Влада Републике Србије
Пише: НЕОСТАРТ (Блог о социјалном укључивању)
Када погледате наслов помислите да ћемо писати о деци и одраслима, али не, ми ћемо писати о подршци. Подршка од стране великих компанија за најмлађе кориснике наших програма.
Најмлађи су они који су били у васпитно–поправном дому. То су они млади које сте пре пар година виђали на улици како раде или се по неким „штековима“ скривају да спавају. Или они млади које нисте виђали, који су обитавали иза врата породичног дома, који се дом звао тек онако, али не и по слози и добрим родитељима у њему. Или они млади о којима сте слушали на телевизији у репортажама о напуштеној деци, деци коју родитељи нису усмеравали на прави пут. Данас су то одрасли, млади људи, свесни својих грешака, али и свесни да није касно за промену и бирају прави пут!
Средином месеца стиже нам дивна вест од Ерсте Банке. Њихови партнери из Н-Спорта донирали су 6 ваучера за спортску опрему, а они су ваучере проследили нама са идејом да наши најмлађи корисници добију неки нови комад спортске одеће или обуће.
Били смо неизмерно срећни и брзо позвали кориснике и договорили се са њима када да се сретнемо и искористимо ваучере. Били су веома изненађени. Две тако велике компаније донирају нешто за њих, а веровали су да због своје прошлости неће наићи на разумевање ширег друштва.
Волонтери НЕОСТАРТ-а и корисници нашли су се крајем прошле недеље и са радошћу бирали одећу и обућу. Неки од њих никада нису имали прилике да уђу и купују у једној оваквој радњи, а камоли да издвоје већу своту новца за нешто што им се свиђа. Слобода избора била је њихова.
Еуфорично су шетали између изложених модела одеће и обуће, гледали, бирали, прислањали на себе, размишљали, замишљали и трудили се да направе добар избор.
„Да ли ми добро стоји?“ – питали би наше волонтере, са осмехом на лицу. Већ су и сами у огледалу могли да виде како им лепо стоји, али су били несигурни. Да ли су то они? Да ли је тај одраз у огледалу њихов? Тај одраз у огледалу у маркираној тренерци која ће ускоро бити његова. „Боја је баш добра. Материјал је пријатан. Свиђа ми се баш!“, био би завршни коментар једног од њих када би кретали ка каси.
Али остаје средстава за још неку ситницу. Па може торбица, једна она права за момке, маркирана. Не можете да замислите која је то срећа.
А један је купио патике. Знате, маркиране патике, оне које неће да се поцепају после једног дана ношења. У њиховом свету те маркиране патике су важне. Не знамо да објаснимо зашто, али јесу. Ма није ни важно зашто, али он је тај дан имао своје прве маркиране патике. Он је био тако срећан и поносан.
Сви они су били срећни. Осмех је био огроман када су напуштали радње. „Хвала вам! Хвала пуно! Захвалите у моје име онима који су ово омогућили.“, рекао би сваки од њих на растанку.
Та срећа, еуфорија и радост преносила се и на волонтере који су били са њима. Са огромном срећом у срцу и осмехом на лицу волонтери би их посматрали како одлазе са кесама у рукама срећи. А да, један је одмах обукао своју нову тренерку, а у кеси је била она стара, поцепана и избледела. Цео свет је био његов. Они су напросто поскакивали када су одлазили. Они су сада мотивисани да наставе правим путем. Знају да су изабрани да искористе ове ваучери јер смо све време у контакту са њима и знамо да су били добри све време и да нису правили нове грешке. И ево доказа да се то исплати.
(…)
Текст “Велики за мале” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар