити ослонац, а заједно ћемо значити читав свет – бирам породицу, кутак среће и благостања. То бирам и томе тежим, али не говорим, па је тешко уочити… Све то тихо чучи у мени.
Лако је сакрити своје жеље, али их то не спречава да се множе. Бесконачан је њихов број, свуда иду са нама. Тако и ја живим дане. Скупљам своје снове. Научили су ме да се почиње од малих, доступних циљева. Учим вредно, да бих у овом суровом друштву имао звање и плату. Не морају ме називати господином у супермаркету, али се надам да ће ми неко рећи „Ви“ када види резултате рада. Желим да радим са људима и са њима делим највеће и најбоље што имам: своје знање, искуство и осећања. Моја искуства су тешка и болна, плакао сам и повређивао себе на много начина и зато ћу радити са себи сличнима. Нећу стављати етикете на „домце” и „психиће“, него ћу поштовати свачије име.
(…)
Текст “Будућност” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар