Влада Републике Србије
Пише: Ивана Ковачевић (Блог о социјалном укључивању)
Екскурзије су се у наставној пракси показале као делотворне и неизоставни су део лепих успомена из ђачких дана свих нас. Поред наставе која се одвија у учионици, веома је лепо и корисно одвести ђаке у музеј, на књижевно вече, у позориште, биоскоп, на представу, у природу итд. Путем екскурзије ученици се охрабрују да развију истраживачки дух, креативност, опажање и размишљање.
За спровођење екскурзија у школама потребна је велика организација, рад, труд, стрпњење, одговорност и велика припрема. На нека места једноставно није могуће доћи на уобичајен начин, а корист од сусрета и упознавања са различитим објектима и местима је веома велика. Са доласком нових технологија пружила се још једна врста могућности да се „путује“ и упознају различити предели и људи. Виртуелна путовања другачије су конципирана од правих путовања, али једнако могу бити корисна.
У наставној пракси сусрела сам се са могућношћу да своје ђаке одведем на таква путовања путем образовне Мајкрософт платформе. Прво наше путовање је било путовање у Народни музеј у Нишу, где нас је чекала Јелена Богдановић, кустос музеја. Директно се укључила из музеја и показала нам је различите знаменитости, експонате итд. Циљ активности је био да се после „екскурзије“ ученици определе да ли ће о том догађају писати вест, извештај, есеј, причу, бајку итд. Наравно, припреме су биле велике. Требало је наћи доброг предавача који ће причу прилагодити основцима, затим, осмислити различите активности да ђаци не буду само пасивни посматрачи. Следећа екскурзија се одвијала у Египту. Упознали смо се са Александријском библиотеком. Утисци су били предивни.
У реализовању прве екскурзије несебично нам је помогла Ана Живковић, наставник енглеског језика из Ниша. У даљем тексту биће приказани њени одговорити на неколико питања о ,,виртуелним екскурзијама”.
Како сте дошли на идеју да „поведете” ђаке на виртуелну екскурзију?
Када сам у јануару 2013. први пут наишла на сајт Skype in the classroom – који је тада био посебан сајт, а сада је део Мајкрософт платформе за образовање – сазнала сам за могућност да своје ученике повежем са вршњацима из других земаља. На сајту је постојао и посебан део посвећен виртуелним екскурзијама где се наставник пријави, уговори термин и у заказано време са ђацима крене на „путовање”. Као наставник страног језика одмах сам у томе видела шансу да ученицима понудим мало другачији, интерактивни час и прилику да оно што на традиционалним часовима науче у теорији, сада примене практично. На оваквим часовима они првенствено вежбају вештину слушања и разумевања, а постављањем питања виртуелном госту/предавачу имају прилику да вежбају и вештину говора, правилног изговора и интонације.
Где сте све „путовали”? Која сте места обишли и која је предност оваквих виртуелних посета?
До сада смо виртуелно „обишли“ све континенте осим Антарктика, али у плану је да и тамо одемо када амерички истраживачи, који су до сада имали Скајп повезивања са заинтересованим школама, поново буду на експедицији. Били смо на дну океана када смо се у јуну 2014. повезали са Фабијаном Кустоом, унуком Жака Кустоа, који је у подводној лабораторији провео тридесет један дан. Занимљива путовања су била и посета Музеју II светског рата у Њу Орлеансу, Националном парку „Јелоустон“, затим упознавање са пингвинима у Институту за заштиту пингвина у Кејптауну и посета ЗОО врту у Лисабону. Не само да су ученици вежбали енглески језик, већ је на сваком од ових часова било потребно да употребе и своје знање стечено на часовима историје, географије, биологије.
У Србији за сада постоји могућност да се обиђе на овај начин само Народни музеј у Нишу. Шта је потребно да би се више музеја, галерија и других институција охрабрило да омогући посете путем интернета?
Свесна сам да је већини мојих ученика ово једина прилика да са неким странцем говоре на енглеском језику јер само мали број ђака путује у иностранство. За децу из удаљених села у Србији чак и долазак у неки већи град и обилазак музеја представља велики издатак. Међутим, све школе у Србији би требало да имају интернет јер се тиме отварају невероватне могућности за реализацију интерактивних часова.
(…)
Текст “Виртуелне екскурзије” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар