Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

На путу Србије ка Европској унији пажљиво ће се пратити примена антидискриминаторних стандарда, рекао је 9. децембра амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм (Heinz Wilhelm). Он је оценио да закони ЕУ и Европска конвенција за људска права Савета Европе пружају ефикасан механизам за борбу против дискриминације и да је важна њихова примена. На конференцији о примени европских антидискриминаторних стандарда речено је да су земље Западног Балкана доносиле свеобухватне законе против дискриминације, док су европске директиве усмерене на одређену област и не преносе забрану на приватно право. На скупу је речено и да је Европски суд за људска права до сада изрекао једну пресуду против Србије због кршења Европске конвенције о људским правима по основу забране дискриминације.

“Како Србија буде ишла даље на путу европских интеграција, детаљна примена антидискриминаторних стандарда биће пажљиво праћена”, казао је Вилхелм на конференцији о примени европских антидискриминаторних стандарда у Палати Србија.

Он је рекао да се ова конференција, коју су организовале Канцеларија за људска и мањинска права и Немачка фондација за међународну правну сарадњу (IRZ), одржава у правом тренутку, с обзиром да је 9. децембра у Бриселу у склопу припреме приступних преговора Србије са ЕУ почео билатерални скрининг о поглављу 23 које се односи на правду и основна права.

Вилхелм је оценио да закони ЕУ и Европска конвенција за људска права Савета Европе пружају ефикасан механизам за борбу против дискриминације а да је од пресудне важности њихова примена. “Дискриминација се тиче свих нас као друштва”, истакао је немачки амбасадор и додао да је дискриминација по различитим основама и даље присутна.

Директорка владине Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић подсетила је да је у јуну донета Стратегија превенције и заштите од дискриминације која је, како је истакла, посебно важна јер ће пружити могућност за даље унапређење регулативе и примену стандарда.

Она је рекла да се у публикацији о европским стандардима у борби против дискриминације, која је представљена на конференцији, наводе најважнији антидискриминаторни стандарди, институције за њихово спровођење и најважнији правни инструменти Савета Европе.

Та публикација је припремљана уз подршку Немачке фондације за међународну правну сарадњу која пружа подршку државама у транзицији у области права.

Руководилац пројектних активности ИРЗ Штефан Пирнер (Stefan Purner) рекао је да је пројекат покренут у Црној Гори а да је циљ приручника да пружи практичне информације о европским стандардима у борби против дискриминације.

Државна секретарка Министарства правде и државне управе Србије Гордана Стаменић казала је да је Србија потписала већину међународних конвенција и уговора о људским правима и против дискриминације, као и да су Уставом Србије зајамчена људска права.

“Поштовање и имплементација међународних обавеза и стандарда у оквиру европских интеграција захтева адекватну нормативну регулацију и пре свега спровођење европског антидискриминаторног права”, рекла је Стаменић.

Она је додала да је важан и развој свести код грађана и учешће целокупног друштва, укључујући институције и цивилно друштво.

Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду Надиа Ћук рекла је да државе “не треба само да поштују постојање мањина, већ и да створе услове да оне изразе и сачувају своју посебност”. “Разноликост је наша будућност”, рекла је она и додала да то, међутим, више није “спонатнаи чин” већ нешто што је потребно регулисати политикама и нормама.

Једна пресуда против Србије

Бивши заступник Србије пред Европским судом за људска права Славољуб Царић рекао је да се чланом 14 Европске конвенције о људском правима забрањује дискриминација, а да се забрана дискриминације односи на права и слободе признате у Конвенцији.

Протокол 12 Конвенције се, међутим, односи на општу забрану дискриминације, али је мало земаља – само 18 чланица Савета Европе, ратификовало тај протокол, због чега је пракса Суда за људска права на том плану мала, рекао је Царић.

Све земље бивше Југославије су ратификовале овај протокол, а последња Словенија у новембру 2010. Протокол је ступио на снагу у Србији 1. априла 2005, као и у БиХ, Хрватској, Македонији, док је у Црној Гори ступио на снагу у јуну 2006.

Европски суд за људска права је донео одлуку да су повређене одредбе Конвенције о забрани дискриминације у једном случају против Србије, рекао је Царић. Он је навео да је у случају “Милановић против Србије” Суд пресудио да је повређен члан 3 Конвенције, пошто је припадник верске мањинске заједнице Харе Кришна био изложен нападима непознатих особа без адекватног реаговања полиције.

Према његовим речима, у случају војних резервиста који су тужили Србију због неисплаћених накнада за учешће у рату, такође је реч о забрани дискриминације по Конвенцији. Пресуда се у том случају још чека.

Царић је рекао да Европски суд за људска права има и саветодавну надлежност, али да је ту доста скромна пракса, пошто се мало земаља обраћа за мишљење.

Закони региона свеобухватни, прописи ЕУ ужи

Професор Правног факултета у Зеници Зоран Мешкић рекао је на скупу да су закони о забрани дискриминације земаља региона свеобухватнији док се европске директиве усредсређују на једну област.

Он је оценио да се у доношењу свеобухватних закона некада и мало претерује што изазива отпор према забрани дискриминације јер се ствара осећај да је све забрањено.

Мешкић је указао и на питање преношења забране дискриминације у приватно право, што је случај у земљама региона, попут БиХ и Србије, али не и у ЕУ. Према његовим речима, европске директивне не преносе забрану дискриминације у грађанско право, већ се односе на домен пружања услуга доступних јавности.

Уношење забране у грађанско или породично право представља клизав терен, рекао је Мешкић и додао да би, на пример, могло да се постави питање да ли би кћерка могла да се позове на диксриминацију ако родитељ остави тестаментом више сину.

То, такође, отвара питање на које разлоге би приватно лице могло да се позове при чињењу дискриминације, подсетивши да држава обично оправдава дискриминацију вишим циљем – заштитом јавног здравља, безбедности или поретка, док врло ретко може да се позове на економске ралзоге.

Према Закону о забрани дискриминације Србије, непосредна дискриминација се не може оправдати.

Аутор: М.П., преузето са www.euractiv.rs