Влада Републике Србије
Пише: Ивана Ковачевић (Блог о социјалном укључивању)
ОШ “Др Драган Херцог” налази се у Београду и већ четрдесет шест година образује ученике на болничком и кућном лечењу, а последњих седам година организује наставу на даљину са ученицима који прелазе са болничког на кућно лечење или своје лечење настављају у иностранству.
Основни циљ школе је настојање да се сваком ученику пружи континуирана настава упркос свим препрекама које могу пратити реализацију наставног процеса. Поред тима који се брине о здрављу ученика ван установе, иза сваког ђака унутар установе стоји уигран тим који брине о његовом образовању у складу са индивидуалним потребама условљеним стањем ученика. Овако прецизна и детаљна организација рада уродила је плодовима и успеси не изостају. Ученици, као равноправни учесници основношколског процеса, остварују запажене резултате на бројним такмичењима, драмским, литерарним, рецитаторским и ликовним конкурсима. У школи, у свих једанаест болница, не изостају приредбе, квизови знања, такмичења, панои, цртежи и школски часопис. Школа организује све ваннанставне активности, а када ученици не могу бити у једној просторији, примера ради, на литерарној секцији, наставници се свим силама довијају да ученику омогуће присуство, ако никако другачије, уз помоћ ИКТ алата и интернет умрежавања. Циљ школе је да буде свугде где је ученик који би морао бити присутан у школи, а није јер је игром судбине морао бити на тежем животном задатку.
Да би се настава ваљано одвијала, наставници, поред знања које су стекли на основним студијама, морају имати вештине и знања из области дефектологије, психологије, педагогије, а у последње време и из информатике, да би на најбољи начин могли садржаје својих предмета да приближе ученику који често прати ИОП. Школа је јединствена по колективу у ком заједно раде наставници разредне наставе, наставници предметне наставе и дефектолози, међу којима се остварује успешна сарадња и размена знања. Сваке године, у оквиру установе, одржавају се предавања заснована на примерима добре праксе и ова предавања постају кључ успеха школе у раду са ученицима, што се огледа у све квалитетнијој настави и успесима које ученици остварују у каснијем школовању. Запослени настоје да осталим школама у којима је све већи број ђака у процесу инклузије, помогну стручним саветима, опробаним успешним методичким приступима, наставним средствима која су искуствени плод наставе, наступима на стручно-научним скуповима, конференцијама и научним радовима које објављују. Такође, школа пружа подршку матичним школама у које се ученици враћају по завршетку болничког лечења. Одељењске старешине сарађују са матичним школама ђака повезујући се са одељењским старешином ђака, педагошко-психолошком службом и осталима који су значајни за успешно интегрисање ученика у вршњачку групу. Поред тога, када ученици који су свих осам година наставу похађали у школи крену у средњу школу, формира се тим подршке ученику за наставак школовања. Тим се састаје са тимом одабране средње школе и заједно планирају наставак школовања ђака. Наставници, поред детаљне и прецизне припреме засноване на изналажењу најбољих мотивационих средстава за рад и одличне комуникације коју успостављају са учеником, склапају сарадничке односе, не само у оквиру установе, већ и у болничким условима, са медицинским особљем, лекарима, васпитачима и родитељима ученика јер су сви укључени као тим са једним циљем, да дете оздрави и на том путу оздрављења да настава буде квалитетно одржана.
Ученике који због природе своје болести прате наставу у свом дому, на све начине школа укључује у вршњачку групу путем заједничких приредби, излета, такмичења, све у складу са могућностима и тренутним стањем ученика. На челу са директором, Зораном Алексићем, чији посао захтева мудро вођење овако организационо специфичне установе, школа прати најновије трендове и проналази најбоље начине да сваком ученику обезбеди квалитетно континуирано образовање и подржи га у наставку школовања.
(…)
Текст “Где је ђак, ето и школе…” Иване Ковачевић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар