Влада Републике Србије
Пише: Надежда Сатарић (Блог о социјалном укључивању)
У мају 2014. године, скоро трећину општина у Србији задесила је велика елементарна непогода, поплава. Многи грађани појединачно нису могли да спасу своја имања, стоку, грађевине, себе… Реаговала је држава. Није ни она могла сама са својим службама, већ су у помоћ позвали и волонтере.
Већ на први позив да се и волонтери укључе „у одбрану Шапца“, када је објављена потреба за хиљаду и по њих, одазвало се и на „зборно место“ дошло десетоструко више. Ишли су да пуне џакове песком, заједно са службама да подижу насипе, да помажу у евакуацији поплављених… И не само у Шапцу, Обреновцу, Сремској Митровици, већ и у свакој другој од поплављених општина.
Подигнути су километри бедема за одбрану од набујалих река, евакуисано је више од 30 хиљада људи, више од 5 хиљада њих је на смештају у прихватним центрима…
Тај елан за радним ангажманом и помоћи другима без икаквог условљавања или надокнаде, није трајао само дан, два или три, док су све радио и ТВ станице биле препуне извештаја и апела за сваком врстом помоћи, већ и данас, две недеље касније.
Одазивају се људи свих старосних узраста да помогну, свако према својим могућностима и на свој начин. Од деце која поклањају за евакуисане другаре ствари и играчке, преко младих средњошколаца, студената и других који помажуу свему што је потребно од физичких послова, преко ширења и размене информација на друштвеним мрежама, до личног прихвата угрожених на смештај у својим породицама… Дају допринос и најстарији који помажу својим искуством, учешћем у телетон акцијама ТВ станица, до директних давања хране и одеће…
Људи који су се волонтерски укључили у активности подршке су најразличитијих занимања: од радника и земљорадника, здравствених и социјалних радника, психолога и ветеринара до спасилаца и ронилаца, програмера и радио аматера и свих других професија. Без њиховог несебичног ангажмана и помоћи, штете и последице поплава би сигурно биле и далеко веће од ионако огромних.
Посебно је велики допринос организованих и добро обучених за деловање током оваквих елементарних непогода волонтера Црвеног крста Србије и његових општинских организација. Има их више од 60 хиљада. У помоћ и подршку укључени су на најразличитије начине, почев од спашавања и евакуисања угрожених, дежурстава на пунктовима где се прикупља и разврстава хуманитарна помоћ, бриге о смештенима у тријажним и прихватним центрима, евидентирања и ажурирања података о прихваћенима, несталима, о потребама… Ангажују се и на чишћењу и дезинфекцији поплављених станова, објеката, улица и читавих градова…
Дефинитивно, ова ванредна ситуација, поплаве невиђених размера, и волонтерски ангажман, посебно младих, су нам срушили уврежене стереотипе како су млади данас лењи, незаинтересовани, хедонисти и да их, једноставно, није брига. Све је супротно од тога иако не спорим да има и појединаца који су такви. Расположење младих за рад постоји, треба их само подстаћи на прави начин, усмерити и учинити да се осећају корисним.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар