Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Јованке Димитријевић на 37. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 4” (25. октобар 2016., Impact Hub, Београд)

Ја сам пензионерка из Београда, отишла сам у пензију после 35 година рада у истој фирми. У мају ове године прославила сам 50 година брака са мојим драгим Жилијеном.

Како ми је природа специфична, не могу да будем статиста ни у породици ни у друштву, па сам по одласку у пензију почела да волонтирам. На предлог председнице Месне заједнице, почела сам да помажем једној госпођи која је била јако повређена  у саобраћајној несрећи. Око ње сам се ангажовала пуне три године: одлазила сам у куповину, спремала јој храну, мењала пелене, правила сам јој друштво… све што је потребно једној особи која је непокретна. Њена жеља је била да ми се одужи, а ја сам јој рекла: “Станите на ноге – одужили сте ми се!” И стала је на ноге! Имам потребу да помажем заборављенима, усамљенима, људима који су у домовима, у клубу за старија лица. За једног господина (…) који је сломио кук, био у болници, на рехабилитацији, па се после лечио код куће, ишла сам у Црвени крст да тражим одећу – требале су му тренерке и много тога другог, пошто живи сам, па није могао да пере. Нећу да набрајам много тога, јер ако помажете – нема смисла помињати има тих људи и набрајати све редом.

Са задовољством се дружим у клубовима за старија лица. То дружење не доноси само радост, већ и упознавање нових људи и упознавање са разним туђим животима и ситуацијама. Муж ме је наговорио да на конкурс Amity-а пошаљем једну своју причу са путовања у иностранство. Добила сам награду, али колико ме је обрадовала награда, толико ме је обрадовало и образложење те награде. То је била велика инспирација да додам себи још једно ново задужење (…) – сада пишем. Члан сам неколико литерарних секција: у Црвеном крсту, у “Хлебу живота”, у Дому за старија лица итд. Веома волим да се дружим, волим да будем корисна, да некога обрадујем. Волим људе са којима сам на истим таласима, који имају поглед на свет и живот сличан мом.

Јако сам задовољна оним што постижем у породици. Са малим слатким близанцима наше кћерке проводим доста времена. Увек ме питају: “Бако, је л’ ти долазиш и сутра?” Посебна слабост ми је старији унук који иде у гимназију и поносна сам на њега јер је одличан ђак. У клуб за старија лица често нам долазе деца из вртића. Они нама направе мини приредбу, ми њих наградимо бурним аплаузом, а што је најважније – дирну нас до душе. Један дечак ми је на поласку рекао: “Бако, ја ћу опет доћи овде, ја код куће немам ни баку ни деку.”

Могу да кажем да са старима имам сасвим солидну комуникацију, али ми не мањка ни разумевање са младима. (…) У тролејбусу ми је једна девојка уступила место. Захвалила сам, нисам хтела да седнем, а она је рекла: “Па ја не могу да седим, а Ви да стојите!”, видела је моју седу косу и прочитала да сам у осмој деценији. Села сам, захвалила се и гласно сам јој казала: “Најлепше хвала, а да знаш – благо мајци која те је родила.” Она се нагла према мени, па ми је тихо рекла: “Знате, госпођо, ја ћу то да кажем мојој мами.” А ја сам рекла: “Реците јој и поздравите је.” (…) Активна сам свуда, кажем вам, чак и у градском превозу!

***

37. Београдски Ignite под насловом “Укључи се бр. 4”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 25. октобра 2016. године, у београдском Impact Hub-у. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ су организацијом овог догађаја, већ четврту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и охрабрили учеснике и посетиоце да постану борци за инклузивно друштво.

Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: има ли живота после одслужене затворске казне; како до медаље на параолимпијским играма; које су мале тајне активног старења; како се мења слика о младим Ромима и Ромкињама кроз ритам и реч; ко су жене које помажу мигрантима; како изгледа свакодневица младе глуве особе; како млади у акцији мењају друштво; како постићи предузетнички успех…

Јованка Димитријевић је активна чланица Црвеног крста, удружења „Amity“, „Хлеб живота“ и Клуба за старија лица. Јованка је на Ingite-у говорила о манирима старих на које се треба угледати. Каже да су њена покретачка снага воља и морална обавеза. Тешко јој је да опише себе, али у својим седамдесетим годинама и даље унуцима даје пример радом, а не речима. Оно што ради сматра важним јер су људи осетљиви на реч „помоћ“, корисно је и бесплатно. Јованкини највећи успеси су то што је очувала породицу и брак дуг 50 година и што је пун радни век провела у једној фирми.