Влада Републике Србије
– После 22 године у браку напустила сам супруга јер више нисам могла да трпим психичко и физичко насиље. Свесна сам чињенице да сам једна од ретких жена, жртава породичног насиља, која је успела да добије посао, прича за Данас Виолета С, једна од десет жена која је као корисница услуга Прихватилишта за жене жртве породичног насиља у Врању завршила курс рада на рачунару.
Курс је организовала ОЦД Одбор за људска права у оквиру кога ради SOS телефон за жртве породичног насиља – једини такве врсте у седам општина Пчињског округа.
– Циљ овог курса био је оснаживање жена да кроз стицање знања у области информатике добију шансу за запослење, а самим тим и економско осамостаљивање. Механизам социјалног осамостаљивања је један од сегмената родне равноправности, поготову у овој осетљивој области – објашњава за Данас Алиса Иди консултанткиња SOS телефона у Врању.
Волонтерски тим SOS телефона у Врању, који постоји дванаест година, од почетка 2013. године регистровао је 150 позива жена. Подаци указују да је у осамдесет одсто случајева реч и о економском насиљу, те да су жртве углавном незапослене жене средњих година.
– Пратећи социјална кретања на сиромашном југу Србије схватиле смо да женама није довољно само да се уз асистенцију полиције или Центра за социјални рад заустави насиље, јер оне су без довољно капацитета да се осамостале и економски постану независне, како би, када изађу из круга насиља, могле да равноправно учествују у борби за своју егзистенцију – указују из организације SOS телефона.
У Прихватној станици која постоји у Врању за жене које се ту смештају након што полиција и социјални радници процене да им је живот угрожен, тренутно су 32 особе из Врања, Владичиног Хана, Трговишта, Сурдулице, Бујановца …
– Све оне зависе од свог партнера и једноставно немају други начин да реше свој егзистенцијални проблем. Већина њих је без посла и никада нису радиле, па су приморане да се врате супругу – насилнику, јер немају средства да издржавају себе, ни децу. Излаз из тог круга је управо метод SOS телефона из Врања, који је организовао едукацију за рад на компјутерима за десет наших штићеница. Оне су то прихватиле као једну могућност да сутра буду самосталне колико-толико – каже психолошкиња Дејана Богдановић, руководитељка Прихватне станице.
За Татјану Стојевић, директорицу Народног универзитета у Врању, чији је стручни тим радио на двомесечној обуци десет жена за рад на рачунарима, ово је „иницијални основ да са сертификатом о познавању основа информатике дође до посла“.
– У систему родне равноправности економска самосталност је један од, чини ми се, пресудно важних механизама како би се зауставила спирала насиља над женама. Свесни смо чињенице да на овај начин дајемо само мрву наде, али нада подразумева борбу, а борба води до победе – објашњава за Данас Сузана Антић, координаторка Одбора за људска права. Она подсећа да је за дванаест година регистровано близу три хиљаде позива жена које су пријавиле различите облике насиља у породици. У последњих годину дана, каже она, уз помоћ надлежних градских институција једна жена, жртва породичног насиља, добила је посао.
– То није довољно, али верујем да и локални тим који смо формирали на нивоу Града Врања, у коме су присутни сви од градоначелника, преко полиције, правосуђа, институција социјалне заштите, невладиног сектора, има капацитете да оснажи механизме економског осамостаљивања жртава насиља – каже Антићева и подсећа на неколико случајева када је насиље ескалирало до те мере да су жене смртно страдале (случај убиства Сузане Митић и два малолетна детета у марту 2008. године).
– Није ми било тешко да савладам основна правила из информатике, јер стално су ми у мислима била моја деца и шанса да боље живимо – каже Сузана Ј., која је са успехом прошла прво суочавање са рачунаром.
Извор: Данас
pdf [3 MB]
Оставите коментар